<\/p>\n\n\n\n
To je poru\u010deno u prvoj epizodi podcasta \u201eBez filtera\u201c \u010dija je tema bila \u201e40 odsto jo\u0161 uvijek nije ravnopravnost\u201c, koji je realizovao Centar za monitoring i istra\u017eivanje (CeMI).<\/strong><\/p>\n\n\n\n Predsjednica Odbora za rodnu ravnopravnost u Skup\u0161tini Crne Gore, Jelenka Andri\u0107,<\/strong> ocijenila je da pove\u0107anje kvota za \u017eene u politi\u010dkom \u017eivotu na 40 odsto nije krajnji cilj, ve\u0107 va\u017ean korak ka postizanju stvarne ravnopravnosti u dru\u0161tvu.<\/p>\n\n\n\n \u201eNikada nijesam rekla da je 40 odsto dovoljno. To je samo alatka, prelazna faza do prave ravnopravnosti o kojoj govorimo ve\u0107 godinama\u201c, kazala je Andri\u0107, podsje\u0107aju\u0107i da su kvote uvedene jo\u0161 2011. godine i da su dale zna\u010dajne rezultate.<\/p>\n\n\n\n Prema njenim rije\u010dima, da nije bilo kvota, danas ne bi bilo 23 poslanice u Skup\u0161tini Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n \u201eIako se nekome mo\u017ee u\u010diniti da su razlike od deset odsto bezna\u010dajne, kada pogledamo unazad, jasno se vidi koliko su te promjene va\u017ene. U skup\u0161tinskom sazivu iz 2006. bilo je svega \u0161est do devet poslanica, a tek nakon uvo\u0111enja pravila da jedna od \u010detiri osobe na listi mora biti \u017eena, do\u0161li smo do pribli\u017eno 30 odsto zastupljenosti \u017eena u Parlamentu\u201c, istakla je Andri\u0107.<\/p>\n\n\n\n Podsjetila je da samo tri evropske dr\u017eave: \u0160panija, Francuska i Belgija imaju zakonski propisanu kvotu od 50 odsto, dok se Crna Gora sa kvotom od 40 odsto sada svrstava uz Italiju, Luksemburg i Irsku.<\/p>\n\n\n\n \u201eOvo nije kraj, ve\u0107 po\u010detak. Rje\u0161enje je bilo rezultat kompromisa i pokazalo je koliko su i poslanici i poslanice bili spremni da podr\u017ee korak naprijed. Va\u017eno je ista\u0107i da sam imala sna\u017enu podr\u0161ku premijera, kao i kopredsjedavaju\u0107ih Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu, gospodina \u010carapi\u0107a i gospodina Rako\u010devi\u0107a\u201c, kazala je Andri\u0107.<\/p>\n\n\n\n Govore\u0107i o ravnopravnosti u dru\u0161tvu, Andri\u0107 je naglasila da ona jo\u0161 uvijek nije postignuta, kao i da ne mo\u017eemo govoriti o ravnopravnosti \u201edok god u medijima gledamo snimke pretu\u010denih \u017eena i \u010ditamo komentare u kojima se tra\u017ei njihova krivica\u201c.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe mo\u017eemo govoriti o ravnopravnosti ni dok u upravnim odborima dr\u017eavnih preduze\u0107a gotovo da nema \u017eena\u201c, istakla je Andri\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ona vjeruje da \u0107e nova zakonska rje\u0161enja natjerati politi\u010dke partije da ozbiljnije promi\u0161ljaju o svojim listama.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko \u017eele da u\u010destvuju na izborima, mora\u0107e da se potrude da na\u0111u kvalitetne kandidatkinje. Tu zapravo le\u017ei klju\u010d demokratizacije dru\u0161tva\u201c, ocijenila je Andri\u0107.<\/p>\n\n\n\n Govore\u0107i o politi\u010dkom otporu kvotama, Andri\u0107 je podsjetila da je pove\u0107anje kvota rezultat kompromisa izme\u0111u svih partija, a ne pojedina\u010dne inicijative.<\/p>\n\n\n\n \u201eKvote nijesam uvela ja, niti su podignute zato \u0161to je to Jelenka predlo\u017eila. To je bio politi\u010dki kompromis koji su morale prihvatiti i vlast i opozicija, uprkos sna\u017enim otporima iza zatvorenih vrata\u201c, kazala je Andri\u0107.<\/p>\n\n\n\n Rekla je da vjeruje u snagu novih generacija politi\u010darki, navode\u0107i da \u0107e \u017eene koje dolaze donijeti promjene.<\/p>\n\n\n\n \u201eNa izborima 2027. godine o\u010dekujem jo\u0161 ve\u0107i broj \u017eena u Parlamentu, jer su trendovi jasni, broj poslanica raste, posebno kada se mu\u0161ke kolege povuku u izvr\u0161nu vlast\u201c, navela je Andri\u0107.<\/p>\n\n\n\n Smatra da se partije \u010desto bune \u201ejer ih vode mu\u0161karci\u201c.<\/p>\n\n\n\n \u201eSvaka \u017eena u politici, u Parlamentu ili u partijskom organu, zna\u010di jedno mu\u0161ko mjesto manje. I oni to tako do\u017eivljavaju\u201c, kazala je Andri\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ocijenila je da se stvarna ravnopravnost ne mo\u017ee posti\u0107i bez dru\u0161tvene promjene u \u0161irem smislu.<\/p>\n\n\n\n \u201eCivilizacijsko dostignu\u0107e bi bilo da nemamo potrebu za kvotama, da nemamo ovoliko nasilja nad \u017eenama: fizi\u010dkog, psihi\u010dkog, ekonomskog ili onlajn nasilja. Da nemamo stopu siroma\u0161tva koja poga\u0111a svako tre\u0107e dijete, da imamo predsjednicu dr\u017eave, premijerku, vi\u0161e \u017eena na \u010delu lokalnih samouprava i dr\u017eavnih preduze\u0107a. To je moja vizija – Crna Gora koja poznaje i \u017eivi demokratiju. Za sada, na\u017ealost, jo\u0161 nije tako\u201c, zaklju\u010dila je Andri\u0107.<\/p>\n\n\n\n Profesorica na Fakultetu politi\u010dkih nauka i aktivistkinja za rodnu ravnopravnost Olivera Komar <\/strong>smatra da usvajanje kvote od 40 odsto \u017eena na izbornim listama predstavlja zna\u010dajan napredak, ali i da je borba za istinsku ravnopravnost u Crnoj Gori daleko od kraja.<\/p>\n\n\n\n \u201eMislim da \u017eene nijesu imale previ\u0161e izbora. Ovo jeste jo\u0161 jedna dobijena bitka, ali borba i dalje traje\u201c, kazala je Komar, podsje\u0107aju\u0107i da je put do sada\u0161njeg rje\u0161enja bio dug i ispunjen otporima.<\/p>\n\n\n\n Komar je podsjetila na razvoj kvotnog sistema u Crnoj Gori:<\/p>\n\n\n\n \u201eSje\u0107am se perioda kada je sama ideja da bude vi\u0161e \u017eena u politici djelovala avangardno. U po\u010detku su kvote bile postavljene reda radi svaka tre\u0107a kandidatkinja, ali na samom kraju liste. Zatim se izborila formula \u2018jedna u \u010detiri\u2019, pa se rje\u0161avalo pitanje zamjena i manipulacija sistemom. Ova nova kvota od 40 odsto samo je jo\u0161 jedan korak u toj dugoj borbi\u201c, navela je Komar.<\/p>\n\n\n\n Istakla je da nova rje\u0161enja nijesu va\u017ena samo zbog evropskih standarda, ve\u0107 i zbog ostvarivanja nacionalnih ciljeva.<\/p>\n\n\n\n \u201eU Nacionalnoj strategiji odr\u017eivog razvoja iz 2016. navodi se cilj od 40 odsto \u017eena u zakonodavnim tijelima. Mo\u017eda ne\u0107emo odmah dosti\u0107i taj procenat, ali ovim se pribli\u017eavamo njegovom ispunjenju\u201c, objasnila je Komar.<\/p>\n\n\n\n Upozorila je da \u0107e politi\u010dke partije imati problem da ispune zakonsku obavezu jer nemaju dovoljan broj aktivnih \u010dlanica.<\/p>\n\n\n\n \u201ePartije sada moraju imati 40 odsto \u017eena, ali ih su\u0161tinski nemaju u svom \u010dlanstvu. To \u0107e dovesti do dodatnog napora da se liste popune, pa postoji rizik da \u0107e na njima biti \u017eene koje \u2018ne talasaju\u2019 i koje ne predstavljaju stvarnu snagu\u201c, rekla je Komar.<\/p>\n\n\n\n Prema njenim rije\u010dima, polo\u017eaj \u017eena u partijama mnogo je lo\u0161iji nego \u0161to spolja izgleda, jer i dalje nemaju finansijsku ni organizacionu podr\u0161ku.<\/p>\n\n\n\n \u201eIako postoji dobra zakonska odredba o finansiranju \u017eenskih foruma, sredstva se neravnomjerno i netransparentno koriste. \u017dene i dalje nemaju realnu mo\u0107 unutar partija ni u predsjedni\u0161tvima, ni u klju\u010dnim odborima. Naj\u010de\u0161\u0107e ih na funkcije postavljaju partijski lideri, a ne biraju ih same \u017eene\u201c, kazala je Komar.<\/p>\n\n\n\n Upozorila je i na ozbiljan problem nasilja prema \u017eenama u politici.<\/p>\n\n\n\n \u201ePoliti\u010darke su danas postale meta razli\u010ditih oblika nasilja, naj\u010de\u0161\u0107e na internetu. Ono \u0161to je posebno porazno jeste da to nasilje rijetko poga\u0111a njihov javni rad, ve\u0107 cilja njihovu privatnu sferu: porodicu, djecu, li\u010dni \u017eivot. To je izuzetno bolno i destimuli\u0161u\u0107e za \u017eene koje razmi\u0161ljaju da se politi\u010dki anga\u017euju\u201c, rekla je Komar.<\/p>\n\n\n\n Smatra da formalne kvote ne\u0107e biti dovoljne bez promjene na\u010dina na koji politi\u010dke partije funkcioni\u0161u.<\/p>\n\n\n\n \u201eBez stvarne mo\u0107i unutar partija, foruma \u017eena i mladih, te\u0161ko je govoriti o ravnopravnosti. Politika se zasniva na pregovorima, dogovorima i raspodjeli uticaja. Ako \u017eene nisu dio te dinamike, njihova zastupljenost na listama ne zna\u010di i realnu mo\u0107\u201c, navela je Komar.<\/p>\n\n\n\n Upozorila je i da Crna Gora ulazi u period u kojem teme rodne ravnopravnosti postaju \u201eblago nepopularne\u201c.<\/p>\n\n\n\n \u201eDo skoro je bilo neprihvatljivo javno biti protiv ravnopravnosti, a danas postaje moderno isticati otpor. Taj trend, koji ve\u0107 postoji u svijetu, dolazi i kod nas. Mislim da je to posljedica nerazumijevanja \u0161ta rodna ravnopravnost zapravo zna\u010di\u201c, kazala je Komar.<\/p>\n\n\n\n Ona smatra da je potrebno druga\u010dije komunicirati ove teme, poja\u0161njavaju\u0107i da rodna ravnopravnost nije samo pitanje \u017eena, ve\u0107 borba za pravednije i ravnomjernije dru\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n \u201eNa\u017ealost, i me\u0111u mladim \u017eenama danas je popularno re\u0107i \u2018nisam feministkinja\u2019. To samo pokazuje da nijesu razumjele su\u0161tinu feminizma\u201c, kazala je Komar.<\/p>\n\n\n\n Prema njenim rije\u010dima, dru\u0161tvo se u posljednje vrijeme retradicionalizuje na lo\u0161 na\u010din.<\/p>\n\n\n\n \u201e\u017dene se suptilno potiskuju nazad u privatnu sferu. To se de\u0161ava pod maskom tradicije, ali zapravo zna\u010di gubitak prostora koji su te\u0161ko izborile\u201c, ocijenila je Komar.<\/p>\n\n\n\n Poru\u010dila je da bi istinsko dostignu\u0107e bilo dru\u0161tvo koje ne zazire od razgovora o jednakosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eVoljela bih da \u017eivimo u dru\u0161tvu u kojem se ljudi ne gnu\u0161aju tema o ravnopravnosti, u kojem razgovor o jednakim \u0161ansama ne izaziva podsmijeh. U kojem biti feministkinja nije demode, nego normalno. I voljela bih da do\u010dekam dan kada \u0107e mu\u0161karci sa ponosom re\u0107i \u2013 ja sam feminist. To bi bila na\u0161a prava pobjeda\u201c, zaklju\u010dila je Komar.<\/p>\n\n\n\n Predsjednik Upravnog odbora CeMI-ja i ekspert za izbornu reformu, Zlatko Vujovi\u0107,<\/strong> ocijenio je da glavni izazov u politi\u010dkom sistemu Crne Gore nije samo broj \u017eena u politici, ve\u0107 i kvalitet politi\u010dara, odnosno lidera spremnih da preuzmu odgovornost.<\/p>\n\n\n\n \u201eKvote su instrument. One su podsticaj \u017eenama da u\u0111u u politiku, ali cilj nije samo kvantitet, ve\u0107 kvalitet, da imamo liderice sposobne da unaprijede dru\u0161tvo\u201c, kazao je Vujovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Podsjetio je da raniji problemi nisu bili do zakonskih rje\u0161enja, ve\u0107 nesprovo\u0111enje istih, posebno na nivou op\u0161tinskih izbornih komisija.<\/p>\n\n\n\n \u201eSa formiranjem centralne izborne komisije o\u010dekujemo da se rije\u0161e truli, klijentalisti\u010dki dogovori na lokalnom nivou. Centralna komisija \u0107e mo\u0107i da preuzme nadle\u017enosti op\u0161tinskih komisija ako one ne budu sprovodile zakon, \u010dime se ja\u010da integritet izbornog procesa\u201c, rekao je Vujovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ukazao je i na problem institucionalne slabosti politi\u010dkih partija.<\/p>\n\n\n\n \u201ePartije u Crnoj Gori su nedovr\u0161ene organizacije, s nedovoljno razvijenim procedurama i \u010dlanstvom koje nije dovoljno anga\u017eovano. To ote\u017eava ulazak kvalitetnih kadrova u politiku, ne samo \u017eena, ve\u0107 i mu\u0161karaca. \u010cak i ako neko ima stru\u010dnost, pitanje je da li \u0107e se izlo\u017eiti politi\u010dkoj javnosti i cijeni koja dolazi s tim\u201c, kazao je Vujovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Naglasio je da kvote unutar partija trebaju da budu sredstvo da se kroz proces selekcije kandidata obezbijedi kvalitet, a ne samo broj.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe radi se samo o odnosu mu\u0161karaca i \u017eena, ve\u0107 o tome da li su ljudi spremni da ula\u017eu u politi\u010dki rad i preuzmu odgovornost\u201c, kazao je Vujovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ukazao je na primjer Kosova, gdje kvote slu\u017ee kao za\u0161titni mehanizam, ali \u017eene \u010desto osvajaju mandate i na osnovu preferencijalnih glasova bira\u010da.<\/p>\n\n\n\n \u201eNa posljednjim izborima, kandidatkinja koja je dobila najve\u0107i broj glasova bila je \u017eena. Kvote nisu jedini razlog njene izborne pobjede, ve\u0107 su bira\u010di prepoznali kvalitet njenog rada. To je model kojem te\u017eimo. Kvote osiguravaju ravnopravnost, ali liderstvo dolazi iz kompetencije\u201c, rekao je Vujovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Za Vujovi\u0107a, ideal je Crna Gora sa vi\u0161e liderki, nezavisno od kvota.<\/p>\n\n\n\n \u201e\u017delim da vidim Vladu sa premijerkom ili bar 50 odsto \u017eena u kabinetu. Va\u017eno je da imamo Parlament sastavljen od stru\u010dnih i sposobnih ljudi, gdje \u0107e \u017eene imati priliku da preuzmu stvarno liderstvo, a ne samo simboli\u010dne pozicije\u201c, smatra Vujovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Podsjetio je da je Crna Gora u posljednjih 20 godina pro\u0161la kroz velike pozitivne promjene, od prvih prajdpva do demokratizacije javnog \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n \u201eMo\u017eda nismo potpuno zadovoljni trenutnim stanjem, ali transformacija je o\u010digledna. Kvote i zakonodavni instrumenti trebaju da nas za\u0161tite od regresije i omogu\u0107avaju dalji napredak\u201c, istakao je Vujovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ocijenio je da su kvote va\u017ean mehanizam za\u0161tite, ali da je cilj stvoriti liderice i lidere sposobne da vode Crnu Goru.<\/p>\n\n\n\n \u201eBez kvalitetnih kadrova, bilo mu\u0161karaca ili \u017eena, ne mo\u017eemo o\u010dekivati stvarne promjene. Na\u0161a odgovornost je da kroz zakonske norme, partijske procedure i javnu participaciju izgradimo funkcionalnu, ravnopravnu i kompetentnu politiku\u201c, zaklju\u010dio je Vujovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Da je politi\u010dka realnost paradoksalna, podsjetila je i moderatorka razgovora, \u010dlanica BiEPAG-a Jovana Marovi\u0107<\/strong>, pozivaju\u0107i se na podatke Monstata za 2023. godinu: \u017eene suve\u0107ina u populaciji, ali i dalje manjina u politici. Zbog toga, smatra ona, moramo po\u010deti od retorike \u2013 novo pristajanje na neravnopravnost ne mo\u017ee biti civilizacijski iskorak, a dostizanjepune jednakosti je svakodnevna borba i misija svih nas.<\/p>\n\n\n\n Prva epizoda podcasta Bez filtera<\/em> realizovana je u okviru projekta ,,Prevazila\u017eenje rodnih predrasuda i ja\u010danje politi\u010dke participacije \u017eena u Crnoj Gori kroz javno informisanje, obuke za ja\u010danje kapaciteta i zagovaranje rodne zastupljenosti\u201c koji CeMI sprovodi uz finansijsku podr\u0161ku Kanadske ambasade, kroz program Kanadskog fonda za lokalne inicijative (The Canada Fund for Local Initiatives \u2013 CFLI).<\/p>\n\n\n\n Stavovi iznijeti u podcastu ne odra\u017eavaju nu\u017eno stavove Kanadske ambasade.<\/p>\n\n\n\n <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pove\u0107anje kvota za \u017eene u politici na 40 odsto predstavlja va\u017ean korak naprijed, ali ne i kraj borbe za stvarnu ravnopravnost, jer se ona mo\u017ee posti\u0107i tek kroz promjene u partijskim strukturama, dru\u0161tvenim stavovima i kvalitetu politi\u010dkog liderstva u Crnoj Gori.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":965391,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[12],"tags":[4295,15354,15355],"naslovna":[],"class_list":["post-965390","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika","tag-drustvo","tag-povecanje-kvota-za-zene","tag-stvarna-ravnopravnost"],"acf":[],"yoast_head":"\n