Od Beograda do Zagreba za \u010detiri sata nije samo vizija budu\u0107nosti, ve\u0107 i zaboravljena pro\u0161lost.<\/p>\n\n\n\n
Vozovi su 1938. godine prelazili 412 kilometara za \u010detiri sata, sedamdeset godina kasnije putovanje je trajalo dvostruko du\u017ee, a danas direktna veza uop\u0161te ne postoji.<\/p>\n\n\n\n
Evropski plan razvoja brzih \u017eeljeznica najavljuje da \u0107e se do 2040. godine \u201eistorija ponoviti\u201c, a Srbija bi trebalo da bude dio mre\u017ee koja povezuje region od Budimpe\u0161te do Atine.<\/p>\n\n\n\n
Neposredni povod za prekid saobra\u0107aja izme\u0111u Beograda i Zagreba bio je virus, korona a iako je pandemija pro\u0161la, putni\u010dki vozovi se nisu vratili.<\/p>\n\n\n\n
Prema najnovijim planovima Evropske unije (EU), glavni gradovi dviju susjednih zemalja trebalo bi ponovo da budu \u017eeljezni\u010dki povezani 2035. godine, gotovo 100 godina nakon \u0161to je to bilo mogu\u0107e u Kraljevini Jugoslaviji.<\/p>\n\n\n\n
Ova veza mali je dio plana \u201ePovezivanje Evrope brzim \u017eeljezni\u010dkim prugama\u201c (Connecting Europe through High-Speed Rail), koji se bavi sada\u0161njim stanjem i planiranim razvojem mre\u017ee brzih \u017eeljeznica EU du\u017e evropskih saobra\u0107ajnih koridora do 2040. godine.<\/p>\n\n\n\n
Osim \u010dlanica EU, u dokumentu se nalazi Srbija, kao i druge zemlje iz regiona koje nisu \u010dlanice Evropske unije. Predvi\u0111ene su dvije vrste pruga: one na kojima \u0107e se voziti oko 160 km\/h i one predvi\u0111ene za brzine od 200 i vi\u0161e kilometara na sat. Rokovi su 2030., 2035. i 2040. godina.<\/p>\n\n\n\n
Godinama nepostoje\u0107i pravac prema Zagrebu i Ljubljani ponovo je ucrtan na mapu, a rokovi su 2035. godina za Zagreb i 2040. godina za Ljubljanu, brzinom od 160 km\/h. Ovu trasu \u0107e karakterisati \u010deste promjene maksimalnih brzina. Na njoj ve\u0107 postoje mali \u201ed\u017eepovi\u201c \u2013 segmenti na kojima se ve\u0107 sada mo\u017ee posti\u0107i brzina od 200 kilometara na sat.<\/p>\n\n\n\n