<\/p>\n\n\n\n
Uprkos novom portalu e- uprave i Planu razvoja 171 elektronske usluge do 2027. godine, prakti\u010dna implementacija pokazuje da su gra\u0111ani i privreda i dalje suo\u010deni sa nedostatkom stvarnih elektronskih servisa, fragmentiranom upravom i neadekvatnim odnosom dr\u017eavnih slu\u017ebenika.<\/p>\n\n\n\n
Ovo su neki od klju\u010dnih zaklju\u010daka sa konferencije Instituta alternativa ,,Gra\u0111ani na prvom mjestu\u2019\u2019 odr\u017eane danas u Podgorici, u okviru projekta WeBER 3.0 finansiranog od Evropske komisije i Austrijske agencije za razvoj, a kofinansiranog od strane Ministarstva javne uprave Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n
Konferencija je okupila predstavnike dr\u017eavnih institucija, biznis zajednice, civilnog dru\u0161tva i medija, kako bi razgovarali o razvoju Crne Gore u oblasti pru\u017eanja javnih usluga i digitalizacije javne uprave, kao i o iskustvima gra\u0111ana kroz svakodnevnu interakciju sa upravom.<\/p>\n\n\n\n
Jelena Radulovi\u0107 iz Instituta alternativa predstavila je rezultate regionalnog WeBER izvje\u0161taja koji prati reformu javne uprave u dijelu pru\u017eanja usluga. Novo dostignu\u0107e je uvo\u0111enje portala e-uprave u decembru 2024. godine, sa prvim elektronskim uslugama integrisanim tek u aprilu ove godine. Portal donosi pobolj\u0161anja u smislu dostupnih informacija \u2013 gra\u0111ani mogu da vide koja je institucija nadle\u017ena za odre\u0111enu uslugu, koliko ko\u0161ta, koje su potrebne dokumentacije i obrasci. Me\u0111utim, “i pored svih unapre\u0111enja, nijedna od sedam najpotrebnijih usluga iz na\u0161eg uzorka: izdavanje li\u010dnih dokumenata, registracija preduze\u0107a, registracija vozila, knji\u017eenje nepokretnosti I ostale, nije dostupna na novom portalu e-uprave,” objasnila je Radulovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Klju\u010dni problem koji je Radulovi\u0107 istakla je \u0161to institucije u Crnoj Gori ne pitaju gra\u0111ane \u0161ta im je potrebno, kako bi trebalo da funkcioni\u0161e odre\u0111ena usluga niti kako bi je trebalo pobolj\u0161ati. Istra\u017eivanje javnog mnjenja to potvr\u0111uje. \u201cTek 27,8 odsto ispitanika smatra da mo\u017ee imati uticaj na razvoj usluga javne administracije. To zna\u010di da ve\u0107ina gra\u0111ana vidi javnu upravu kao nepromjenjivu strukturu na koju se ne mo\u017ee bitno uticati\u201d, dodala je Radulovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Du\u0161an Polovi\u0107, generalni direktor Direktorata za infrastrukturu, informacionu bezbjednost, digitalizaciju i e- servise u Ministarstvu javne uprave, objasnio je da je Ministarstvo sprovelo tri ciklusa istra\u017eivanja sa UNDP-om kako bi razumjelo \u0161ta je gra\u0111anima potrebno. “Gra\u0111ani \u017eele da portal uprave bude centralna ta\u010dka \u2013 da ne lutaju kroz sve portale razli\u010ditih dr\u017eavnih organa.” Ministarstvo je taj princip inkorporiralo u svoj Plan razvoja digitalnih servisa, ali realizacija ide sporije nego \u0161to bi trebalo.<\/p>\n\n\n\n
Klju\u010dni izazov, prema Polovi\u0107u, pored same digitalne pismenosti gra\u0111ana jeste i interoperabilnost na nivou Vlade. “Zbog nedono\u0161enja kadrovskog plana nismo mogli ispuniti bitan cilj \u2013 ja\u010danje inspekcije informacionog dru\u0161tva. Pojedini organi dr\u017eavne uprave ne postupaju u skladu sa svojim obavezama iz Zakona o elektronskoj upravi. Gra\u0111ani se moraju obra\u0107ati organima pojedina\u010dno i gube vrijeme.”<\/p>\n\n\n\n
Boris Rebi\u0107, programski menad\u017eer UNDP-a naglasio je da je veliki problem \u0161to gra\u0111ani, \u010dak i kada znaju da elektronske usluge postoje, ne koriste iste. “Oko 52 odsto gra\u0111ana zna za e-usluge, ali samo 8 odsto ih koristi,” objasnio je Rebi\u0107. Otpor prema elektronskim uslugama nije zbog tradicionalnih skrupula ili straha od tehnologije, smatra on: “Gra\u0111ani \u017eele da se procesi olak\u0161aju. Vidjeli smo kako izgleda izdavanje li\u010dne karte u 2025. To je suludo. Glavni problem je \u0161to nema e-usluga. Trebalo bi ih razvijati \u2013 bez obzira na nivo, bitno je da usluga postoji.”<\/p>\n\n\n\n
Problem je \u0161to elektronske usluge zavise od kvaliteta podataka i razmjene informacija izme\u0111u institucija. “Institucije ne vode dovoljno ra\u010duna o tome,” isti\u010de Rebi\u0107. “Postojanje e-usluga uslovljeno je registrima podataka i kvalitetnom razmjenom podataka koja mora biti sigurna, intenzivna i kontinuirana. To je razlog \u0161to neke usluge ostaju nerazvijene.\u2019\u2019<\/p>\n\n\n\n
Na kraju panela, Jelena Radulovi\u0107 sumirala je klju\u010dne preporuke. “Dr\u017eava bi trebalo da konsultuje gra\u0111ane kako treba da izgledaju usluge i na koji na\u010din mogu da ih ostvare.” Povratne informacije i iskustva gra\u0111ana trebalo bi da se formalizuju i budu javno dostupni sa jasnim kanalima kroz koje bi gra\u0111ani mogli da podijele svoja iskustva i potrebe. Drugo, “zaposleni u javnoj upravi koji pru\u017eaju usluge nisu dodatno obu\u010davani kako da rade sa ranjivim grupama \u2013 u prethodne dvije godine nije bilo takvih obuka. Trebalo bi da ih Uprava za ljudske resurse kreira.” Kona\u010dno, \u2018\u2019podatke bi trebalo objavljivati u vi\u0161e formata, digitalni potpis i pla\u0107anje trebali bi biti osnov sprovo\u0111enja elektronskih usluga, a portal e-uprave trebao bi biti centralna ta\u010dka svih e-administrativnih usluga.”<\/p>\n\n\n\n
U okviru druge panel diskusije pod nazivom ,,Koliko je uprava okrenuta gra\u0111anima i privedi\u2019\u2019, Bojana Pravilovi\u0107 iz Instituta alternativa predstavila je iskustva gra\u0111ana prikupljena u Kotoru, Ulcinju i Podgorici. \u201cJedan od glavnih problema je na\u010din opho\u0111enja slu\u017ebenika. Slu\u017ebeni telefoni i mejlovi \u010desto ne rade, pa ako je hitno potrebna informacija, gra\u0111ani je ne mogu dobiti\u2019\u2019, naglasila je ona.<\/p>\n\n\n\n
\u010cak i za osnovne procedure, vremenska barijera je zna\u010dajna. \u2018\u2019Ponekad za najjednostavnije usluge, kao \u0161to je izdavanje nekog li\u010dnog dokumenta, potrebno je da gra\u0111ani uzmu slobodan dan na poslu.\u2019\u2019<\/p>\n\n\n\n
Andrijana Radovi\u0107 iz Mre\u017ee za otvoreni dijalog govorila je o uklju\u010denosti gra\u0111ana u javne rasprave. \u201eBilo nam je interesantno za\u0161to na javnim raspravama nema dovoljno gra\u0111ana. Pitali smo se da li je to jer ih ne zanimaju ili je ne\u0161to drugo u pitanju. Organizovali smo fokus grupe i interesovanje je bilo ogromno.\u201c Istakla je da o\u010dekuje da proces konsultovanja preko tri hiljade gra\u0111ana\/-ki, koji su sproveli kroz projekat podr\u017ean u okviru WeBER inicijative, bude uva\u017een prilikom dono\u0161enja narednog Strate\u0161kog plana razvoja Podgorice.<\/p>\n\n\n\n
Suzana Radulovi\u0107 iz Unije poslodavaca osvrnula se na upravne usluge iz perspektive privrede. \u201cBilo je pomaka, ali tra\u017ei se br\u017ea akcija na ono \u0161to privreda ka\u017ee da nije u redu.”<\/p>\n\n\n\n
Istakla je da je javna uprava lice dr\u017eave koju svakodnevno susre\u0107emo. \u0160to se ti\u010de digitalizacije, “to jeste jedan od najve\u0107ih izazova pred javnom upravom i najve\u0107a o\u010dekivanja privrede su na tom polju jer bi se tako ubrzale procedure. Pored elektronske fiskalizacije i javnih nabavki trebalo bi spomenuti e-fakture \u2013 sve to je svojevrstan napredak.” Unija registruje pozitivne znakove: “Prepoznajemo ve\u0107u otvornost javne uprave, pojedinih ministarstava \u2013 ne va\u017ei za sve isto \u2013 ali osje\u0107amo spremnost da se pri\u010da i da se stvari otklone na bolji na\u010din.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Vladan Taba\u0161 iz Asocijacije menad\u017eera Crne Gore objasnio je da digitalne usluge zavise od tehni\u010dkog temel\u0458\u0430: “Infrastruktura u Crnoj Gori je odli\u010dna \u2013 mnogo toga nam je raspolo\u017eivo \u2013 na nivou ve\u0107ine zemalja EU. Za fizi\u010dka lica koja koriste ADSL je cijena korektna, ali za pravna lica je pristupa\u010dnost problemati\u010dna. Potrebne su simetri\u010dne veze koje su jako skupe za privredu \u2013 najamljene linije u Crnoj Gori su ekstremno skupe i nesrazmjerne \u2013 to je ve\u0107a prepreka od same digitalne pismenosti.”<\/p>\n\n\n\n
Dodao je da su Crnoj Gori klju\u010dni tehni\u010dki sistemi. “Dva klju\u010dna sistema su portal otvorenih podataka i meta registar. Meta registar je jedinstveni registar koji sadr\u017ei sve podatke o registrima i info sistemima \u2013 to je temelj, bez njega, e-usluge ne mogu biti razvijene.” Koncept koji je objasnio je klju\u010dan: “Heterogeni informacioni sistemi moraju mo\u0107i me\u0111usobno da razmjenjuju podatke \u2013 interoperabilnost. Da li \u0107ete koristiti neku tehnologiju ili bazu podataka \u2013 to je va\u0161 izbor \u2013 ali ono \u0161to uradite mora biti interoperabilno, sa mogu\u0107no\u0161\u0107u da sa drugim sistemom razmijeni tra\u017eene podatke.”<\/p>\n\n\n\n
Rezultati su jasni: nakon tri godine, problemi su isti, \u0161to pokazuje da digitalizacija nije samo tehnolo\u0161ko pitanje, ve\u0107 pitanje volje i kapaciteta za promjenu.<\/p>\n\n\n\n
”Institut alternativa \u0107e nastaviti sa monitoringom reforme javne uprave u okviru WeBER 3.0 projekta”, zaklju\u010duju iz Instituta.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Crna Gora je pretposlednja me\u0111u \u0161est zemalja regiona Zapadnog Balkana u digitalizaciji javne uprave i pru\u017eanju usluga, sa samo pola boda vi\u0161e od Bosne i Hercegovine, prema nalazima WeBER projekta koji u Crnoj Gori sprovodi Institut alternativa, saop\u0161teno je iz Instituta Alternativa.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":960979,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[2668],"naslovna":[],"class_list":["post-960978","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-digitalna-transformacija"],"acf":[],"yoast_head":"\n