<\/p>\n\n\n\n
\u201eRadi se o potrebi da Crna Gora usvoji politiku sje\u0107anja \u2013 da prihvati \u010dinjenice o ratnim zlo\u010dinima i \u017ertvama tih zlo\u010dina do kojih je devedesetih do\u0161lo na teritoriji Crne Gore i \u0161ire na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, i da obezbijedi da se te \u010dinjenice pamte\u201c, saop\u0161tila je izvr\u0161na direktorica HRA Tea Gorjanc-Prelevi\u0107<\/strong>, koja navodi i da je usvajanje takve politike \u201emoralna i pravna obaveza\u201c.<\/p>\n\n\n\n Zato su iz HRA predstavili nacrt Politike sje\u0107anja sa planom institucionalizacije sje\u0107anja i memorijalizacije koja bi trebalo da obuhvati:<\/p>\n\n\n\n \u201eObilje\u017eavanje mjesta stradanja civilnih \u017ertava tokom ratova 1990-ih na teritoriji Crne Gore, u skladu sa istorijskom faktografijom; uspostavljanje zvani\u010dnih datuma sje\u0107anja i programa komemoracije; uspostavljanje muzeja, memorijalnih centara ili dopuna postavki postoje\u0107ih muzeja; otvaranje arhiva, kreiranje obrazovnih i kulturnih programa posve\u0107enih podizanju svjesti o ratnim zlo\u010dinima, uzrocima koji su do njih doveli i onome \u0161to je potrebno imati na umu da bi se sprije\u010dilo njihovo ponavljanje”, navela je Gorjanc-Prelevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ministarka kulture i medija Tamara Vujovi\u0107<\/strong> na\u010delno se saglasila sa predstavljenim nacrtom dokumenta, ali je imala odre\u0111ene sugestije.<\/p>\n\n\n\n \u201eU sredi\u0161tu procesa treba da bude \u017ertva, a ne politika. Nikakvi interesi, nikakva ideologija. Ako postavimo dvije konstante \u2013 po\u0161tovanje prema \u017ertvama i nepokolebljivu vjeru u istinu, u argumente, mo\u017eemo govoriti o kulturi sje\u0107anja koja ne dijeli, nego iscjeljuje. Dakle, na\u010delno bih podr\u017eala ovaj dokument kao polaznu osnovu za temeljan rad, za su\u010deljavanje argumenata, za debatu koja bi zaista imala \u0161iroko u\u010de\u0161\u0107e i dovela do \u0161irokog konsenzusa po ovim temama”, kazala je Vujovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Gorjanc-Prelevi\u0107 je, sa druge strane, iskazala obeshrabrenje zbog ministarkinog promi\u0161ljanja o otvaranju dugoro\u010dnog dijaloga o \u201e\u010dinjenicama oko kojih ne treba imati dilema\u201c.<\/p>\n\n\n\n \u201eMislim da smo, ipak, u jednoj fazi u kojoj bismo mogli i morali da pre\u0111emo sa rije\u010di na djela. Posebno kada su u pitanju stradanja i ratni zlo\u010dini devedesetih godina koji imaju veze sa Crnom Gorom i gdje imamo i sudski utvr\u0111ene \u010dinjenice\u201c, poru\u010dila je direktorica HRA.<\/p>\n\n\n\n Vlasti Crne Gore i odnos prema ratnim zlo\u010dinima devedesetih<\/p>\n\n\n\n Tokom konferencije se moglo \u010duti da je nekada vladaju\u0107a Demokratska partija socijalista \u201eizbjegavala institucionalno suo\u010davanje s ratnim zlo\u010dinima i odgovorno\u0161\u0107u, jer su se njeni \u010delnici tokom ratnih devedesetih nalazili na klju\u010dnim pozicijama vlasti i odgovornosti\u201c.<\/p>\n\n\n\n \u201eZato je umjesto politike tranzicione pravde, dominirala praksa negiranja, relativizacije i selektivnog sje\u0107anja. U tom periodu je zapo\u010deta praksa memorijalizacije u\u010de\u0161\u0107a vojnika JNA u agresiji na druge dr\u017eave, biv\u0161e jugoslovenske republike, dok su sasvim ignorisani zahtjevi porodica \u017ertava ratnih zlo\u010dina da se i njima podignu spomenici\u201c, saop\u0161tila je Gorjanc-Prelevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Iako je, ka\u017ee, nakon promjena 2020. godine do\u0161lo do izvjesnog napretka, nekonzistentan pristup u suo\u010davanju s pro\u0161lo\u0161\u0107u je nastavljen. S tim se saglasio istori\u010dar i autor nacrta Politike sje\u0107anja Milo\u0161 Vukanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n \u201eMi nismo imali politi\u010dke elite tada, a \u010dini mi se ni danas, koje su spremne da ka\u017eu \u2013 na\u0161i politi\u010dki oci devedesetih su pogrije\u0161ili.\u201c<\/p>\n\n\n\n Vukanovi\u0107 je poru\u010dio i da u kulturi sje\u0107anja ne smije da bude kompromisa oko vrijednosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo je privla\u010dna ideja \u2013 za\u0161to se ne bismo pribli\u017eili pomo\u0107u kompromisa? Me\u0111utim, nema kompromisa u kulturi sje\u0107anja. Nema kompromisa sa onima koji smatraju da su Mladi\u0107 i Pavkovi\u0107 heroji.\u201c<\/p>\n\n\n\n Posljednja de\u0161avanja u glavnom gradu Crne Gore, konkretno napadi usmjereni na dr\u017eavljane Turske koji \u017eive u Podgorici, koordinatorka NVO Centar za \u017eensko i mirovno obrazovanje Ervina Dabi\u017einovi\u0107<\/strong> dovodi u vezu sa ratnohu\u0161ka\u010dkom politikom devedesetih godina. Zato je, tvrdi, neophodno da se suo\u010dimo sa pro\u0161lo\u0161\u0107u kako ne bismo ponovo pro\u017eivljavali strahote tog doba.<\/p>\n\n\n\n \u201eSuo\u010davanje sa zlo\u010dina\u010dkom pro\u0161lo\u0161\u0107u, tranziciona pravda za \u017ertve i pomirenje. Ovoga nema dok mi ne stanemo politi\u010dki, stru\u010dno, moralno, iza toga da znamo \u0161ta se dogodilo devedesetih godina. I da je zlo\u010din izvr\u0161en u na\u0161e ime. Na\u0161a obaveza je da utvrdimo \u0161to smo mi nekome uradili\u201c, kazala je Dabi\u017einovi\u0107eva.<\/p>\n\n\n\n Dodatno, izvr\u0161na direktorica NVO Centar za gra\u0111ansko obrazovanje Daliborka Uljarevi\u0107<\/strong> zabrinjavaju\u0107im ocjenjuje odnos predstavnika aktuelne vlasti prema istoriji i na koji je na\u010din \u010ditaju.<\/p>\n\n\n\n \u201eU trenutku dok jo\u0161 nismo izgradili kulturu sje\u0107anja, dok nemamo konsenzus o onome \u0161to su nepobitne \u010dinjenice, ulazimo u jedan proces otvorene revizije koja ne dolazi iz krugova van vlasti, nego od same vlasti i to prijeti da poni\u0161ti i one pomake koje imamo.\u201c<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, ministarka Tamara Vujovi\u0107 se nije saglasila sa njihovim stavom i poru\u010dila da je glavno usmjerenje i opredjeljenje aktuelne Vlade \u201eda nema relativizacije i revizionizma\u201c, te naglasila da su opasne tvrdnje Dabi\u017einovi\u0107, koja povezuje direktno zlo\u010dine 90-ih sa aktuelnim de\u0161avanjima, te da je rije\u010d o izolovanom doga\u0111aju.<\/p>\n\n\n\n Istori\u010dar Filip Kuzman<\/strong> ocjenjuje, pak, da se mnogi postupci vlasti i opozicije, a u vezi sa ratnim zlo\u010dinima, povla\u010de samo zarad dobijanja politi\u010dkih poena.<\/p>\n\n\n\n \u201eIma svijetlih primjera, ali su ve\u0107inom u pitanju sitno politikantstvo i neiskrenost\u201c, kazao je on. Podsjetio je na usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici u Skup\u0161tini Crne Gore koju je inicirala aktuelna opozicija, koja, dok je bila na vlasti, o tome nije razmi\u0161ljala.<\/p>\n\n\n\n Uskoro obilje\u017eje u Kalu\u0111erskom lazu, mo\u017eda i za \u017ertve deportacije u Herceg Novom.<\/p>\n\n\n\n To \u0161to su se pojedini crnogorski zvani\u010dnici izvinili susjedima za ratne zlo\u010dine bio je simboli\u010dki iskorak, ali nije bio dovoljan i nije uticao na dr\u017eavnu politiku, poru\u010dila je direktorica CGO, Daliborka Uljarevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n \u201eOna nije bila pra\u0107ena onim \u010dime je trebalo da bude pra\u0107ena \u2013 u\u010dinkovitim pravosudnim postupcima, onim \u0161to je trebalo da bude uklju\u010divanje \u010dinjenica o ulozi Crne Gore u agresiji na Dubrovnik i de\u0161avanjima u Bosni i Hercegovini u ud\u017ebenike i u obrazovnu politiku. Nije bilo podr\u0161ke za izgradnju memorijala, niti je to javno priznanje i empatija prema \u017ertvama”, kazala je Uljarevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Istori\u010darka Marijana Toma<\/strong> smatra da je upravo memorijalizacija jedan od najva\u017enijih koraka na putu ka suo\u010davanju s pro\u0161lo\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n \u201eMemorijalizacija je usmjerena ka tome da se oda zvani\u010dno i javno priznanje onoga \u0161to se desilo u pro\u0161losti. To je strategija za dr\u017eavno priznanje patnje \u017ertava.\u201c<\/p>\n\n\n\n U Crnoj Gori u ovom trenutku imamo samo jedno spomen obilje\u017eje za \u017ertve rata. Nalazi se u Podgorici, u parku na Pobre\u017eju, i posve\u0107eno je svim stradalima u ratovima devedesetih na prostoru biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n\n\n\n Dakle, \u017ertve jednog od najve\u0107ih ratnih zlo\u010dina po\u010dinjenih na teritoriji Crne Gore tokom tog perioda, kao \u0161to je stradanje kosovskih civila albanske nacionalnosti u Kalu\u0111erskom lazu kod Ro\u017eaja (1999. godine), nemaju obilje\u017eje. Tada su, podsje\u0107amo, pripadnici Vojske Savezne Republike Jugoslavije ubili 21 osobu i ranili sedam.<\/p>\n\n\n\n Mje\u0161tanin Kalu\u0111erskog laza Had\u017ei Ljaj\u010di govorio je na konferenciji o zna\u010daju koji bi podizanje spomen obilje\u017eja imalo za cjelokupno dru\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n \u201eSpomen obilje\u017eje \u017ertvama zlo\u010dina bio bi svojevrsni signal da sve nije propalo i da istina ne umire\u2026 Poslije 26 godina spomen obilje\u017eje bi imalo zna\u010daj za sje\u0107anje, po edukaciju mladih nara\u0161taja\u201c, kazao je on i ocijenio da ipak nema istinite rije\u0161enosti da taj zlo\u010din dobije sudski epilog.<\/p>\n\n\n\n Na konferenciji se \u010dula ohrabruju\u0107a informacija u vezi sa dugogodi\u0161njom inicijativom da se u Kalu\u0111erskom lazu podigne obilje\u017eje u znak sje\u0107anja na stradale. Ministarka Tamara Vujovi\u0107 je saop\u0161tila da \u0107e komisija, koja je razmatrala taj predlog, pozitivno odgovoriti.<\/p>\n\n\n\n \u201eOko Kalu\u0111erskog laza nema nikakvog spora da se radi o civilnim \u017ertvama. Bila je dilema zbog nezavr\u0161enog sudskog postupka, zatim da li je Crna Gora bila strana u ratu\u2026 Sada ka\u017eem da \u0107e taj predmet biti pozitivno rije\u0161en. Nije bila odluka samo DA i Ne, zato dugo traje taj proces.\u201c<\/p>\n\n\n\n I inicijativa za podizanje spomen obilje\u017eja u Herceg Novom za \u017ertve deportacije je jo\u0161 na \u010dekanju. Ministarka, pak, obe\u0107ava da \u0107e se zalo\u017eiti da se ta obaveza realizuje.<\/p>\n\n\n\n \u201eMislim da se postigao apsolutni konsenzus da se taj doga\u0111aj mora obilje\u017eiti memorijalom. Ja sam na sebe preuzela dodatnu obavezu da se posvetim tom pitanju i da se memorijal postavi\u201c, obe\u0107ala je Vujovi\u0107eva.<\/p>\n\n\n\n Sin deportovanog Osma Bajrovi\u0107a, Alen Bajrovi\u0107 o\u010dekuje da Crna Gora najzad u\u010dini ne\u0161to po tom pitanju.<\/p>\n\n\n\n \u201eSpomenik u Herceg Novom je najpotrebniji dr\u017eavi Crnoj Gori i njenim gra\u0111anima, da se poka\u017ee da je ovo civilizovano, a ne varvarsko dru\u0161tvo koje poku\u0161ava da izbjegne vrijednosti zdravih zajednica\u201c, napomenuo je Bajrovi\u0107, podje\u0107aju\u0107i da je za taj zlo\u010din odgovorna cjelokupna crnogorska vlast tog doba, na \u010delu sa predsjednikom, premijerom i ministrima.<\/p>\n\n\n\n Direktorica HRA Tea Gorjanc-Prelevi\u0107 smatra da u budu\u0107e godi\u0161njicu deportacije u hercegnovskoj op\u0161tini ne treba da organizuje samo NVO sektor.<\/p>\n\n\n\n \u201eInsistiramo da zajedno sa dr\u017eavom organizujemo obilje\u017eavanje godi\u0161njice deportacije, a ne da to rade nevladine organizacije.\u201c<\/p>\n\n\n\n Uz dostojno obilje\u017eavanje po\u010dinjenih zlodjela i odavanja po\u010dasti \u017ertvama, neophodno je i da u \u0161kolama u\u010dimo \u0161to je u\u010dinjeno u ratovima devedesetih, s naglaskom na ono \u0161to su pojedinci uradili u ime Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko ne\u010dega nema u obrazovanju mi \u0107emo biti u praznini i ne\u0107emo znati \u0161ta smo napravili nekom drugom. \u0160ta treba da uradimo? Javno priznanje i da se izvinimo. Tranziciona pravda podrazumijeva i memorijalizaciju koja je javno priznanje ne\u010dije patnje i \u017ertve. Ja bih voljela da na zgradi Centra bezbjednosti u Herceg Novom stoji plo\u010da. Da svaka mlada osoba koja tamo u\u0111e treba da zna da treba da razmi\u0161lja svojom glavom. Da u jednom trenutku ka\u017ee \u2013 ja ovo ne\u0107u raditi\u201c, poru\u010dila je Ervina Dabi\u017einovi\u0107 iz ANIME.<\/p>\n\n\n\n Mirsad Rastoder, iz Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a, iskazao je punu podr\u0161ku Akciji za ljudska prava zbog predlo\u017eene Politike sje\u0107anja.<\/p>\n\n\n\n \u201ePodr\u017eavamo zajedni\u0161tvo na putu za ozbiljnu strategiju, da poku\u0161amo da do\u0111emo do onih glava koje odlu\u010duju i name\u0107u potpuno druga\u010diji narativ\u201c, kazao je on.<\/p>\n\n\n\n Rastoder je podsjetio da je spomen obilje\u017eje na Pobre\u017eju civilnim \u017ertvama zlo\u010dina devedesetih izgra\u0111eno na inicijativu Foruma Bo\u0161njaka, ali da je njihov predlog uklju\u010divao i posebne table sa opisima svih ratnih zlo\u010dina u Crnoj Gori, koje su na kraju izostavljene.<\/p>\n\n\n\n Ipak, nije izostavljeno, smatra Alen Bajrovi\u0107, iskazivanje po\u0161te Pavlu Bulatovi\u0107u, \u010dovjeku koji je u trenutku deportacije Muslimana i Bo\u0161njaka bio na \u010delu crnogorskog Ministarstva unutra\u0161njih poslova.<\/p>\n\n\n\n \u201eMoram naglasiti da se ulica i danas u Pljevljima zove po Pavlu Bulatovi\u0107u. To je za mene pora\u017eavaju\u0107e. Apelovao bih da se ime ulice u Pljevljima po ratnom zlo\u010dincu, cnogorskom ministru, ukloni, jer je bio direktni nalogodavac\u201c, zatra\u017eio je Bajrovi\u0107 od ministarke kulture i medija.<\/p>\n\n\n\n Ona je odgovorila da nije upoznata sa postojanjem te ulice u pljevaljskoj op\u0161tini, ali da \u0107e inspektorke iz njenog resora provjeriti ove navode.<\/p>\n\n\n\n Istra\u017eiti i zlo\u010dine prije devedesetih godina<\/p>\n\n\n\n Da ne treba stati samo na odavanju po\u0161te stradalima tokom ratova na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, smatra civilni aktivista Aleksandar Zekovi\u0107. Poru\u010duje da moramo biti jednaki prema svim \u017ertvama.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe govorim samo o \u017ertvama Informbiroa, 1948. Ne sje\u0107amo se ni nevinih civilnih \u017ertava 1918. godine, tokom sukoba u Crnoj Gori, pa poslije Drugog svjetskog rata u periodu 1941-1945. Gotovo smo deceniju \u0107utali o tome da te osobe nemaju pravo na grob\u2026 Jedan od najve\u0107ih zlo\u010dina je bio u Baru kada je stradalo vi\u0161e albanskih i bo\u0161nja\u010dkih mladi\u0107a, a nema nikakvog obilje\u017eja o tome\u201c, kazao je Zekovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ministarka Vujovi\u0107 je poru\u010dila da je va\u017eno govoriti i \u201eo tom bolnom periodu na\u0161e istorije\u201c.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko smo 60-70 godina potiskivali tu temu i te \u017ertve, to je velika nepravda. To je sljede\u0107a velika tema o kojoj treba pri\u010dati\u201c. Istakla je da je Crna Gora u obavezi da po\u0161tuje rezolucije Savjeta Evrope kojima su osu\u0111eni totalitarni re\u017eimi, me\u0111u kojima je i komunizam. \u201cSmatram da bi rje\u0161avanje ovog pitanja doprinijelo uobli\u010davanju politike sje\u0107anja na adekvatan na\u010din.\u201d<\/p>\n\n\n\n Istori\u010dar Milo\u0161 Vukanovi\u0107, sa druge strane, smatra da nijedna politi\u010dka partija nema pravo da otvara pri\u010de o Drugom svjetskom ratu i periodu nakon 1918. godine dok imamo zaboravljene \u017ertve ratova devedesetih.<\/p>\n\n\n\n \u201eHajde prvo da osvijetlimo devedesete, da bismo samim tim pomogli dru\u0161tvu da postane zrelije da se bavi svim zlo\u010dinima\u201c, kazao je on.<\/p>\n\n\n\n Konferencija \u201ePolitika sje\u0107anja: Memorijalizacija ratnih zlo\u010dina kao temelj zajedni\u010dke budu\u0107nosti\u201c je organizovana u okviru projekta \u201eZajedno do pravde: Pravna, psiholo\u0161ka i dru\u0161tvena podr\u0161ka \u017ertvama ratnih zlo\u010dina\u201c, koji sprovodi Akcija za ljudska prava, uz podr\u0161ku Evropske unije kroz regionalni projekat \u201eEU podr\u0161ka izgradnji povjerenja na Zapadnom Balkanu\u201c, a koji implementira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mjesta na kojima su se u Crnoj Gori dogodili ratni zlo\u010dini treba obilje\u017eiti, a \u017ertvama odati du\u017enu po\u010dast, poru\u010deno je sa konferencije \u201ePolitika sje\u0107anja: Memorijalizacija ratnih zlo\u010dina kao temelj zajedni\u010dke budu\u0107nosti\u201c, koju je organizovala NVO Akcija za ljudska prava.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":960542,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[2081,12793,12794,2533,12795,12796,910,12797],"naslovna":[],"class_list":["post-960541","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-daliborka-uljarevic","tag-ervina-dabizinovic","tag-filip-kuzman","tag-hra","tag-marijana-toma","tag-ministarstvo-kulture","tag-tamara-vujovic","tag-tea-gorjanc-prelevic"],"acf":[],"yoast_head":"\n