<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
\u201cKada govorimo o starosti, svaka decenija nakon 55. godine, prakti\u010dno udvostru\u010dava rizik od nastanka mo\u017edanog udara. Kod mu\u0161karaca je ta bolest u\u010destalija, nego kod \u017eena, kao i kod obojenih rasa. I naslje\u0111e je veoma bitno. U dvostruko ve\u0107em riziku su osobe koje u svojoj bli\u017eoj porodici imaju nekoga ko je do\u017eivio mo\u017edani udar. Me\u0111utim, mnogo je drugih faktora na koje mo\u017eemo uticati, kojima znatno mo\u017eemo smanjiti u\u010destalost te te\u0161ke bolesti, navodi on.<\/p>\n\n\n\n
Smatra se, ka\u017ee, da je \u010dak \u010detiri od pet mo\u017edanih udara mogu\u0107e sprije\u010diti korekcijom faktora rizika.<\/p>\n\n\n\n
\u201cNa prvom mjestu je povi\u0161eni krvni pritisak, naro\u010dito izuzetno visoke vrijednosti pritiska koje mogu dva do \u010detiri puta pove\u0107ati rizik. Zato je stroga kontrola krvnog pritiska jako va\u017ena. Vrijednosti u op\u0161toj populaciji treba da budu ni\u017ee od 140 sa 90 mm \u017eivinog stuba, a kod osoba koje imaju pridru\u017eene faktore rizika, poput dijabetesa, neophodna je mnogo stro\u017ea kontrola. U tom slu\u010daju, vrijednosti krvnog pritiska moraju i\u0107i ispod 120 sa 80. Sljede\u0107i faktor rizika je sr\u010dana aritmija, odnosno atrijalna fibrilacija, koja u ogromnoj mjeri pove\u0107ava rizik od mo\u017edanog udara, \u010dak do pet puta\u201d, kazao je Debeljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Za razliku od krvnog pritiska, koji je relativno lako izmjeriti, ovaj faktor \u010desto ostane neprepoznat, kako kod pacijenata koji su na prvi pogled zdravi, tako i kod onih koji su prele\u017eali mo\u017edani udar, a ne otkrijemo uzrok.<\/p>\n\n\n\n
A, terapije za te dvije bolesti veoma se razlikuju. Stoga valja tragati za ovom aritmijom\u201d, ka\u017ee Debeljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Navodi da EKG nije dovoljan, te da je nu\u017eno uraditi holter monitoring krvnog pritiska, posebno osobama koje su starije, koje su sr\u010dani bolesnici ili imaju jo\u0161 neke faktore rizika.<\/p>\n\n\n\n
\u201c\u0160e\u0107erna bolest je sama po sebi faktor rizika, pa pacijenti sa tom bole\u0161\u0107u, u odnosu na zdravu populaciju, imaju dva puta ve\u0107u vjerovatno\u0107u da \u0107e dobiti mo\u017edani udar. Sljede\u0107i \u010dinilac su masno\u0107e u krvi, to jest povi\u0161eni lipidi, naro\u010dito visoke vrijednosti LDL holesterola, tog lo\u0161eg holesterola, koji najmanje jedan i po put pove\u0107ava rizik od mo\u017edanog udara. I njih je potrebno redovno kontrolisati, posebno ako osoba pati od jo\u0161 nekih bolesti. I pu\u0161enje je veoma zna\u010dajno, tako da konzumacija duvana tako\u0111e pove\u0107ava rizik od mo\u017edanog udara i to dva puta\u201d, upozorava doktor.<\/p>\n\n\n\n
Ka\u017ee da ni pasivni pu\u0161a\u010di nijesu po\u0161te\u0257eni, jer imaju oko jedan i po put ve\u0107i rizik od mo\u017edanog udara.<\/p>\n\n\n\n
\u201cDalje, nepravilna ishrana i gojaznost isto su od velikog zna\u010daja. Zato se savjetuje striktno izbjegavanje visoko zasi\u0107enih masti kao i prevelika konzumacija ugljenih hidrata, naro\u010dito prostih \u0161e\u0107era. Sve to dodatno pove\u0107ava rizik. \u0160to se ti\u010de hrane, preporu\u010duje se mediteranski na\u010din ishrane, da na meniju bude \u0161to vi\u0161e vo\u0107a, povr\u0107a i ribe\u201d, naveo je dr Debeljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Prema njegovim rije\u010dima, jako je bitna fizi\u010dka aktivnost. To je ne\u0161to \u0161to prija mozgu, pa su svakodnevna \u0161etnja i brzi hod, pola sata do 40 minuta, dovoljni da se smanji rizik.<\/p>\n\n\n\n
\u201c\u010cinjenica je da se oko 15% mo\u017edanih udara javlja kod osoba koje su mla\u0111e od 45 godina. Uo\u010dili smo da je nakon COVID- 19 pandemije, to malo \u010de\u0161\u0107e, vjerovatno zato \u0161to je kovid protrombogeno stanje, koje je otkrilo sve slabe ta\u010dke, koje smo imali, a nijesmo ni znali. Da pomenem da je mla\u0111a populacija sklonija kori\u0161\u0107enju psihoaktivnih supstanci. To je ne\u0161to \u0161to definitivno treba izbjegavati, jer predstavlja opasnost po zdravlje, ne samo mozga\u201d, navodi doktor.<\/p>\n\n\n\n
Kad je rije\u010d o \u017eenskoj populaciji, treba imati na umu i da upotreba oralnih kontraceptivnih pilula znatno pove\u0107ava rizik od pojave mo\u017edanog udara, posebno ukoliko postoji neko neprepoznato uro\u0111eno stanje, kad je organizam podlo\u017eniji trombozama.<\/p>\n\n\n\n
\u201cU tom slu\u010daju, u ogromnoj mjeri, pove\u0107ava se rizik od mo\u017edanog udara. To je posebno izra\u017eeno kod \u017eena u generativnom periodu, kao i nakon poro\u0111aja. U prvih 40 dana postoji izuzetno velika sklonost ka nastanku razli\u010ditih formi mo\u017edanog udara. Valja ista\u0107i i da je stres veoma bitan, pove\u0107ava i nivo kortizola. Pravi i jedan dodatni disbalans hormona. Na taj na\u010din rastu vrijednosti \u0161e\u0107era u krvi, raste nivo krvnog pritiska, i sve to multiplicira rizik od nastanka mo\u017edanog udara\u201d, zaklju\u010dio je Debeljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U borbi protiv mo\u017edanog udara, te\u0161ke neurolo\u0161ke bolesti, najva\u017enija je prevencija. Na neke faktore rizika, poput \u017eivotnog doba, pola, genetike i rase, ne mo\u017eemo da uti\u010demo. Ali, mnogo je faktora koje mo\u017eemo da mijenjamo, kazao je u Radio-ordinaciji neurolog u Klini\u010dkom centru i predsjednik Udru\u017eenja neurologa CG dr Mladen Debeljevi\u0107.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":959941,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[12547,8525,12548],"naslovna":[],"class_list":["post-959940","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-faktori","tag-mladen-debeljevic","tag-mozdani-udar"],"acf":[],"yoast_head":"\n