<\/p>\n\n\n\n
\u3000<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
Prema rije\u010dima starijih i iskusnih rudarskih in\u017eenjera, uglja u Beranama ima toliko da u nekim naseljima do njega mo\u017ee da se do\u0111e \u010dak i povr\u0161inski. \u3000\u3000\u3000\u3000<\/p>\n\n\n\n
“\u010citav grad, naime, le\u017ei na velikoj ugljenoj plo\u010di debljine \u010detiri i po, do devet metara, pa i vi\u0161e na pojedinim mjestima, kao \u0161to je to slu\u010daj u selu Dapsi\u0107u. Plo\u010da ispod grada je na dubini od oko dvjesta metara. Upravo na toj dubini su i rudarski hodnici jame Petnjik”, pri\u010da jedan od in\u017eenjera.<\/p>\n\n\n\n
Prema njegovim rije\u010dima ukupne rezerve uglja u takozvanom beranskom basenu procijenjene su na 167 miliona tona.<\/p>\n\n\n\n
“To su takozvane geolo\u0161ke rezerve. Bilansne rezerve, ili drugim rije\u010dima ono \u0161to je dostupno, iznosi oko trideset miliona tona. Od toga, opet, eksploatacione rezerve iznose dvadeset pet miliona tona. Bilansne rezerve samo jame Petnjik su oko \u0161esnaest miliona tona, dok su dubinska nalazi\u0161ta na Polici devet i po, a u selu Zagorje oko tri i po miliona tona” – obja\u0161njava taj in\u017eenjer. <\/p>\n\n\n\n
On dodaje i da ukupni resursi nisu bukvalo nedostupni, ve\u0107 da kopanje ispod samog grada, koje se u Evropi odavno radi, kod nas nije isplativo, pri \u010dinjenici da su i tako velike zalihe lako dostupne. Jama Petnjik beranskog Rudnika mrkog uglja, s druge strane brda Jasikovac i grada, otvorena je 1980. godine kada je zavr\u0161ena eksploatacija u starom rudniku u Budimlji. <\/p>\n\n\n\n
“To je jedna od najbezbjednijih jama, sa najboljim uslovima. Pravo bogatstvo. Ima osam polja od kojih su otkopana samo dva. Na \u017ealost, sada joj prijeti propast jer je potopljena” – upozorava ovaj \u010dovjek.<\/p>\n\n\n\n
Beranski rudnik uglja bio je 2001. godine prodat mje\u0161ovitom vojvo\u0111ansko-slova\u010dkom preduze\u0107u.<\/p>\n\n\n\n
“Gradeks HBP”, sastavljenom od kompanija “Gradeks” iz Kule i “HBP” iz slova\u010dkog grada Providza. Poslije ne\u0161to vi\u0161e od godinu izme\u0111u ova dva partnera izbili su nesporazumi koji su zavr\u0161eni tako \u0161to su Slovaci preuzeli kompletno upravljanje, da bi se potom i sami nenajavljeno povukli iz posla i oti\u0161li iz Berana.\u3000\u3000\u3000\u3000<\/p>\n\n\n\n
Svoj udio u privatizaciji Slovaci su tada prikazali uvezenom opremom za automatsko kopanje rude. Nakon \u0161to je zavr\u0161ena eksploatacija u jednom od osam polja jame Petnjik, oprema je ostala pod zemljom na dubini od dvjesta metara. Ma\u0161ine su zatrpane, i njihovo eventualno izvla\u010denje ne bi bilo ekonomski opravdano, iako im je vrijednost svojevremeno prikazana sa tri i po miliona eura.\u3000\u3000\u3000\u3000<\/p>\n\n\n\n
Jedan od \u010dlanova komisije koja je svojevremeno bila formirana u beranskom Rudniku uglja kako bi se utvrdila stvarna vrijednost te opreme radi prodaje, rekao je da bi va\u0111enje ma\u0161ina ko\u0161talo vi\u0161e nego \u0161to one trenutno vrijede, da bi to \u201ebio uzaludan i te\u017eak posao\u201c. <\/p>\n\n\n\n
Ma\u0161ine u jami Petnjik utihnule su u novembru 2002. godine. Prodaja Rudnika uglja ogla\u0161avana je nakon toga devet puta prije nego ga je kupila kompanija \u201eBalkan enerd\u017ei\u201c, sa velikim planovima vezanim za izgradnju termo bloka i investicijama od 120 miliona eura. \u3000\u3000\u3000\u3000<\/p>\n\n\n\n
Od svega toga nije bilo ni\u0161ta, a sve to uz potpunu i pre\u0107utnu saglasnost tada\u0161nje Vlade, iz koje je obi\u010dno dobijan komentar – \u201ebolje bilo kakav investitor neko nikakav\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Gr\u010dka firma \u00abBalkan Ened\u017ei\u00bb je malo prije kupovine rudnika u Beranama, avgusta 2007. godine, registrovana u Podgorici za poslove proizvodnje, prometa i usluga. Zvani\u010dno je saop\u0161teno da je to podru\u017enica gr\u010dkog koncerna \u00abRestis Group\u00bb \u010diji je vlasnik milijarder Viktor Restis. \u3000\u3000\u3000\u3000<\/p>\n\n\n\n
\u201eBalkan enerd\u017ei\u201c je po\u010detkom 2014. godine rudnik prodao kompaniji \u201eMetalfer\u201c iz Sremske Mitrovice, koji je vrlo brzo pokrenuo proizvodnju i za nekoliko godina uveo \u010dak i tre\u0107u smjenu. \u3000\u3000\u3000\u3000<\/p>\n\n\n\n
Pet godina kasnije, 2019. odlu\u010dili su da prekinu proizvodnju, koja, kako je tada saop\u0161tavano, nije rentabilna. Od tada se radilo samo na odr\u017eavanju jame. Uslijedilo je prvo potapanje zbog nestanka struje, koje je uz veliko zalaganje rije\u0161eno.\u3000\u3000\u3000\u3000<\/p>\n\n\n\n
Sasvim nepredvidivo u novembru 2022. godine zbog kvara na staroj trafostanici do\u0161lo je do novog nestanka struje, prestanka rada pumpi za izbacivanje podzemnih voda, i jama se od tada nalazi potopljena.<\/p>\n\n\n\n
Rudnik uglja jedina je preostala kompanija iz biv\u0161e industrijske zone u ovom gradu koja u tranziciji nije uni\u0161tena, ali joj zato sada prijeti opasnost zbog izostanka dogovora kako rije\u0161iti problem i spasiti jamu Petnjik dok nije previ\u0161e kasno.<\/p>\n\n\n\n
Na pragu jo\u0161 jedne grejne sezone ugalj u ovom gradu, koji \u010ditav le\u017ei na \u201ecrnom zlatu, eksploati\u0161u jo\u0161 samo oni koji ga za potrebe vlastitog grijanja vade na takozvanim \u201eizdancima\u201c, odnosno onamo gdje se do njega mo\u017ee do\u0107i povr\u0161inski. \u3000\u3000<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Iako \u010ditav grad le\u017ei na ugljenoj plo\u010di i rudne rezerve “crnog zlata” predstavljaju pravo bogatstvo, jama Petnjik Rudnika uglja Berane potopljena je podzemnim vodama ve\u0107 tri godine, i nema nade da bi skorije ne\u0161to moglo da se promijeni.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":955883,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[27],"tags":[427,4263,3298],"naslovna":[],"class_list":["post-955882","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-berane","tag-rudnik","tag-ugalj"],"acf":[],"yoast_head":"\n