<\/p>\n\n\n\n
Ona isti\u010de da ova slika pokazuje da se kao dru\u0161tvo suo\u010davamo sa dubokim izazovima i krizom u oblasti mentalnog zdravlja. <\/p>\n\n\n\n
– Ti izazovi nijesu izolovani, i ta kriza ne postoji u vakuumu, ve\u0107 je to dio jedne \u0161ire slike razli\u010ditih isprepletenih dru\u0161tvenih problema. Problem nije samo u pojedincima, nego u dru\u0161tvenom i institucionalnom okviru koji nasilje i krizu mentalnog zdravlja ne spre\u010dava, ve\u0107 \u010desto dodatno pogor\u0161ava. Pojave koje opisujete, masovni i pojedina\u010dni zlo\u010dini i porast razli\u010ditih oblika nasilja, dakle, samo su najo\u010digledniji simptomi bolesti i krize dru\u0161tva u kojem \u017eivimo \u2013 smatra dr Daki\u0107.<\/p>\n\n\n\n
POBJEDA: Da li sistem institucija ima adekvatan odgovor na ovu krizu ili se sve svodi na pisanje strategija, planove i \u201ebirokratsku\u201c borbu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n DAKI\u0106: <\/strong>Mentalno zdravlje mo\u017eda jeste postalo va\u017ena tema, ali ono \u0161to zabrinjava jeste da dr\u017eava, iako \u010desto deklarativno isti\u010de da je mentalno zdravlje \u201eprioritet\u201c, zapravo ne ula\u017ee ni resurse ni kapacitete u njegovo unapre\u0111enje. <\/p>\n\n\n\n \u010cinjenica je da Crna Gora od pro\u0161le godine ima prvu modernu instituciju za mentalno zdravlje u vidu nove Klinike za psihijatriju Klini\u010dkog centra Crne Gore, i da su usluge gra\u0111anima u tom smislu zna\u010dajno unaprije\u0111ene, ali mentalno zdravlje nije i ne mo\u017ee biti svedeno na zdravstveni sistem, ono se ne gradi u ordinacijama i klinikama, ve\u0107 u svakodnevnom \u017eivotu, i proizvod je slo\u017eene interakcije determinanti zdravlja \u2013 od ekonomskih, socijalnih i kulturnih faktora, preko obrazovanja i zaposlenja, pa sve do sigurnosti, pravde i jednakosti u dru\u0161tvu. Ako ljudi \u017eive u siroma\u0161tvu, nesigurnosti, diskriminaciji i bez povjerenja u institucije, te\u0161ko je o\u010dekivati stabilno mentalno zdravlje, bez obzira na klinike, stru\u010dnjake ili terapije koje nudimo. To potvr\u0111uje i Maslovljeva hijerarhija potreba \u2013 tek kada su osnovne potrebe poput sigurnosti, stabilnosti, pripadnosti i samopo\u0161tovanja zadovoljene, mo\u017eemo govoriti o mentalnoj dobrobiti. Kada toga nema, iluzorno je misliti da \u0107e mentalno zdravlje pojedinaca ili zajednice ostati o\u010duvano, bez obzira na sve psihijatare i psihologe. Misliti da mentalno zdravlje postoji izolovano, van uticaja \u0161ireg socioekonomskog i politi\u010dkog okru\u017eenja, ne samo da je pogre\u0161no, nego i neozbiljno i neodgovorno, i da budem direktna – nepametno.<\/p>\n\n\n\n POBJEDA: Usvojen je u maju Program za za\u0161titu i unapre\u0111enje mentalnog zdravlja u Crnoj Gori za period 2025\u20132026, sa Akcionim planom. \u0160to je dosad ura\u0111eno, koliko se zaista radi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n DAKI\u0106:<\/strong> Program i Akcioni plan jesu va\u017ean iskorak, ali iako su formalno usvojeni, u praksi nijesmo odmakli dalje od toga, niti su planirane aktivnosti zapo\u010dete u predvi\u0111enim rokovima, a bli\u017eimo se ve\u0107 kraju 2025. godine. Aktivno sam u\u010destvovala u radnoj grupi za izradu, a potom imenovana i u radnu grupu za pra\u0107enje sprovo\u0111enja ovog Programa za unapre\u0111enje mentalnog zdravlja u Crnoj Gori 2025\u20132026. godine, sa Akcionim planom 2025\u20132026. godine. Uprkos vi\u0161estrukim upitima ka Ministarstvu zdravlja, koje sam ispred radne grupe za pra\u0107enje sprovo\u0111enja programa upu\u0107ivala do sada, kako bismo dobili podatke o eventualno obezbije\u0111enim sredstvima i realizaciji ovog plana i programa, do danas nam nije odgovoreno ni na jedan dopis. To nije samo pitanje izostanka formalne pristojnosti ove institucije, ve\u0107 i pitanje neodgovornosti i ozbiljan problem \u2013 jer dok \u010dekamo odgovore, prolaze rokovi iz Akcionog plana, a aktivnosti koje su bile planirane nijesu ni zapo\u010dete. \u010cini mi se da to jasno govori da sredstva nijesu obezbije\u0111ena ili da se aktivnosti koje se odnose na mentalno zdravlje ne smatraju dovoljno va\u017enim da bi se na\u0161a dr\u017eava njima bavila. Ako znamo da bez mentalnog zdravlja nema ni op\u0161teg zdravlja, ali ni produktivnog ni stabilnog dru\u0161tva \u2013 \u0161to to mo\u017ee biti va\u017eniji prioritet za dr\u017eavu, a da zaslu\u017euje ulaganje, dok za mentalno zdravlje nema sredstava? Ako zdravlje gra\u0111ana Crne Gore nije prioritet, a o\u010digledno nije, zaista se moramo upitati \u2013 \u0161to jeste? I svaki poku\u0161aj da se na\u0111e odgovor na to pitanje bio bi pogre\u0161an, jer nijedna politika, projekat ili investicija ne mo\u017ee biti va\u017enija od zdravlja i \u017eivota ljudi.<\/p>\n\n\n\n Ako i\u0161ta dobro misli svojim gra\u0111anima, dr\u017eava mora da poka\u017ee da je ovaj dokument vi\u0161e od formalnog papira i da su planirane aktivnosti zaista prioritet. Mentalno zdravlje ne mo\u017ee da \u010deka, niti se mo\u017ee unaprijediti samo dobrim namjerama \u2013 potrebni su resursi, koordinacija i akcija. <\/p>\n\n\n\n POBJEDA: Kada govorite o resursima, koordinaciji i akciji, da li je i u ovoj oblasti, kao i u drugim problem statistika, odnosno nepostojanje podataka na osnovu kojih se problem mjeri, i na kraju rje\u0161ava?<\/strong><\/p>\n\n\n\n DAKI\u0106:<\/strong>\u00a0Podsjeti\u0107u da u Crnoj Gori nemamo ni osnovne podatke \u2013 ne znamo prevalencu, incidencu niti ishode poreme\u0107aja mentalnog zdravlja. Nemamo ni jasnu strategiju prevencije suicida, iako smo po stopi samoubistava gotovo dvostruko iznad evropskog prosjeka. Dakle, Crna Gora ne zna ni gdje je trenutno, ni \u0161to zapravo \u017eeli da postigne u oblasti unapre\u0111enja mentalnog zdravlja, niti u deklarativno postavljene programe ula\u017ee novac, \u0161to stvara osje\u0107aj da se stvari rade stihijski, bez jasnih ciljeva i mjerljivih rezultata \u2013 a tako nema ozbiljnog napretka.<\/p>\n\n\n\n POBJEDA: Nakon kriznih situacija, kao \u0161to su bila masovna ubistva ili po\u017eari, stru\u010dnjaci poku\u0161avaju da pomognu i odgovore na potrebe zajednice i onih koji su aktivni u\u010desnici?<\/strong><\/p>\n\n\n\n DAKI\u0106:\u00a0<\/strong>Na\u017ealost, u praksi se pokazuje da je sistem nespreman za odgovor na krizne situacije. Stru\u010dnjaci se mobili\u0161u, ula\u017eu napore i u okviru svojih mogu\u0107nosti odgovaraju na ove situacije na najbolje mogu\u0107e na\u010dine, ali bez jasne organizacije i koordinisanog odgovora, ti napori ostaju parcijalni i imaju ograni\u010den domet.<\/p>\n\n\n\n Upravo u skladu sa nedavnim krizama i katastrofama u Crnoj Gori, ali i u skladu sa temom ovogodi\u0161njeg Svjetskog dana mentalnog zdravlja koja nagla\u0161ava neophodnost bavljenja mentalnim zdravljem u krizama i drugim hitnim situacijama, u okviru pomenutog programa su planirane ciljane i aktivnosti kako bi se adekvatno odgovorilo na potrebe pogo\u0111enih zajednica i slu\u017ebi koje prve izlaze na teren i interveni\u0161u u ovakvim situacijama.<\/p>\n\n\n\n Da je dr\u017eava zaista ozbiljno shvatila mentalno zdravlje, do sada bismo imali boji odgovor i realizovane aktivnosti poput formiranog tima za krizne situacije koji bi se bavio komunikacijom i pru\u017eanjem psiholo\u0161ke prve pomo\u0107i, programa za psihosocijalne intervencije u krizama i katastrofama i javne funkcionere obu\u010dene za komunikaciju ovim situacijama. Sve je to ve\u0107 predvi\u0111eno Programom za unapre\u0111enje mentalnog zdravlja, i trebalo je da bude sprovedeno jo\u0161 od drugog kvartala ove godine. Ali ni\u0161ta od toga nije realizovano. Zbog toga, svaki put kad se desi tragedija, iznova ulazimo u krizu nespremni, improvizujemo i ostavljamo zajednice bez dugoro\u010dne podr\u0161ke, \u0161to samo produbljuje nepovjerenje u sistem i kolektivnu traumu. Upravo zato je va\u017eno da promijenimo pristup i poka\u017eemo da kao dru\u0161tvo i dr\u017eava mo\u017eemo da odgovorimo na izazove, da u\u010dimo iz tragedija, da gradimo otporniji sistem i da kao zajednica budemo sna\u017eniji, solidarniji i spremniji da za\u0161titimo svakog gra\u0111anina.<\/p>\n\n\n\n POBJEDA: U mi\u0161ljenju ombudsmana povodom zlo\u010dina na Medovini navedeno je da policajci nijesu pro\u0161li obuke koje bi im omogu\u0107ile da adekvatno postupe u kriznim situacijama, niti da se nose sa njima. Koliko je to va\u017eno?<\/strong><\/p>\n\n\n\n DAKI\u0106<\/strong>:\u00a0To je od presudne va\u017enosti. Prvi odgovor u kriznim situacijama \u010desto odre\u0111uje tok doga\u0111aja i razmjere posljedica. Ako policajci nijesu obu\u010deni da postupaju u kriznim situacijama, rizikujemo ne samo da reakcija bude pogre\u0161na i da dovede do tragi\u010dnih posljedica i \u017ertava koje su se mogle izbje\u0107i, ve\u0107 i da sami policajci postanu \u017ertve sekundarne traumatizacije i sagorijevanja. Dakle, odsustvo obuka nije samo profesionalni propust, ve\u0107 je to i ozbiljan rizik za sve one na kojima je najve\u0107i teret kriznih situacija, u kojima ne samo da reaguju, nego nose i poseban teret do\u017eivljenog.<\/p>\n\n\n\n Upravo policija, vojska, zdravstvo, vatrogasci i svi \u201efirst responderi\u201c moraju biti obu\u010deni ne samo za tehni\u010dke intervencije, ve\u0107 i za kriznu komunikaciju i pru\u017eanje psiholo\u0161ke prve pomo\u0107i. Ako oni nemaju znanje i podr\u0161ku, rizikujemo neadekvatne reakcije koje mogu dodatno ugroziti i \u017ertve i samu zajednicu. U zemljama sa razvijenim sistemima javnog mentalnog zdravlja ovakve obuke su standard, jer se zna da se kriza i katastrofa ne zavr\u0161avaju kada se ugasi po\u017ear, zavr\u0161i policijska intervencija, ili inicijalno zbrinu povrije\u0111eni i ugro\u017eeni \u2013 tek tada po\u010dinje pri\u010da o posljedicama po mentalno zdravlje, koje su dokazano ve\u0107e i dalekose\u017enije od posljedica po fizi\u010dko zdravlje zajednice u takvim situacijama.<\/p>\n\n\n\n Dodatno zabrinjava \u0161to reakcije institucija na krize \u010desto izostaju ili su posve neadekvatne \u2013 isuvi\u0161e formalne, neempati\u010dne, i bez jasne brige za \u017ertve i zajednicu. To smo imali prilike da vidimo i nakon dva masovna ubistva na Cetinju, kao i nedavno nakon po\u017eara, kada dr\u017eavni zvani\u010dnici nijesu pokazali ni spremnost ni kompetentnost za kriznu komunikaciju \u2013 \u010desto su se davale kontradiktorne ili neprimjerene izjave, koje su samo pove\u0107avale nepovjerenje u institucije i produbljivale ranije traume. <\/p>\n\n\n\n POBJEDA: Crna Gora je i dalje u vrhu evropske tabele po broju samoubistava. Znamo li uzrok?<\/strong><\/p>\n\n\n\n DAKI\u0106<\/strong>: Suicid je, po definiciji, vi\u0161eslojan fenomen \u2013 uzroci se nikada ne mogu svesti na jedan faktor, ve\u0107 na splet individualnih, psiholo\u0161kih, porodi\u010dnih, ekonomskih i dru\u0161tvenih okolnosti. Ali ono \u0161to znamo jeste da se suicid mo\u017ee prevenirati. Podatak da smo gotovo dvostruko iznad evropskog prosjeka po stopi samoubistava nije samo medicinska \u010dinjenica, ve\u0107 i dru\u0161tveno-politi\u010dka poruka. Ona govori da kao dr\u017eava nemamo jasne ciljeve, planove ni mjere u oblasti prevencije suicida. Dok druge zemlje razvijaju nacionalne strategije, mi o suicidu \u0107utimo ili ga tretiramo samo kroz prizmu pojedina\u010dnih tragedija. Na\u017ealost, Crna Gora nema strategiju za prevenciju suicida, nema sistematske podatke o prevalenci, na\u010dinima i ishodima poku\u0161aja suicida, niti razvijene usluge podr\u0161ke u zajednici. To jasno govori da se ovom problemu ne prilazi strate\u0161ki, iako su posljedice po dru\u0161tvo ogromne. To je neodgovorno i opasno, jer svako samoubistvo dalekose\u017eno uti\u010de na porodice i zajednice, ali i cjelokupno dru\u0161tvo. <\/p>\n\n\n\n Tema obilje\u017eavanja Svjetskog dana prevencije suicida za period 2024\u20132026. je \u201ePromijenimo narativ\u201c. To zna\u010di da moramo iz kulture stigme i \u0107utanja pre\u0107i u kulturu razgovora i podr\u0161ke. Samoubistvo nije znak slabosti, ve\u0107 izraz velike patnje, a razgovor o suicidalnim mislima i suicidu kao problem ne pove\u0107ava rizike, ve\u0107 naprotiv, otvara put ka podr\u0161ci i oporavku.<\/p>\n\n\n\n DAKI\u0106:\u00a0<\/strong>Uprkos svim slabostima sistema, va\u017eno je ista\u0107i i da postoje inicijative koje pokazuju da se napredak mo\u017ee napraviti kada postoje vizija i volja. Ve\u0107 narednog mjeseca, ima\u0107emo dva veoma va\u017ena doga\u0111aja, koji su odli\u010dni primjeri toga da se mo\u017ee kad se ho\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Klini\u010dki centar Crne Gore, u saradnji sa kompanijom CrossMedia, pokre\u0107e nacionalnu inicijativu \u201eHajde da pri\u010damo\u201c. Ova inicijativa predstavlja sveobuhvatan i inovativan pristup unapre\u0111enju mentalnog zdravlja u Crnoj Gori, na na\u010din \u0161to \u0107e gra\u0111anima pru\u017eiti jedinstveni servis sa korisnim informacijama, savjetima, edukativnim sadr\u017eajima i kontaktima za psiholo\u0161ku pomo\u0107, na jednom mjestu. Su\u0161tina inicijative je u poruci da mentalno zdravlje jeste prioritet i da je tra\u017eenje pomo\u0107i znak snage i hrabrosti, a ne slabosti. \u201eHajde da pri\u010damo\u201c predstavlja primjer kako se kroz partnerski rad i kreativne pristupe mo\u017ee mijenjati dru\u0161tvena kultura \u2013 od \u0107utanja i stigme ka otvorenosti, povjerenju, prihvatanju i zajedni\u010dkoj brizi za dobrobit svih.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 jedan dobar primjer je Festival mentalnog zdravlja, koji okuplja gra\u0111ane, stru\u010dnjake i institucije \u0161irom Crne Gore, i obra\u0111uje teme koje se ti\u010du svih nas. Ovogodi\u0161nja tema je \u201eGradimo vrijednosti\u201c, \u0161to pokazuje da mentalno zdravlje nije samo pitanje lije\u010denja, ve\u0107 i izgradnje dru\u0161tva koje po\u010diva na povjerenju, solidarnosti i nenasilju. Festival je prilika da se o mentalnom zdravlju govori otvoreno, kreativno i afirmativno \u2013 kao o resursu zajednice, a ne samo o individualnom problemu.<\/p>\n\n\n\n Ove inicijative \u0161alju jasnu poruku da se u Crnoj Gori mo\u017ee graditi nova kultura mentalnog zdravlja \u2013 kultura razgovora umjesto \u0107utanja, kultura solidarnosti i razumijevanja umjesto stigme, prevencije umjesto improvizacije. One su dokaz da promjena jeste mogu\u0107a, i da gra\u0111ani \u017eele i o\u010dekuju bolje. U kojoj mjeri \u0107e dr\u017eava odgovoriti na potrebe gra\u0111ana i zaista prioritetizovati na\u0161e mentalno zdravlje, ostaje da \u010dekamo i nadamo se najboljem. <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Problemi u oblasti mentalnog zdravlja postaju sve vidljiviji, a pitanja koja su dugo bila zanemarivana burno su i strahotno isplivala na povr\u0161inu nakon dva masovna zlo\u010dina na Cetinju, uz sve \u010de\u0161\u0107e svakodnevne slu\u010dajeve razli\u010ditih oblika nasilja – porodi\u010dnog, maloljetni\u010dkog, vr\u0161nja\u010dkog, pa \u010dak i u saobra\u0107aju. O toj slici dru\u0161tva i realnom stanju mentalnog zdravlja, kao i problemima koji se ne rje\u0161avaju, Pobjeda je razgovarala sa specijalistom psihijatrije, mr sc. bioetike dr\u00a0Teom Daki\u0107, na\u010delnicom Odjeljenja dnevne bolnice Klinike za psihijatriju Klini\u010dkog centra Crne Gore.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":953369,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[8852,4996,2924],"naslovna":[],"class_list":["post-953368","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-dr-tea-dakic","tag-mentalno-zdravlje","tag-prioritet"],"acf":[],"yoast_head":"\n
<\/p>\n\n\n\n
POBJEDA: Govorili smo o slabostima, nedostacima sistema. Koje su dobre stvari koje moramo ista\u0107i, ima li prostora za kulturu njege mentalnog zdravlja, ne\u0161to \u0161to nam uliva nadu da istrajemo u ovoj borbi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n