<\/p>\n\n\n\n
\u201eProsje\u010dno ako gledamo kroz sistem koji trenutno poku\u0161avamo inovirati, \u010dekanje u momentima prelazi i 10 minuta. \u010cekanje bi trebalo za ugro\u017eene od sr\u010danog rada i disanja da bude ne vi\u0161e od 10 minuta. Trebamo da zbrinemo koronarni sindrom u vremenskom periodu do 120 minuta ili 90 minuta, a \u0161to se ti\u010de saobra\u0107enog traumatizma za sat vremena. \u0160to se ti\u010de saobra\u0107enog traumatizma, tu imamo ok, uslovno re\u010deno prolazno vrijeme\u201c, kazao je Nikovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Zavod trenutno broji 143 ljekara, ali od oktobra taj broj \u0107e biti smanjen za 35. To zna\u010di da \u0107e na raspolaganju ostati 110 do 115 ljekara, zbog \u010dega \u0107e u pojedinim jedinicama morati da se reorganizuje rad. Upravo zato, pokrenut je veliki evropski projekat koji podrazumijeva modernizaciju opreme i uvo\u0111enje naprednih softverskih rje\u0161enja, obja\u0161njava Nikovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
\u201eUlaskom u ovaj evropski projekat zna\u010di da u odre\u0111enim momentima u jednoj jedinici ne\u0107emo mo\u0107i imati ljekara i onda \u0107emo imati tehni\u010dara koji \u0107e biti edukovan da primi ku\u0107nu posjetu, da ode u ku\u0107nu posjetu, da odradi odre\u0111eni set dijagnosti\u010dkih procedura, npr.izmjeri pritisak, uradi EKG, po\u0161alje signal sa EKG-a. Po\u0161to \u0107emo sve aparate na teritoriji dr\u017eave imati umre\u017eene, posla\u0107e ih na tri lokacije, ima\u0107emo telemedicinu, tako da \u0107emo mo\u0107i sa prvim dispe\u010derom koji se nalazi npr. u Bijelom Polju Budvi, ili u Podgorici uspostaviti komunikaciju i donijeti odluku da toga nekoga transportujemo ako je vitalno ugro\u017een u referentnu zdravstvenu ustanovu\u201c, precizirao je Nikovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Zavod \u0107e u saradnji sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom pokrenuti i program obuke kadra. Najprije \u0107e biti \u0161kolovano \u0161estoro zaposlenih \u2013 dva ljekara i \u010detiri tehni\u010dara, koji \u0107e potom obu\u010davati kolege \u0161irom Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n
\u201eVrlo vjerovatno \u0107emo krajem oktobra, po\u010detak novembra, po\u010deti sa prvim obukama i i\u0107i \u0107emo na to da hitna medicinska pomo\u0107 ima standard po kome \u0107e primati i odbijati ku\u0107ne posjete. Iskustva koja imamo od susjeda i iz zemalje EU u periodu, otprilike od \u0161est mjeseci do godinu dana, imate gra\u0111anstvo koje prihvata kada hitna medicinska pomo\u0107 izlazi na teren, jer hitna medicinska pomo\u0107 postoji samo za one stvari koje su hitne – to je trauma, saobra\u0107ajni traumatizam, masovne nesre\u0107e, ugro\u017een sr\u010dani rad i disanje”, navodi Nikovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Iako su ovakvi koraci morali biti preduzeti jo\u0161 prije deset godina, Nikovi\u0107 isti\u010de da je sada klju\u010dno uvesti savremenu tehnologiju koja mo\u017ee nadomjestiti odsustvo ljekara. Dugoro\u010dno, planira se i uvo\u0111enje paramedika, po uzoru na praksu iz regiona i Evropske unije, kako bi gra\u0111ani uvijek imali brzu i efikasnu hitnu pomo\u0107.<\/p>\n\n\n\n