\u201cKao predsjednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore, smatram svojom obavezom da se najmanje jednom godi\u0161nje obratim i podijelim sa vama sve ono \u0161to oblikuje rad na\u0161e kompanije \u2013 \u0161anse koje prepoznajemo, ali i probleme sa kojima se suo\u010davamo. Ovaj put \u010dinim to kroz dva teksta, jer \u017eelim da javnosti ponudim potpunu i jasnu sliku o poslovanju EPCG i pravcima njenog razvoja.<\/p>\n\n\n\n
NASLIJE\u0110ENI PROBLEMI<\/strong><\/p>\n\n\n\n Podsjeti\u0107u da smo u septembru 2024. godine objavili tekst u kojem smo naveli kako je samo dvije godine ranije, u septembru 2022, EPCG, zbog nevi\u0111ene su\u0161e i astronomskih cijena elektri\u010dne energije na berzama, bila u gubitku od gotovo -88,7 miliona evra, dok je do kraja oktobra taj minus narastao na nevjerovatnih -99 miliona evra. Tada su se mogli \u010duti i brojni zlonamjerni komentari \u2013 da je takav rezultat navodno bio posljedica neznanja poslovodstva, prekomjernog zapo\u0161ljavanja i neracionalnog odnosa prema imovini dru\u0161tva. Ipak, citirani pasus sam danas namjerno izdvojio, ne da bih ponavljao analizu tada\u0161njeg poslovanja, ve\u0107 da bih ukazao na sistemske probleme koje smo zatekli i na perspektive koje su pred nama.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eemo slobodno re\u0107i da smo zahvaljuju\u0107i odluci da sa Kombinatom aluminijuma Podgorica iza\u0111emo iz netr\u017ei\u0161nog modela i pre\u0111emo na tr\u017ei\u0161ni na\u010din poslovanja, sprije\u010dili dodatni gubitak od gotovo 150 miliona evra. U isto vrijeme, povoljne hidrolo\u0161ke okolnosti u novembru i decembru 2022. godine donijele su nam prihod od preko 85 miliona evra, \u010dime smo ipak zavr\u0161ili tu poslovnu godinu sa pozitivnim rezultatom. Va\u017eno je naglasiti i da je Termoelektrana Pljevlja u tom periodu ostvarila rekordnu proizvodnju, u vrijednosti od gotovo 400 miliona evra, \u0161to jasno pokazuje kakve bi posljedice bile da su okolnosti bile nepovoljnije.<\/p>\n\n\n\n Ko je \u017eelio da sagleda \u010dinjenice, mogao je lako da identifikuje i probleme i odgovorne za njih. U ovom tekstu ne\u0107u ponavljati detaljnu analizu iz septembra 2024. godine (EPCG u brojkama), ali \u0107u podsjetiti na najva\u017enije: neuspje\u0161nu privatizaciju EPCG i gubitke koje je ona donijela dru\u0161tvu, finansijske transakcije koje su ugro\u017eavale likvidnost i umanjivale kapital kompanije, kao i povla\u0161\u0107ene aran\u017emane u vezi sa proizvodnjom elektri\u010dne energije koji su EPCG i gra\u0111ane ko\u0161tali stotine miliona eura. Poseban teret bio je i poslovni odnos sa KAP-om prije 2021. godine, zbog kojeg je EPCG izgubila 50 miliona evra.<\/p>\n\n\n\n Zbog svega ovoga, smatram va\u017enim da javnosti detaljno predstavimo kako je izgledao odnos prema Termoelektrani Pljevlja, kako danas izgleda politika novih investicija i obnovljivih izvora energije, te \u0161ta zna\u010di strate\u0161ko ulaganje u \u017deljezaru. Ta tri poglavlja bi\u0107e sadr\u017eaj ove serije tekstova, koja ima za cilj da svakome omogu\u0107i jasan uvid u stanje i budu\u0107nost EPCG.<\/p>\n\n\n\n U tekstu objavljenom u septembru 2024. godine saop\u0161tili smo:<\/p>\n\n\n\n \u201eSli\u010dan tekst sam napisao u septembru 2022. godine kada je EPCG, zbog nevi\u0111ene su\u0161e i astronomskih cijena elektri\u010dne energije na berzama bila u minusu, na 30.09.2022. godine, gotovo -88,656,390\u20ac, a na 31.10.2022 u minusu nevjerovatnih -99,057,102\u20ac. , U tom vremenu mogli su se \u010duti veoma zlonamjerni komentari, kao npr. da je takav poslovni rezultat, posledica neznanja poslovodstva, prekomjernog zapo\u0161ljavanja, neracionalnog odnosa prema imovini dru\u0161tva i tome sli\u010dno\u2026..\u201c.<\/p>\n\n\n\n Namjerno smo citirali pasus iz teksta objavljenog u septembru 2024. godine, ali ne sa \u017eeljom da nastavimo sa analizom dotada\u0161njeg poslovanja, jer bi to bilo ponavljanje, ve\u0107 da uka\u017eemo na neke sistemske probleme kao i na perspektive daljeg razvoja. Citirani pasus dovoljno govori o tome kakav smo sistem preuzeli. Mo\u017eemo slobodno re\u0107i da smo zahvaljuju\u0107i dobroj poslovnoj odluci da sa Kombinatom aluminijuma Podgorica(KAP) pre\u0111emo na tr\u017ei\u0161ni na\u010din poslovanja(sprije\u010den je dodatni gubitak od gotovo 150 miliona evra), i sre\u0107i, odnosno dobroj hidrologiji u novembru i decembru(u ta dva mjeseca u trgovini elektri\u010dnom energijom zaradili smo preko 85 miliona evra) uspjeli i tu poslovnu godinu da zavr\u0161imo sa pozitivnim rezultatom.<\/p>\n\n\n\n Va\u017eno je tako\u0111e naglasiti da je te godine Termoelektrana Pljevlja ostvarila rekordnu proizvodnju (TEP je proizvela elektri\u010dne energije u vrijednost od gotovo 400 miliona evra). Nije te\u0161ko izvesti zaklju\u010dak \u0161ta bi se desilo da smo nastavili da poslujemo sa KAP-om kao do tada, da je hidrologija bila lo\u0161ija i da smo imali zastoj TEP od 8 mjeseci.<\/p>\n\n\n\n Ko ho\u0107e da slu\u0161a argumente i \u010dinjenice mo\u017ee da identifikuje i probleme i krivce.<\/p>\n\n\n\n U ovom tekstu ne\u0107emo se detaljno osvrtati(to je precizno navedeno u septembru 2024. godine, \u201eEPCG u brojkama\u201c) na probleme koji su u velikoj mjeri optere\u0107ivali a i danas optere\u0107uju poslovanje<\/p>\n\n\n\n EPCG, a nastali su prije 2021. godine, ve\u0107 \u0107emo samo ista\u0107i najzna\u010dajnije:<\/p>\n\n\n\n \u2022 Privatizacija EPCG i gubitak za sve dru\u0161tvene \u010dinioce (-170 miliona evra),<\/p>\n\n\n\n \u2022 Finansijske transakcije koje su ugro\u017eavale likvidnost(minus -195 miliona evra) i dovodile do umanjenja kapitala(-288 miliona evra)<\/p>\n\n\n\n \u2022 Povla\u0161\u0107enim proizvo\u0111a\u010dima do kraja 2024. godine za proizvodnju od oko 2.800.000MWh pla\u0107eno 291 milion evra(preko 100\u20ac\/MWh), podsje\u0107anje da EPCG svojim potro\u0161a\u010dima prodaje elektri\u010dnu energiju po 45\u20ac\/MWh. Ovaj aran\u017eman \u0107e se nastaviti najmanje jo\u0161 5 godina i ukupno \u0107e im biti ispla\u0107eno oko 630miliona evra<\/p>\n\n\n\n \u2022 Poslovni odnos EPCG \u2013 KAP prije 2021. godine, zbog netr\u017ei\u0161nog na\u010dina poslovanja EPCG je u minusu u periodu m2017-2021. godina 50 miliona evra.<\/p>\n\n\n\n Poseban osvrt \u0107emo dati na odnos koji je postojao prema Termoelektrani i odnos prema investicijama i takozvanoj zelenoj tranziciji. Jasno \u0107emo razdvojiti period prije 2021. godine i period nakon toga, do dana dana\u0161njeg.<\/p>\n\n\n\n ODNOS PREMA TERMOELEKTRANI \u201cPLJEVLJA\u201d<\/strong><\/p>\n\n\n\n U ovom tekstu \u017eelim da posebno skrenem pa\u017enju javnosti na Termoelektranu Pljevlja. Ona je, decenijama unazad, bila stub energetskog sistema Crne Gore, ali i izvor brojnih izazova. Zato je va\u017eno sagledati kako se prema njoj odnosilo do 2021. godine i \u0161ta se promijenilo nakon dolaska novog poslovodstva EPCG.<\/p>\n\n\n\n Odnos prema Termoelektrani \u201cPljevlja\u201d (TEP) do 2021. godine<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ovdje \u0107emo posebnu pa\u017enju obratiti na Ekolo\u0161ku rekonstrukciju Termoelektrane Pljevlja i odnos koji je imala Vlada i poslovodstvo EPCG prije dolaska novog poslovodstva u martu 2021. godine. Energetska zajednica je ve\u0107 2016. godine, upozorila EPCG da mora hitno da se smanjuje emisija \u0161tetnih gasova, i da je neophodno \u0161to prije uraditi ekolo\u0161ku rekonstrukciju Termoelektrane Pljevlja. Iz tih razloga ograni\u010dila je rad TEP-a na 20.000 sati za period od 01.01.2018. godine do 31.12.2023. godine.<\/p>\n\n\n\n \u201cRad TE \u201ePljevlja\u201c ograni\u010den je na ukupno 20.000 radnih sati, u periodu od 1.01.2018. godine do 31.12.2023. godine, shodno Odluci Ministarskog savjeta Energetske zajednice broj 2016\/19\/MC-ENC (Odluka br. 2016\/19\/MC-ENC Ministarskog savjeta Energetske zajednice: o odobravanju izuze\u0107a postrojenja od uskla\u0111enosti sa grani\u010dnim vrijednostima emisija utvr\u0111enim Direktivom 2001\/80\/EC Evropskog Parlamenta i Vije\u0107a), koju je usvojila Vlada Crne Gore (Zaklju\u010dak br. 07-3236 od 2.11.2018. godine)\u201d.<\/p>\n\n\n\n Su\u0161tinski ovo je zna\u010dilo da TE \u201dPljevlja\u201d prepolovi svoju proizvodnju u narednih 6 godina i da se u tom periodu prilagodi rad, kako bi se ispunili najve\u0107i ekolo\u0161ki standardi (godi\u0161nje bi TEP mogla da radi 5 mjeseci). Tada\u0161nje poslovodstvo ignorisalo je preporuke, i TEP je nastavila \u201enormalno\u201c da radi, tako da je ve\u0107 u novembru 2020. godine potro\u0161ila dozvoljeni broj sati. Zbog o\u010diglednog pritiska od strane institucija EU, pokrenuta je i Ekolo\u0161ka rekonstrukcija. Ugovor o Ekolo\u0161koj rekonstrukciji potpisan je 10.06.2020. godine na vrijednost od 44.981.129\u20ac +pdv. Koliko se \u201dozbiljno\u201d i \u201dstru\u010dno\u201d pristupilo ovom poslu govori i podatak da je ve\u0107 na Kick of meeting-u, odr\u017eanom 09.10.2020. godine, konstatovano da sistem za denitrifikaciju gasova, onako kako je predvi\u0111eno prethodno ura\u0111enim Idejnim projektom (ugovor od 27.03.2018. godine, ugovara\u010d Steag Energy Services GmbH iz Esena, Njema\u010dka), nije mogu\u0107e realizovati. Tako\u0111e je konstatovano da je realna vrijednost projekta, da bi stvari bile funkcionalne i zadovoljile zahtjeve regulative, oko 75M do 80M evra. I pored uo\u010denih problema odmah po potpisivanju (problemati\u010dnog) ugovora, Bemaksu i BB Solaru je ispla\u0107en avans u iznosu od 10,885,540\u20ac (predmet je pred SDT-om).<\/p>\n\n\n\n Jasno je da prethodne Vlade i poslovodstva EPCG nijesu na stru\u010dan i odgovoran na\u010din pristupili zelenoj energetskoj tranziciji. O zelenoj tranziciji i radu Termoelektrane Pljevlja moralo se razmi\u0161ljati mnogo prije 2018. godine, i ne \u010dekati da se dobijaju preporuke i upozorenja. I pored deklarativne pri\u010de o evropskim vrijednostima do\u0161lo se do toga da se jednostavno ne \u017eeli i ne mogu po\u0161tovati osnovni postulati zelene, energetske, tranzicije. Crna Gora u tom periodu nije ni\u0161ta znala i nije \u017eeljela da se bavi proizvodnjom elektri\u010dne energije iz obnovljih izvora. Pri\u010da o povla\u0161\u0107enim proizvo\u0111a\u010dima je samo dimna zavjesa za proizvodnju elektri\u010dne energije iz OIE, koja puno ko\u0161ta i od koje nikakve koristi nema Crna Gora, EPCG, a samim tim i gra\u0111ani. Koristi imaju samo privilegovani pojedinci.<\/p>\n\n\n\n Da su Vlada i EPCG ispo\u0161tovali preporuke Evropskih institucija, da se u periodu od 6 godina za 50% smanji proizvodnja iz TEP, do\u0161lo bi do raspada kompletnog energetskog sistema, Crna Gora i EPCG bi bankrotirali, privreda Crne Gore bi bila uni\u0161tena.<\/p>\n\n\n\n Na ovom primjeru najbolje se vidi \u0161ta zna\u010di i koliko je opasno, za \u010ditavo dru\u0161tvo, to \u0161to za 40. godina (od 1982. godine) EPCG nije izgradila nijedan novi izvor elektri\u010dne energije, bilo sopstveni, bilo kod svojih kupaca, da dobiju status prozjumera(k<\/strong>upca-proizvo\u0111a\u010da).<\/p>\n\n\n\n Odnos prema Termoelektrani Pljevlja (TEP) od 2021. godine<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jasno je, dakle, kakva je situacija zatekla novo poslovodstvo, koje je do\u0161lo na \u010delo EPCG krajem marta 2021. godine. Ugovor se ne mo\u017ee raskinuti, a nije dobar, zbog opasnosti od pla\u0107anja velikih od\u0161tetnih zahtjeva. Morali smo da donosimo odluke koje \u0107e imati najmanju \u0161tetu po EPCG, a koje \u0107e zadovoljiti standarde Energetske zajednice.<\/p>\n\n\n\n Sredinom 2021. godine, konstatovali smo da je situacija sa ekolo\u0161kom rekonstrukcijom jako te\u0161ka i da je sprovo\u0111enje cijelog projekta dovedeno u pitanje. Bili su potrebni izuzetni napori da se prona\u0111u odgovaraju\u0107a tehni\u010dka rje\u0161enja kako bi se isti pokrenuo. Radovi su kona\u010dno pokrenuti u aprilu 2022. godine. Tokom 2022. godine potpisan je ugovor vrijedan 15.000.000\u20ac za adaptaciju kotlovskog postrojenja, sa zamjenom ekonomajzera i zagrija\u010da vazduha, \u0161to \u0107e unaprijediti pouzdanost u radu samog kotla i elektrane u kona\u010dnom. Tako\u0111e, ugovoren je i posao adaptacije dimnjaka vrijedan 7.000.000\u20ac kojim bi elektrana trebalo da postane jo\u0161 efikasnija, u odnosu kako je prvobitno bilo planirano. Tako\u0111e morali smo uradit i Aneks za izrdanju interfejsa, koji je prethodnom dokumentacijom bi zaboravljen, vrijednosti 2.900.000\u20ac. Tako\u0111e narednih dana zaklju\u010di\u0107e se novi Aneks za adaptaciju dimnjaka vrijednosti 1.150.000\u20ac.<\/p>\n\n\n\n Trenutno stanje je da je u okviru projekta ekolo\u0161ke rekonstrukcije isporu\u010dena roba i izvedeni radovi u ukupnom obimu od preko 80% i mo\u017ee se o\u010dekivati da \u0107e se TEP vratiti u pogon do 15.11.2025. godine. I pored ogromnih problema, mo\u017eemo re\u0107i, zahvaljuju\u0107i sada\u0161njem menad\u017ementu posao oko Ekolo\u0161ke rekonstrukcije bi\u0107e zavr\u0161e.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017ee se bez dileme konstatovati da je od 2021. godine ura\u0111eno sve \u0161to je bilo mogu\u0107e, u datim uslovima, kako bi se zavr\u0161ila Ekolo\u0161ka rekonstrukcija. Odre\u0111eni negativni komentari na rad poslovodstva EPCG, a odnose se na period poslije 2021. godine malo je re\u0107i nemaju utemeljenje u \u010dinjenicama, ve\u0107 nijesu dobronamjerni ili su politikanski ili su vrlo nestru\u010dni.<\/p>\n\n\n\n Va\u017eno je tako\u0111e ista\u0107i, a to je od su\u0161tinskog zna\u010daja, i pod uslovom da se ekolo\u0161ka rekonstrukcija uspje\u0161no zavr\u0161i, to ni u kom slu\u010daju ne zna\u010di da su svi problemi rije\u0161eni. Naprotiv tek tada po\u010dinju jo\u0161 ozbiljniji izazovi. Po svim procjenama cijena elektri\u010dne energije na izlazu TEP iznosi\u0107e preko 80\u20ac\/MWh, sa tendecijom rasta, uz primjenu CBAM-a, i do 150 \u20ac\/MWh.<\/p>\n\n\n\n Moramo postaviti jo\u0161 jedno logi\u010dno pitanje, zar je bio problem da se od 2010. godine pravi po 30MW godi\u0161nje novih zelenih izvora, ako se ve\u0107 odustalo od Bloka 2 Termoelektrane. Zar se nije mogao napraviti bolji aran\u017eman sa povla\u0161\u0107enim proizvo\u0111a\u010dima. To bilo gotovo 500MW novih izvora i sasvim druga situacija.<\/p>\n\n\n\n Kako odgovoriti na sve izazove i kako obezbijediti energetsku stabilnost Crne Gore, je su\u0161tinsko pitanje?<\/p>\n\n\n\n Odgovor je vrlo jednostavan, novi izvori, novi, izvori, novi izvori,\u2026, vjetar, sunce, voda, baterijski sistemi.<\/p>\n\n\n\n Poslije jednostavnog odgovora, novo pitanje bi glasilo, a kako to realizovati na najefikasniji i najbr\u017ei na\u010din.<\/p>\n\n\n\n Prije konkretnog odgovora na ovo pitanje va\u017eno se je upoznati i sa nekim \u010dinjenicama koje u zna\u010dajnoj mjeri opredeljuju i uti\u010du na dalji razvoj elektroenergetike u Crnoj Gori. Samo da podsetimo, Hidroelektrana Peru\u0107ica se gradila 60-ih godina 20 vijeka Hidroelektrana Piva po\u010dela je sa radom 1976 a Termoelektrana Pljevlja pu\u0161tena je u pogon 1982. Ukupna instalisana snaga ovih kapaciteta iznosila je oko 850MW, a prosje\u010dna godi\u0161nja proizvodnja ne\u0161to iznad 3.000GWh. Posmatraju\u0107i ukupnu sopstvenu proizvodnju i potro\u0161nju fizi\u010dkih i pravnih lica, u Crnoj Gori, lako zaklju\u010dujemo da smo na pozitivnoj \u201enuli\u201c. Ta pozitivna nula ukazuje na sve ranjivosti sistema, pogotovo iz razloga \u0161to gotovo 40% proizvodnje dolazi iz TEP, a tro\u0161kovi te proizvodnje iz dana u dan rastu, a u budu\u0107nosti \u0107e biti jo\u0161 ve\u0107i.<\/p>\n\n\n\n U ovom periodu dr\u017eava je primijenila model stimulansa takozvanih povla\u0161\u0107enih proizvo\u0111a\u010da. EPCG, dominantno pla\u0107a tu energiju od 100 do 120\u20ac\/MWh, a istu tu energiju prodaje gra\u0111anima i firmama po 45\u20ac\/MWh. Mnogo je bolje bilo da je te objekte gradila EPCG. Zbog \u010dega nije primijenjen modele VE Gvozd. To neka odgovore VDT i SDT. Ovo su samo neki elementi koji ukazuje na zate\u010deno stanje u energetskom sektoru. Nestvarno zvu\u010di podatak da dr\u017eavna energetska kompanija nije, od 1982. godine, izgradila ili u\u010destvovala u izgradnji novih izvora elektri\u010dne energije. Kada su sve ozbiljnije dr\u017eave iskazivale posve\u0107enost zelenoj energetskoj tranziciji, Crna Gora je \u017eurila u 19. vijeka.<\/p>\n\n\n\n Osim ovih va\u017enih \u010dinjenica zna\u010dajno je ukazati i na slede\u0107e, na \u017eiro ra\u010dunu EPCG na 01.01.2017. godine bilo je 230 miliona evra, da bi taj iznos na 31.12.2020. godine iznosio jedva 40 miliona. O posve\u0107enosti prethodnog poslovodstva razvoju energetike dovoljno govori slede\u0107a tabela, koja jasno pokazuje kakva se energetska politika vodila do marta 2021. godine. U ovom tekstu ne\u0107emo koristiti dodatne kvalifikacije da opi\u0161emo \u0161ta smo zatekli i kako se je radilo. Kome nije jasna dosada\u0161nja argumentacija nikada mu ni\u0161ta biti jasno ne\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dno, iskustvo sa Termoelektranom Pljevlja pokazuje koliko je opasno odlagati klju\u010dne odluke i koliko je va\u017eno na vrijeme graditi nove energetske izvore. Ono \u0161to je EPCG uradila od 2021. godine jasno govori da je mogu\u0107e uhvatiti korak sa evropskim standardima, ali i da pred nama stoje ozbiljni izazovi.<\/p>\n\n\n\n U narednom tekstu osvrnu\u0107emo se na nove projekte i ulaganja u obnovljive izvore energije, jer upravo od njih zavisi budu\u0107a stabilnost elektroenergetskog sistema Crne Gore.\u201d<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Predsjednik Odbora direktora EPCG\u00a0Milutin \u0110ukanovi\u0107\u00a0u autorskom tekstu osvrnuo se na naslije\u0111ene probleme u tom preduze\u0107u, isti\u010du\u0107i da je poseban teret bio poslovni odnos sa KAP-om prije 2021. godine, zbog kojeg je EPCG izgubila 50 miliona eura.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":913835,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[27],"tags":[43,44],"naslovna":[],"class_list":["post-949873","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-epcg","tag-milutin-djukanovic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
Pri\u010de o izgradnji drugog bloka o\u010digledno su ostale samo pri\u010de. Da se realizovala izgradnja drugog bloka mogao se izbje\u0107i i narativ o ekolo\u0161koj rekonstrukciji i CO2 kreditima, CBAM-u i zna\u010dajnim tro\u0161kovima u narednom periodu. Ovdje se mora ukazati na neke flagrantne propuste.<\/p>\n\n\n\n
Nema investicija, nema novca.<\/p>\n\n\n\n
Tabela sjednica odbora direktora zaklju\u010dno sa 31\/avgust 2025:<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/www.cdm.me\/wp-content\/uploads\/2025\/09\/Capture-7.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n
Frapantno djeluje podatak da je odbor direktora od 01.01.2017. do 16.03.2021. godine imao samo 16 ta\u010daka dnevnog reda posve\u0107enih investicijama u periodu od 51 mjeseca, od 01.01.2017. do 15.03.2021. godine Jo\u0161 jedna va\u017ena konstatacija, cijena elektri\u010dne energije od 2010. godine do 2021. godine pove\u0107ana je za 70,91%, a od 2021. godine do 30.06.2025. godine 0,00%.<\/p>\n\n\n\n