VUKOVI\u0106:<\/strong> Svjesni smo da je Crna Gora, kao mala i otvorena ekonomija, prirodno izlo\u017eena kretanjima na globalnom nivou. U prethodnom periodu suo\u010dili smo se nizom izazova, od posljedica rata u Ukrajini, uklju\u010duju\u0107i sankcije, inflaciju i energetsku krizu u Evropi, preko pove\u0107anih trgovinskih i protekcionisti\u010dkih mjera, do fragmentacije globalnih lanaca snabdijevanja.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, u prethodnom periodu je do\u0161lo i do usporavanja ekonomije Evropske unije, \u010diji je realni ekonomski rast, prema podacima Eurostata, usporio na jedan odsto u 2024. godini.<\/p>\n\n\n\n Ipak, uprkos zahtjevnom me\u0111unarodnom okru\u017eenju, ekonomska aktivnost Crne Gore ostala je dinami\u010dna i iznad evropskog prosjeka, \u010demu svjedo\u010de zvani\u010dni statisti\u010dki podaci, uz sna\u017enu otpornost koju je sama privreda iskazala. Istovremeno, potvr\u0111ena je i dokazana i otpornost crnogorskog bud\u017eeta, koji je zabilje\u017eio pozitivne trendove. Kao \u0161to smo svi svjedoci, naplata pojedinih kategorija poreskih prihoda vi\u0161estruko je uve\u0107ana u prethodnih nekoliko godina. Do ovoga je do\u0161lo usljed brojnih reformi i mjera koje su implementirane, u oblasti poreske, fiskalne politike i poslovnog ambijenta. Sve ovo pokazuje va\u017enost sprovo\u0111enja reformi naro\u010dito u izazovnim vremenima, jer time ja\u010damo ekonomsku vrijednost.<\/p>\n\n\n\n Dakle, finansijska situacija se mo\u017ee u ovom trenutku ocijeniti kao stabilna i povoljna, uz bud\u017eet koji je otporan na umjerene spoljne \u0161okove, prije svega zahvaljuju\u0107i sna\u017enom ostvarenju bud\u017eetskih prihoda, odgovornom upravljanju javnim finansijama i postepenom smanjenju udjela javnog duga u BDP-u. Takva fiskalna pozicija omogu\u0107ava dr\u017eavi da, \u010dak i u uslovima pove\u0107ane neizvjesnosti na me\u0111unarodnom planu, uredno servisira obaveze i o\u010duva stabilnost javnih finansija.<\/p>\n\n\n\n Pozitivni trendovi u naplati klju\u010dnih kategorija prihoda bud\u017eeta, naro\u010dito PDV-a, poreza na dobit pravnih lica, akciza i poreza na dohodak fizi\u010dkih lica, ukazuju na sna\u017enu ekonomsku aktivnost i efikasniju poresku administraciju. To daje dodatni fiskalni prostor za amortizaciju eventualnih negativnih uticaja rasta kamatnih stopa, usporavanja ekonomije EU ili geopoliti\u010dkih rizika.<\/p>\n\n\n\n Istovremeno, va\u017eno je naglasiti da se fiskalna otpornost ne zasniva na jednokratnim ili privremenim faktorima, ve\u0107 na jasnoj opredijeljenosti ka odr\u017eivoj fiskalnoj politici. Nastavak fiskalne discipline i kontrola teku\u0107e potro\u0161nje ostaju klju\u010dni kako bi se o\u010duvala makroekonomska stabilnost i sprije\u010dila eventualna fiskalna neravnote\u017ea.<\/p>\n\n\n\n Dalja diversifikacija ekonomije i bud\u017eetskih prihoda predstavlja va\u017ean srednjoro\u010dni cilj, jer smanjuje zavisnost od pojedinih sektora i pove\u0107ava otpornost na spoljne \u0161okove. U tom kontekstu, aktivno upravljanje javnim dugom i ja\u010danje fiskalnih rezervi dodatno unapre\u0111uju kredibilitet fiskalne politike i smanjuju rizike u periodima poja\u010dane globalne nestabilnosti.<\/p>\n\n\n\n Javni dug je pod kontrolom, ali cijena zadu\u017eivanja raste. Da li Crna Gora mo\u017ee izbje\u0107i nova skupa zadu\u017eenja u naredne dvije godine?<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n VUKOVI\u0106:<\/strong> Ministarstvo finansija kontinuirano prati kretanja na me\u0111unarodnim i doma\u0107im finansijskim tr\u017ei\u0161tima i analizira mogu\u0107nosti upravljanja postoje\u0107im obavezama, uklju\u010duju\u0107i i refinansiranje duga, u skladu sa aktuelnim tr\u017ei\u0161nim uslovima. Pri tome je va\u017eno naglasiti da su globalni uslovi finansiranja danas bitno druga\u010diji u odnosu na period prije pandemije, te da se povratak na tada\u0161nje niske kamatne stope ne mo\u017ee realno o\u010dekivati, ne samo u Crnoj Gori, ve\u0107 ni na globalnom nivou.<\/p>\n\n\n\n U prethodnom periodu referentne kamatne stope u eurozoni, uklju\u010duju\u0107i EURIBOR, bile su na negativnom nivou, dok su danas, usljed promijenjene monetarne politike Evropske centralne banke i inflacionih pritisaka, ponovo pozitivne, \u0161to direktno uti\u010de na rast tro\u0161kova zadu\u017eivanja. Zbog toga se pitanje refinansiranja i upravljanja dugom ne posmatra isklju\u010divo kroz prizmu ni\u017eih kamatnih stopa, ve\u0107 prije svega kroz produ\u017eenje ro\u010dnosti, smanjenje rizika refinansiranja i unapre\u0111enje strukture javnog duga.<\/p>\n\n\n\n U tom kontekstu, cilj fiskalne politike u narednom periodu je da se, kroz pa\u017eljivo planiranje bud\u017eetskih potreba, racionalno upravljanje likvidno\u0161\u0107u i kori\u0161\u0107enje povoljnih tr\u017ei\u0161nih prilika kada se one uka\u017eu, obezbijede potrebna sredstva za naredni period.<\/p>\n\n\n\n Cilj fiskalne politike u naredne dvije godine nije pove\u0107anje javnog duga, ve\u0107 o\u010duvanje njegove odr\u017eivosti i stabilnosti, uz nastojanje da se nova zadu\u017eenja svedu isklju\u010divo na neophodan minimum, i to samo u slu\u010daju potrebe za urednim servisiranjem ranije preuzetih obaveza ili obezbje\u0111ivanjem sredstava za kapitalne projekte od strate\u0161kog zna\u010daja.<\/p>\n\n\n\n Dr\u017eava \u0107e koristiti svaku povoljnu tr\u017ei\u0161nu priliku kako bi izbjegla skupa zadu\u017eenja, ali je va\u017eno ista\u0107i da potpuno izbjegavanje novog zadu\u017eivanja u uslovima dospije\u0107a obaveza iz prethodnih godina nije uvijek mogu\u0107e. Upravo zbog toga, sve odluke o eventualnom novom zadu\u017eivanju donose se oprezno, planski i isklju\u010divo u okviru zakonskih ograni\u010denja, vode\u0107i ra\u010duna o dugoro\u010dnoj fiskalnoj stabilnosti i interesima dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n Kako odgovarate na kritike da se dio zadu\u017eenja koristi za teku\u0107u potro\u0161nju, a ne za razvojne projekte?<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n VUKOVI\u0106:<\/strong> Plan zadu\u017eivanja Crne Gore zasniva se na principima fiskalne odgovornosti, predvidivosti i o\u010duvanja stabilnosti javnih finansija. Prijedlogom Odluke o zadu\u017eivanju za 2026. godinu jasno su definisane potrebe za sredstvima u iznosu do 710 miliona eura, koja su namijenjena isklju\u010divo za uredno servisiranje ranije preuzetih obaveza po osnovu duga i finansiranje kapitalnih investicija, a ne za teku\u0107u potro\u0161nju.<\/p>\n\n\n\n U 2026. godini za otplatu duga potrebno je obezbijediti oko 383,6 miliona eura, pri \u010demu se najve\u0107i dio odnosi na redovnu otplatu kredita kod kineske Exim banke iz 2014. godine, obveznica emitovanih na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu 2019. godine, kredita zaklju\u010denih uz garanciju Svjetske banke (PBG 1 i PBG 2), kao i obaveza prema doma\u0107im poslovnim bankama i me\u0111unarodnim finansijskim institucijama. Tro\u0161ak kamata po osnovu duga koji dospijeva 2026. godine iznosi oko 180 miliona eura i bi\u0107e u potpunosti finansiran iz teku\u0107ih prihoda, \u0161to potvr\u0111uje fiskalnu stabilnost i odr\u017eivost javnih finansija.<\/p>\n\n\n\n Za razliku od ranijih perioda, novo zadu\u017eenje se ne koristi za pokrivanje teku\u0107e potro\u0161nje, ve\u0107 kao instrument odgovornog upravljanja dugom. Dio potreba za 2026. godinu bi\u0107e pokriven iz depozita obezbije\u0111enih na kraju 2025. godine, dok \u0107e eventualno novo zadu\u017eenje zavisiti isklju\u010divo od uslova na finansijskim tr\u017ei\u0161tima i u okviru zakonski definisanih limita, koji predvi\u0111aju mogu\u0107nost zadu\u017eenja do 500 miliona eura za pokrivanje nedostaju\u0107ih sredstava.<\/p>\n\n\n\n Imaju\u0107i u vidu da u naredne tri godine dospijeva oko dvije milijarde eura po osnovu glavnice i oko 600 miliona eura po osnovu kamate, predvi\u0111ena je i mogu\u0107nost dodatnog zadu\u017eenja do jedne milijarde eura isklju\u010divo radi stvaranja fiskalne rezerve i obezbje\u0111ivanja sredstava za otplatu duga i finansiranje kapitalnih i infrastrukturnih projekata u 2027. i 2028. godini. Rije\u010d je o preventivnom mehanizmu, a ne obavezi, koji dr\u017eavi omogu\u0107ava pravovremenu reakciju ukoliko se uka\u017eu povoljni tr\u017ei\u0161ni uslovi.<\/p>\n\n\n\n Sve aktivnosti Ministarstva finansija sprovode se isklju\u010divo u skladu sa Zakonom o bud\u017eetu i Odlukom o zadu\u017eivanju, koji jasno defini\u0161u limite zadu\u017eenja i namjenu sredstava. Sredstva obezbije\u0111ena kroz zadu\u017eenje koriste se isklju\u010divo za otplatu postoje\u0107eg duga, finansiranje kapitalnog bud\u017eeta i stvaranje fiskalne rezerve, dok se teku\u0107a potro\u0161nja u potpunosti finansira iz teku\u0107ih prihoda, u skladu sa zlatnim pravilom bud\u017eeta.<\/p>\n\n\n\n Crna Gora se zadu\u017euje planski, kontrolisano i transparentno, uz uredno izmirivanje svih obaveza i unaprijed obezbije\u0111enu fiskalnu rezervu za najzahtjevnije fiskalne godine koje slijede. Stabilnost javnih finansija nije predmet politi\u010dkih interpretacija, ve\u0107 trajna obaveza prema dr\u017eavi i gra\u0111anima, i u tom pravcu Ministarstvo finansija \u0107e nastaviti da djeluje odgovorno i dosljedno.<\/p>\n\n\n\n Kako obezbijediti odr\u017eivost penzionog sistema u zemlji sa nepovoljnom demografskom slikom?<\/strong><\/p>\n\n\n\n VUKOVI\u0106:<\/strong> Dugoro\u010dna demografska kretanja preduslov su daljeg privrednog rasta i razvoja, kao i odr\u017eivosti penzionog, zdravstvenog i socijalnog sistema. Kao \u0161to pokazuju trendovi u razvijenim dr\u017eavama Evrope, demografska pitanja optere\u0107uju sistem javnih finansija i cjelokupnu dru\u0161tveno-ekonomsku situaciju i uslovljavaju nove politike. Imaju\u0107i u vidu ovaj izazov i u Crnoj Gori, Ministarstvo finansija je otpo\u010delo razgovore sa me\u0111unarodnim organizacijama, u kontekstu sagledavanja ovih efekata u srednjem i dugom roku. Implementaciju tehni\u010dke podr\u0161ke po ovom pitanju o\u010dekujemo tokom naredne godine. Vjerujemo da \u0107e ekspertska saradnja sa me\u0111unarodnim organizacijama rezultirati konkretnim preporukama u pravcu daljih reformi, kako bi se obezbijedila dugoro\u010dna odr\u017eivost.<\/p>\n\n\n\n Da li \u0107e ulazak u EU zna\u010diti stro\u017eu bud\u017eetsku disciplinu nego \u0161to je imamo danas?<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n VUKOVI\u0106:<\/em><\/strong> Ulazak u EU za Crnu Goru ne\u0107e predstavljati kvalitativni izazov u vo\u0111enju fiskalne politike, ve\u0107 prije institucionalnu potvrdu i formalno zaokru\u017eivanje procesa koji je ve\u0107 zapo\u010det. Fiskalna disciplina koja se vezuje za \u010dlanstvo u EU ve\u0107 se gradi unaprijed, kroz dugotrajan proces uskla\u0111ivanja fiskalnog okvira, procedura i institucija. U tom smislu, Crna Gora ve\u0107 danas vodi fiskalnu politiku koja je u velikoj mjeri kompatibilna sa EU zahtjevima. Posebno je va\u017eno ista\u0107i da se bud\u017eetsko planiranje zasniva na jasno postavljenim kriterijumima i fiskalnim pravilima, na srednjoro\u010dnom okviru i principu transparentnosti javnih finansija u skladu sa evropskim pravilima.<\/p>\n\n\n\n Crna Gora u ovom trenutku ve\u0107 ima odre\u0111ene mehanizme uskla\u0111ivanja ekonomske politike sa EU, kroz godi\u0161nji finansijski dijalog i izradu Programa ekonomskih reformi. Svakako \u0107e pristupanje Evropskoj uniji zna\u010diti i efikasnije sprovo\u0111enje kriterijuma fiskalne odgovornosti, koji su ve\u0107 definisani sistemskim Zakonom o bud\u017eetu i fiskalnoj odgovornosti. Dakle, Crna Gora ve\u0107 ima uskla\u0111eni zakonodavni okvir koji reguli\u0161e pitanja planiranja i izvr\u0161enja bud\u017eeta, na jasnim principima i numeri\u010dkim pravilima u skladu sa standardima EU. Evropska komisija u kontekstu vo\u0111enja fiskalne politike i bud\u017eetske discipline, jasno propisuje procedure kroz koje prolaze sve dr\u017eave \u010dlanice na bazi planiranih politika i indikatora. Odnosno, procedure podrazumijevaju kontinuirani nadzor nad planiranjem i izvr\u0161enjem bud\u017eeta, kao i mjere preporuka kako bi razvojne i socijalne politike bile finansijski odr\u017eive i transparentne.<\/p>\n\n\n\n Zakon o bud\u017eetu i fiskalnoj odgovornosti predvi\u0111a primjenu kriterijuma iz Mastrihta u dijelu bud\u017eetskog deficita i javnog duga, kao i potrebu postupanja u slu\u010daju da ovi kriterijumi nijesu ispunjeni. S tim u vezi, u cilju obezbje\u0111ivanja stabilnosti javnih finansija, uz istovremeno definisanje fiskalne politike za period trajanja mandata Vlade, Skup\u0161tina je, na prijedlog Vlade, usvojila Fiskalnu strategiju kojom su definisane mjere fiskalne i ekonomske politike koje obezbje\u0111uju konvergenciju ka ispunjavanju kriterijuma fiskalne odgovornosti definisanih \u010dlanovima 19 i 20 Zakona o bud\u017eetu i fiskalnoj odgovornosti, u srednjoro\u010dnom periodu do zacrtanog punopravnog \u010dlanstva u EU.<\/p>\n\n\n\n Koje su najve\u0107e prepreke da Crna Gora ispuni fiskalne kriterijume EU?<\/strong><\/p>\n\n\n\n VUKOVI\u0106<\/strong>: Iz domena nadle\u017enosti Ministarstva finansija, odnosno Vlade ispunjavamo sve ono \u0161to su obaveze iz pregovara\u010dkih poglavlja u procesu pristupanja EU. Navedeno se odnosi i na primjenu regulative, ali i na ja\u010danje institucionalnog okvira. U ovom trenutku imamo va\u017eno pitanje osnivanja Fiskalnog savjeta, kao jednog od prioriteta EU, a koji je trenutno u skup\u0161tinskoj proceduri. Fiskalni savjet je tijelo koje \u0107e izme\u0111u ostalog, biti zadu\u017eeno za davanje mi\u0161ljenja na bud\u017eet, fiskalnu strategiju Vlade, vr\u0161i\u0107e ocjenu ispunjenosti fiskalnih kriterijuma i pravila, te je stoga vrlo va\u017ean mehanizam kontrole. Izbor dva \u010dlana Fiskalnog savjeta o\u010dekujemo u najskorijem roku od parlamenta.<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to tako\u0111e o\u010dekujemo u najskorijem roku jeste i izja\u0161njenje Skup\u0161tine na izbor \u010dlanova Savjeta Centralne banke Crne Gore. Izbor ova dva pomenuta tijela, direktna su mjerila u okviru va\u017enog pregovara\u010dkog poglavlja 17 \u2013 Ekonomska i monetarna unija.<\/p>\n\n\n\n Dodatno, kontinuirano u saradnji sa relevantnim institucijama, sprovodimo i proceduru implementiranja evropske ESA metodologije u oblasti statistike dr\u017eavnih finansija, kako bi se unaprijedila transparentnost javnih finansija i oja\u010dao proces fiskalnih notifikacija. U ovom kontekstu, dalje administrativno ja\u010danje kapaciteta bi\u0107e neophodno kako bi se u skladu sa zacrtanim rokovima Eurostatu, odnosno zvani\u010dnoj statisti\u010dkoj kancelariji EU, dostavili neophodni podaci na na\u010din kako to rade sve dr\u017eave \u010dlanice.<\/p>\n\n\n\n U kontekstu ispunjavanja numeri\u010dkih fiskalnih pravila, kroz Prijedlog bud\u017eeta za 2026. godinu i Program ekonomskih reformi, projekcije pokazuju ispunjavanje fiskalnih kriterijuma, odnosno bud\u017eetski deficit na nivou od ispod tri odsto BDP-a u 2028. godini i u skladu sa kriterijumima iz Mastrihta, uz jasno iskazanu posve\u0107enost smanjenju udjela javnog duga u BDP-u i njegovom silaznom trendu u srednjem roku.<\/p>\n\n\n\n Sa ovim reformama, uz brojne druge koje nijesu direktno vezane za ispunjavanje mjerila u okviru pregovara\u010dkih poglavlja, Crna Gora ve\u0107 u zna\u010dajnoj mjeri ispunjava fiskalne kriterijume EU, pri \u010demu je zatvaranje svih pregovara\u010dkih poglavlja predvi\u0111eno do kraja 2026. godine, kako bi se ispunio zacrtani cilj punopravnog \u010dlanstva u EU do 2028. godine.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta smatrate najve\u0107im uspjehom, a \u0161ta najve\u0107im izazovom otkako ste na \u010delu Ministarstva finansija?<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n VUKOVI\u0106<\/strong>: Kao jedan od najve\u0107ih uspjeha u mom mandatu smatram sprovo\u0111enje sveobuhvatne poreske reforme, kojom smo unaprijedili fiskalnu stabilnost, pojednostavili poreski sistem i istovremeno smanjili optere\u0107enje na rad, uz ja\u010danje bud\u017eetskih prihoda. Tom reformom smo poslali jasnu poruku da Crna Gora gradi moderan, pravedan i odr\u017eiv fiskalni okvir koji podsti\u010de ekonomski rast i formalno poslovanje.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e veoma sam ponosan na me\u0111unarodno priznanje koje je Crna Gora dobila Bloombergovom nagradom za globalnu kontrolu duvana. To priznanje potvr\u0111uje da smo, kroz odgovornu poresku politiku i odlu\u010dne mjere, uspjeli da za\u0161titimo javno zdravlje, ali i da istovremeno suzbijemo nelegalnu trgovinu i pove\u0107amo prihode dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n Svakako izuzetno va\u017ean uspjeh predstavlja i ispunjavanje mjerila i zatvaranje pregovara\u010dkih poglavlja sa Evropskom unijom, posebno u dijelu koji se odnosi na javne finansije, \u010dime smo pokazali da Crna Gora ima kapacitet da sprovodi zahtjevne reforme i da je kredibilan partner na evropskom putu.<\/p>\n\n\n\n Jedan od klju\u010dnih rezultata je i intenziviranje borbe protiv sive ekonomije. Kroz ja\u010danje inspekcijskog nadzora, digitalizaciju poreske administracije i bolju koordinaciju institucija, postigli smo vidljive pomake u suzbijanju neformalne ekonomije i ja\u010danju poreske discipline, nakon dvadeset godina donijeli zakon koji reguli\u0161e oblast igara na sre\u0107u, ali unaprijedili i donijeli brojne druge zakone i njihovo sprovo\u0111enje.<\/p>\n\n\n\n Veoma sam zadovoljan i saradnjom koju tim na \u010dijem sam \u010delu ima sa me\u0111unarodnim finansijskim institucijama, sa kojima zajedno pokre\u0107emo veoma zna\u010dajne razvojne projekte. U toku mog mandata po prvi put je izvr\u0161ena i emisija dr\u017eavnih obveznica namijenjenih stanovni\u0161tvu. Tu su i brojni koraci sa kojima se resor finansija svakodnevno suo\u010dava, u globalno zahtjevnom kontekstu i sa zna\u010dajnim naslije\u0111enim dugovima.<\/p>\n\n\n\n Kada je rije\u010d o izazovima, najve\u0107i se odnose upravo na potrebu brzog i efikasnog odgovora na globalne ekonomske i finansijske poreme\u0107aje. Kao mala i otvorena ekonomija, Crna Gora je posebno osjetljiva na kretanja na me\u0111unarodnim tr\u017ei\u0161tima, inflatorne pritiske, geopoliti\u010dke krize i promjene u globalnim tokovima kapitala. Upravo u takvom okru\u017eenju, uspjeh je o\u010duvati fiskalnu stabilnost, socijalnu sigurnost gra\u0111ana i kontinuitet reformi, bez usporavanja evropskog puta zemlje, a to je ono \u0161to posti\u017eemo uz veoma predan i posve\u0107en rad. <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U vremenu globalne neizvjesnosti, rasta kamatnih stopa i usporavanja evropske ekonomije, stabilnost javnih finansija postaje jedno od klju\u010dnih pitanja za male i otvorene ekonomije poput crnogorske. Crna Gora se zadu\u017euje planski, kontrolisano i transparentno, uz uredno izmirivanje svih obaveza i unaprijed obezbije\u0111enu fiskalnu rezervu za najzahtjevnije godine koje slijede, poru\u010duje ministar finansija Novica Vukovi\u0107 u intervjuu za Pobjedu.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":916935,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[27],"tags":[1209,945,2655],"naslovna":[],"class_list":["post-916934","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-budzet","tag-ministarstvo-finansija","tag-novica-vukovic"],"acf":[],"yoast_head":"\n![](\"https:\/\/media.pobjeda.me\/media\/2025\/09\/16\/1758027861-54791419884-c5fe1324cc-o.jpg\")
Milojko Spaji\u0107 i Novica Vukovi\u0107, FOTO: Bojan Gnjidi\u0107\/Vlada Crne Gore<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n