<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
\u201cSa konferencije posve\u0107ene turizmu, pod sloganom \u201cNovi dani boljeg turizma\u201d, koju je organizovala Privredna komore Crne Gore u saradnji sa turisti\u010dkom privredom, poru\u010deno je da je za zajedni\u010dko djelovanje svih segmenata sistema klju\u010dno, jer bez koordinacije, jasne vizije i institucionalne stabilnosti Crna Gora ne mo\u017ee iskoristiti svoj puni turisti\u010dki potencijal. Tokom dva dana rada, nakon detaljne razmjene stavova i analize sistemskih izazova, definisani su zaklju\u010dci kao prioritetne mjere neophodne za reformu turisti\u010dkog sektora. Predla\u017ee se Vladi Crne Gore da zaklju\u010de uvrsti u planska dokumenta za 2026. godinu, kako bi se obezbijedio odr\u017eiv, kvalitetan i konkurentan razvoj turizma\u201d, saop\u0161teno je iz Privredne komore.<\/p>\n\n\n\n
Zaklju\u010dke je predstavio Ranko Jovovi\u0107,<\/strong> predsjednik Odbora udru\u017eenja za turizam i ugostiteljstvo Privredne komore Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n \u201cTurizam kao jedna od strate\u0161kih grana razvoja Crne Gore ulazi u klju\u010dnu fazu razvoja koja podrazumijeva moderno upravljanje, jasne politike, novi zakonodavni okvir i funkcionalan destinacijski menad\u017ement. Dosada\u0161nji razvojni model, zasnovan dominantno na ekspanziji nekretnina i rezidencijalnog (real estate) turizma, pokazao se dugoro\u010dno neodr\u017eivim i su\u0161tinski je ugrozio konkurentnost klasi\u010dnog, naro\u010dito holiday turizma\u201d, navodi se u saop\u0161tenju.<\/p>\n\n\n\n Kako dodaju, strukturne slabosti, uklju\u010duju\u0107i nepovoljnu strukturu smje\u0161tajnih kapaciteta i nisku stopu popunjenosti, nedovoljnu tr\u017ei\u0161nu diverzifikaciju i neefikasni sistem destinacijskog menad\u017ementa, onemogu\u0107avaju punu valorizaciju turisti\u010dkih resursa zemlje. Postoje\u0107i model rasta ne obezbje\u0111uje dugoro\u010dnu odr\u017eivost, konkurentnost i stabilnost. Razvojna politika turizma nije uskla\u0111ena sa nosivim kapacitetima prostora i prirodnim resursima, \u0161to dovodi do preizgra\u0111enosti, degradacije obale i gubitka autenti\u010dnosti destinacija.<\/p>\n\n\n\n 1. Odr\u017eivo upravljanje turizmom je strate\u0161ki prioritet i zahtijeva novi zakonodavni okvir<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u201cU\u010desnici konferencije ocijenili su da postoje\u0107i zakonodavni okvir ne pru\u017ea osnov za moderan sistem upravljanja destinacijom. Sistemski izazov predstavlja nepostojanje pouzdanog registra svih smje\u0161tajnih kapaciteta, koji bi bio povezan sa fiskalnim i poreskim sistemom. Nedekvatni podaci i nedostupnost zvani\u010dnih podataka u realnom vremenu onemogu\u0107avaju dono\u0161enje validnih zaklju\u010daka i razvojnih smjernica za definisanje turisti\u010dke politike, strategije i marketin\u0161kog plana\u201d, zaklju\u010dci su konferencije.<\/p>\n\n\n\n Polaze\u0107i od pouzdane evidencije svih smje\u0161tajnih kapaciteta, predla\u017ee se dono\u0161enje Zakona o upravljanju odr\u017eivim turizmom, reforma destinacijskog menad\u017ement sistema, uz uspostavljanje nacionalne organizacije za destinacijski menad\u017ement, kao i lokalnih struktura sa jasnim podjelama nadle\u017enosti i odr\u017eivim modelom finansiranja. Tako\u0111e, neophodno je uspostaviti balans izme\u0111u centralizovanog i decentralizovanog upravljanja, sa sna\u017enijom nacionalnom koordinacijom i ve\u0107im operativnim ovla\u0161\u0107enjima lokalnih zajednica. Bez stabilnog upravlja\u010dkog modela, Crna Gora ne mo\u017ee adekvatno planirati razvoj, ulagati u kvalitet proizvoda, niti konkurisati destinacijama koje ve\u0107 imaju konsolidovan sistem destinacijskog menad\u017ementa.<\/p>\n\n\n\n 2. Nova Strategija razvoja turizma mora biti vizionarski dokument sa desetogodi\u0161njim horizontom<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u201cPostoje\u0107a strate\u0161ka dokumenta nijesu dovoljno uskla\u0111ena sa savremenim trendovima na na\u010din da integri\u0161u principe odr\u017eivosti, digitalizacije, premijum turizma i regionalnog balansa (obala \u2013 kontinent). Zato je potrebno donijeti novu Strategiju razvoja turizma koja \u0107e definisati ciljanu strukturu smje\u0161taja, vrstu turizma koju Crne Gora \u017eeli, razvojne prioritete po regionima i na\u010din na koji \u0107e se sa kvantiteta pre\u0107i na kvalitet\u201d, ocijenjeno je tokom konferencije.<\/p>\n\n\n\n 3. Marketing destinacije mora biti profesionalizovan, digitalizovan i strate\u0161ki konzistentan<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kako se dodaje, marketing strategija koju je 2019. godine uradio THR mo\u017ee se i dalje koristiti kao kvalitetna osnova, ali zahtijeva doradu u skladu sa globalnim trendovima, digitalnim alatima i premijum pozicioniranjem destinacije. Predla\u017ee se uspostavljanje modela marketin\u0161ke saradnje izme\u0111u Nacionalne turisti\u010dke organizacije, lokalnih turisti\u010dkih organizacija, privatnog sektora i avio-kompanija, uklju\u010duju\u0107i stalno tijelo za koordinaciju me\u0111unarodnih tr\u017ei\u0161nih aktivnosti.<\/p>\n\n\n\n \u201cJa\u010danje brenda Crne Gore kroz strategiju \u201ckvalitet prije kvantiteta\u201d, sa fokusom na autenti\u010dnost, lokalni identitet i premium narativ, te kreiranje storytelling platformi zasnovanih na autenti\u010dnim iskustvima, su aktivnosti koje treba da budu na vrhu liste prioriteta\u201d, istaknuto je tokom konferencije.<\/p>\n\n\n\n 4. Nastaviti rad na pobolj\u0161anju avio dostupnosti Crne Gore<\/strong><\/p>\n\n\n\n Potrebno je, dodaje se, nastaviti rad na pobolj\u0161anju avio dostupnosti Crne Gore, strate\u0161ki planirati saradnju sa lowcosterima, uvesti linije od javnog interesa i uspostaviti direktne avio-konekcije izme\u0111u Crne Gore i va\u017enih emitivnih tr\u017ei\u0161ta. Va\u017eno je turisti\u010dku privredu na vrijeme upoznati i konsultovati sa marketin\u0161kim planom aktivnosti na nivou destinacije i pri definisanju strate\u0161kih ruta<\/p>\n\n\n\n \u201cZa sektor turizma je od velikog zna\u010daja i pitanje valorizacije aerodroma Podgorica i Tivat, odnosno kona\u010dnog opredjeljenja Vlade Crne Gore po pitanju koncesija na aerodrome. Aerodromska infrastruktura je nedovoljno razvijena. Aerodromi Tivat i Podgorica moraju pove\u0107ati svoje kapacitete, kao i broj i frekventnost avio-veza prema klju\u010dnim emitivnim tr\u017ei\u0161tima, a izazov predstavlja i neoperativnost tivatskog aerodroma kada je u pitanju no\u0107no letjenje\u201d, ocijenjeno je tokom konferencije.<\/p>\n\n\n\n 5. Premium turizam je klju\u010dni razvojni pravac za pove\u0107anje konkurentnosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Premium turizam, poja\u0161njeno je, nije luksuz za mali broj turista ve\u0107 strate\u0161ko sredstvo podizanja ukupnog nivoa kvaliteta turizma u zemlji. Crna Gora posjeduje izuzetne prirodne i kulturne resurse koji mogu biti temelj premijum turisti\u010dkog proizvoda.<\/p>\n\n\n\n \u201cZa izgradnju premijum destinacije potrebno je pokrenuti nacionalni projekat \u201cPremijum turizam Crne Gore\u201d, uklju\u010duju\u0107i formiranje premijum klastera: priroda, kultura, vino i gastronomija, yacht turizam, wellness & health. Projekat bi podrazumijevao uvo\u0111enje nacionalnih standarda kvaliteta i infrastrukturu za premijum segment, uklju\u010duju\u0107i arhitektonske, dizajnerske, uslu\u017ene i odr\u017eive standard. Razvijali bi se autenti\u010dni i personalizovani premijum proizvodi kroz storytelling rute, valorizovali lokalni dobavlja\u010di i ja\u010dali kulturni i prirodni resursi a Crna Gora pozicionirala kao \u201cboutique luxury\u201d destinacija, sa sna\u017enim fokusom na odr\u017eivost kao obavezni kriterijum premijum razvoja\u201d, dodaje se.<\/p>\n\n\n\n 6. Poreska politika mora biti razvojni instrument, a ne prepreka poslovanju<\/strong><\/p>\n\n\n\n Turisti\u010dki proizvod spada u cjenovno osjetljive proizvode, koje je potrebno dugotrajno pa\u017eljivo planirati, bez mogu\u0107nosti uticaja ad hoc rje\u0161enja. U tom cilju potrebno je preispitati visinu stope PDV-a na usluge u turizmu i druga fiskalna optere\u0107enja, uvesti stimulativne poreske mjere za hotelski sektor, organizovane turisti\u010dke usluge i odr\u017eive investicije, te smanjiti sivu ekonomiju. Navedene mjere bi osigurale dalji intenzivni razvoj i unapre\u0111enje konkurentnosti turizma u Crnoj Gori. O\u010dekivani efekti su da se fiskalnom politikom uti\u010de na unapre\u0111enje poslovanja i konkurentnost crnogorskog turizma, pove\u0107anje investicija, rast zapo\u0161ljavanja i smanjenje sive ekonomije. Ovo je pitanje \u0161ireg javnog interesa i dru\u0161tvene odgovornosti, a ne samo turisti\u010dke privrede<\/p>\n\n\n\n 7. Pla\u017ee kao strate\u0161ki resurs zahtijevaju dugoro\u010dno i odr\u017eivo upravljanje<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u201cCrnogorske pla\u017ee moraju se iz trenutne pozicije sezonskog poslovnog resursa transformisati u strate\u0161ku komponentu turisti\u010dkog identiteta Crne Gore. Rok zakupa od \u010detri godine ne omogu\u0107ava investicije u kvalitet i inovacije. Problem upravljanja pla\u017eama ne odnosi se isklju\u010divo na du\u017einu zakupa, ve\u0107 prvenstveno na tretman pla\u017ea kao javnog dobra koje se sve \u010de\u0161\u0107e posmatra kao autonomni komercijalni resurs\u201d, istaknuto je tokom konferencije.<\/p>\n\n\n\n Predla\u017ee se reforma zakonskog okvira upravljanja pla\u017eama, prelaskom sa kratkoro\u010dnog zakupa na dugoro\u010dne koncesije uz visoke standarde kontrole i odr\u017eivosti, uspostavljanje jedinstvene nacionalne kategorizacije pla\u017ea, sa jasnim standardima pristupa\u010dnosti, ekologije i estetike.<\/p>\n\n\n\n \u201cU cilju sprje\u010davanja prekomjerne eksploatacije neophodno je uraditi studiju nosivosti obalnog prostora\u201d, zaklju\u010deno je na konferenciji.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U\u010desnici dvodnevne konferencije \u201cNovi dani boljeg turizma\u201d koja se 16. i 17. decembra podr\u017eala u Budvi pozvali su Vladu Crne Gore da zapo\u010dne realizaciju predlo\u017eenih reformi, obezbijedi institucionalnu stabilnost u turizmu i uspostavi javno-privatni dijalog kao stalni mehanizam upravljanja razvojem.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":914218,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[27],"tags":[95,3485,979],"naslovna":[],"class_list":["post-914217","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-crna-gora","tag-pkcg","tag-turizam"],"acf":[],"yoast_head":"\n