Iako je Crna Gora je u periodu od pet godina iz bud\u017eeta otplatila pribli\u017eno tri milijarde eura ranije podignutih kredita, nominalni javni dug i dalje se kre\u0107e oko 4,7 milijardi eura.<\/p>\n\n\n\n
Ekonomski analiti\u010dar Mirza Mule\u0161kovi\u0107 upozorava da, iako dr\u017eava uspijeva na vrijeme da servisira javni dug, njegova visina spre\u010dava dr\u017eavu u ekonomskom razvoju.<\/p>\n\n\n\n
“Treba naglasiti da, kako ranije, tako i danas, imamo politiku samo otplate starih dugovanja novim dugovanjima, \u0161to jasno ukazuje da mi ne proizvodimo dovoljno da bi iz teku\u0107ih prihoda mogli da finansiramo odre\u0111ena stara dugovanja, \u0161to, opet, ponavljam, smanjuje mogu\u0107nost da investiramo u odre\u0111ene kapitalne projekte. Tako\u0111e, kapitali projekti skoro svi se finansiraju iz duga \u0161to jasno govori da mi nemamo dovoljno teku\u0107ih prihoda da servisiramo odre\u0111ene kapitale projekte”, kazao je Mule\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On nije optimista kada su u pitanju projekcije rasta javnog duga.<\/p>\n\n\n\n
“Imamo situaciju da \u0107e do kraja 2028. godine visina na\u0161eg javnog duga biti skoro \u0161est milijardi, \u0161to zna\u010di da imamo u apsolutnim vrijednostima veliko pove\u0107anje javnog duga \u0161to je negdje bilo za o\u010dekivati zbog toga \u0161to se najavljuju odre\u0111ene investicije pa samim tim se neophodno i zadu\u017eiti za njih”, naveo je Mule\u0161kovi\u010d.<\/p>\n\n\n\n
Upozorava da Crna Gora jedino mo\u017ee servisirati dug sa novim zadu\u017eenjem.<\/p>\n\n\n\n
“Moramo priznati da su nova zadu\u017eenja sve skuplja i skuplja i ako pogledamo neki prethodni period mnogo su skuplja zadu\u017eenja u odnosu na raniji period. I po\u0161to smo mogli da vidimo da se govori o tome da smo u odre\u0111enih par godina vratili, \u010dini mi se tri miliajrde javnog duga, treba da ka\u017eemo i koliko smo se zadu\u017eili, a zadu\u017eili smo se vjerovatno vi\u0161e od toga. Samo u ovoj godini smo se zadu\u017eili milijardu i trista, prije par mjeseci smo imali 50 miliona eura emitovane obveznice \u0161to je zadu\u017eivanje, pa smo imali zadu\u017eivanje od 450 miliona, tako da smo samo u mjesec dana imali 500 miliona zadu\u017eivanja”, kazao je Mule\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Vesko Pejak<\/strong> iz Alternative smatra da Crna Gora uspijeva da iza\u0111e na kraj sa zadu\u017eivanjima, te da se radi o vo\u0111enju odgovorne politike koja ima efekat na dugi rok.<\/p>\n\n\n\n “Mi smo ranije znali, odnosno Demokratska partija socijalista je znala da se zadu\u017ei i da povu\u010de dosta zna\u010dajnu sumu kredita i da nas zadr\u017ei preko one mjere, odnosno preko procenta definisanih standardima EU i da mi jednostavno u\u017eivamo u tim kratkoro\u010dnim efektima godinu ili dvije dok se ne dobju izbori i posle toga morali smo da kusamo te gorke ljekove koji su pratili ta zadu\u017eivanja”, istakao je Pejak.<\/p>\n\n\n\n Nagla\u0161ava da Crna Gora sada treba da prati razvojnu politiku koju je zacrtala, ali i da istovremeno vra\u0107a stare dugove.<\/p>\n\n\n\n “\u0160to bih ja kao ekonomista savjetovao je to da ako ve\u0107 radimo ta neka zadu\u017eivanja da se dio tog zadu\u017eivanja okrene prema preduzetni\u0161tvu i da se jednostavno stimuli\u0161u sve sve one dobre i progresivne ideje koje bi Crnu Goru mogle da gurnu u pravcu razvoja i onoga \u0161to \u0107e se u Evropi u narednom periodu desiti”, kazao je Pejak.<\/p>\n\n\n\n Nagla\u0161ava da je politika zadu\u017eivanja trenutno neophodna i za sada dobro balansirana.<\/p>\n\n\n\n