Ocijenila je da se su\u0161tinske tenzije u dru\u0161tvu ne stvaraju zato \u0161to se ljudi ne sla\u017eu oko cilja – boljeg dru\u0161tva, ve\u0107 zbog toga \u0161to se razli\u010ditosti ne prepoznaju kao snaga.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTo bogatstvo razli\u010ditih pogleda i na\u010dina, dok god su dobronamjerni i pod krovom boljeg dru\u0161tva, jeste resurs koji bi trebalo da iskoristimo. Me\u0111utim, zbog nedostatka prostora za susret i razmjenu, te razlike \u010desto postanu izvor straha, a ne napretka\u201c, kazala je Vujovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Govore\u0107i o programu koji je sproveden u pet op\u0161tina, Vujovi\u0107 je naglasila da su aktivnosti realizovane u saradnji sa stru\u010dnjacima\/kinjama iz oblasti omladinskog i socijalnog rada, kao i psihologije, kao i da je uklju\u010deno nekoliko stotina djece, mladih i roditelja.<\/p>\n\n\n\n
Cilj programa, kako je pojasnila Vujovi\u0107, bio je unaprije\u0111enje lokalnih zajednica i ja\u010danje kohezije kroz zajedni\u010dki rad i me\u0111usobno upoznavanje.<\/p>\n\n\n\n
\u201eKada govorimo o koheziji, va\u017eno je da to ne svedemo samo na indikatore u izvje\u0161tajima. To je, prije svega, osje\u0107aj pripadanja, sloboda da budemo autenti\u010dni, \u0161kole oslobo\u0111ene nasilja, bolji kom\u0161ijski odnosi. To je zajednica koja njeguju svakog svog \u010dlana\u201c, istakla je Vujovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Prema njenim rije\u010dima, istra\u017eivanje koje je sprovedeno 2023. godine pokazalo je da me\u0111u srednjo\u0161kolcima\/kama postoji izra\u017eena radoznalost i \u017eelja da u\u010de o razli\u010ditostima, ali da \u0161kolski sistem trenutno ne nudi dovoljno kvalitetnih programa koji bi to omogu\u0107ili.<\/p>\n\n\n\n
U\u010denici\/e, kako je navela, ne prepoznaju velike distance u svakodnevnim odnosima, ali problemi postaju vidljivi kada je rije\u010d o najbli\u017eim odnosima \u2013 porodici, partnerskim vezama i sl.<\/p>\n\n\n\n
\u201eMladi jasno poru\u010duju da ne \u017eele zajednicu podjela, ve\u0107 zajednicu prihvatanja, nje\u017eniju i osjetljivu na potrebe svakog pojedinca. Oni razumiju da se na tome mora raditi i da \u0161kola treba da bude mjesto gdje se u\u010di o razli\u010ditostima, ali i o na\u010dinima da se one pove\u017eu kroz smislene aktivnosti\u201c, rekla je Vujovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Za\u0161titnik ljudskih prava i sloboda Crne Gore, Sini\u0161a Bjekovi\u0107<\/strong> kazao je da projekat u okviru kojeg se doga\u0111aj odr\u017eava nije samo program izgradnje mira u klasi\u010dnom, strate\u0161kom smislu, ve\u0107 proces stvaranja uslova za sna\u017eenje dru\u0161tvene kohezije, kao temelja svakog stabilnog i naprednog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n \u201eInstitucija Za\u0161titnika ne smije biti svedena na birokratski mehanizam, ve\u0107 ona mora biti u funkciji stvaranja pretpostavki za puno ostvarivanje i za\u0161titu ljudskih prava i sloboda\u201c, poru\u010dio je Bjekovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim rije\u010dima, politi\u010dki i dru\u0161tveni kontekst u Crnoj Gori, ali i u regionu, zahtijeva visok nivo zajedni\u0161tva oko nacionalnih interesa, evroatlantskih integracija i izgradnje bolje budu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo dugujemo generacijama koje dolaze\u201c, naglasio je Bjekovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Sekretarka Savjeta za prava djeteta, Tijana Ivan\u010devi\u0107 <\/strong>podsjetila je da to me\u0111uresorno vladino tijelo kontinuirano radi na promociji, za\u0161titi i pra\u0107enju ostvarivanja dje\u010djih prava, navode\u0107i da su platforme poput ove va\u017ene kako bi se sagledalo \u0161ta je ura\u0111eno i koji izazovi i dalje postoje.<\/p>\n\n\n\n Ukazala je na klju\u010dno pitanje: kakvo dru\u0161tvo stvaramo za djecu i zajedno sa djecom?<\/p>\n\n\n\n \u201ePosve\u0107enost ostvarivanju prava svakog djeteta ostaje klju\u010dna mjera na\u0161eg napretka\u201c, navela je Ivan\u010devi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Dodala je da je, u vremenu brojnih izazova i promjena, odgovornost prema djeci predstavlja put ka ja\u010danju sistema i zajedni\u010dkih rje\u0161enja, poru\u010duju\u0107i da je zbog toga va\u017eno nastaviti udru\u017eivanje napora, razmjenu znanja i me\u0111usobnu podr\u0161ku.<\/p>\n\n\n\n \u0160ef predstavni\u0161tva UNICEF-a u Crnoj Gori, Mikele Servadei <\/strong>je, govore\u0107i o tome kako djeca i mladi treba da budu aktivni subjekti dru\u0161tvenih i politi\u010dkih procesa, naveo da su se tokom prethodnih mjeseci, kroz realizaciju projekta, partnerske organizacije bavile upravo ovim izazovom.<\/p>\n\n\n\n \u201eUvidjeli smo da su djeca i mladi sve manje povezani sa politi\u010dkim \u017eivotom. To jeste globalni trend, ali postoje na\u010dini da se to promijeni. Dvije su klju\u010dne stvari: da odrasli budu pozitivni uzori djeci i mladima, jer smo mi ti koji donosimo odluke, i da njegujemo me\u0111usobno razumijevanje, te cijenimo razli\u010ditosti. To je polazna ta\u010dka. Ova zemlja je bogata jer posjeduje te razli\u010ditosti\u201c, kazao je Servadei.<\/p>\n\n\n\n Naglasio je da se dru\u0161tvo ne mo\u017ee nazvati demokratskim ukoliko ne slu\u0161a pa\u017eljivo glas djece i mladih.<\/p>\n\n\n\n \u201eVidim da se njihov glas sve vi\u0161e \u010duje, i u Parlamentu i u dru\u0161tvu u cjelini, i to jeste pravo rje\u0161enje\u201c, poru\u010dio je Servadei.<\/p>\n\n\n\n Tokom predstavljanja \u201eDje\u010djeg Manifesta\u201c, savjetnica u Programu za razvoj socijalnih resursa i usluga, Juventas Milica Simonovi\u0107<\/strong>, istakla je da je op\u0161ti cilj projekta osna\u017eivanje djece i mladih za sadr\u017eajno u\u010de\u0161\u0107e u lokalnim i nacionalnim dijalozima o dru\u0161tvenoj koheziji.<\/p>\n\n\n\n \u201eCilj nam je da unaprijedimo kapacitete djece i mladih i stvorimo uslove za njihovo ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e u dono\u0161enju odluka, \u010dime se daje doprinos stvaranju socijalno kohezivnog dru\u0161tva\u201c, kazala je Simonovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n U okviru projekta, kako je navela, sprovedeno je pet obuka za osnovce\/ke i srednjo\u0161kolce\/ke iz pet crnogorskih op\u0161tina: Bar, Bijelo Polje, Podgorica, Ulcinj i Pljevlja. Tri obuke za srednjo\u0161kolce\/ke odr\u017eane su u Baru, Bijelom Polju i Podgorici, dok su obuke za osnovce\/ke odr\u017eane u Ulcinju i Pljevljima.<\/p>\n\n\n\n \u201eNa obukama je u\u010destvovalo vi\u0161e od stotinu djece i mladih. U\u010desnici\/e su tokom obuka imali zadatak da iznesu svoje stavove, zabrinutosti i prijedloge u vezi sa pitanjima dru\u0161tvene kohezije, jednakosti, obrazovanja, tolerancije i participacije u lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou, koje su na kraju preto\u010dili u Dje\u010dji manifest\u201c, rekla je Simonovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Dje\u010diji Manifest su predstavili u\u010desnici\/e obuka: Olena Gromova, Luka Popovi\u0107 i Najra Dizdarevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Tokom predstavljanja Analize eti\u010dkih kodeksa nacionalnog i lokalnih parlamenata, Za\u0161titnik ljudskih prava i sloboda Crne Gore, Sini\u0161a Bjekovi\u0107<\/strong> kazao je da je analiza pokazala da ti dokumenti moraju sna\u017enije doprinositi dru\u0161tvenoj koheziji, toleranciji i odgovornom politi\u010dkom govoru.<\/p>\n\n\n\n Kazao je da je prvobitni plan obuhvatao pet lokalnih eti\u010dkih kodeksa, ali da je obim istra\u017eivanja pro\u0161iren na 23 lokalna kodeksa, kao i na Kodeks poslanika Skup\u0161tine Crne Gore i programe politi\u010dkih partija.<\/p>\n\n\n\n Cilj je, kako je rekao, bio da se ispita koliko ovi dokumenti i politi\u010dke platforme doprinose stabilizaciji dru\u0161tva i izgradnji povjerenja.<\/p>\n\n\n\n \u201eShvatili smo da kodeksi ne mogu biti usmjereni samo na antikorupciju i prevenciju sukoba interesa, ve\u0107 prije svega na ja\u010danje tolerancije, razumijevanja i po\u0161tovanja razli\u010ditosti\u201c, rekao je Bjekovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Istakao je da se govor mr\u017enje sve vi\u0161e seli na dru\u0161tvene mre\u017ee, gdje je kontrola slabija. Iako Skup\u0161tina Crne Gore u Poslovniku jasno defini\u0161e mjere opomene one se, kako je rekao, gotovo nikada ne koriste.<\/p>\n\n\n\n \u201eSvaki poslanik je makar jednom u radu ukazao na govor mr\u017enje, ali nijesu koristili mehanizme koji im stoje na raspolaganju\u201c, rekao je Bjekovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Poru\u010dio je da je potrebno dodatno ja\u010danje eti\u010dkih standarda, posebno u dijelu govora mr\u017enje, politi\u010dkog pona\u0161anja na internetu i odgovornosti poslanika i odbornika. Kazao je da izabrani predstavnici i javni funkcioneri, uklju\u010duju\u0107u lokalni nivo, imaju zabranu neeti\u010dkog pona\u0161anja, a obavezuju ih i antidiskriminatorne klauzule, pa u svom radu i djelovanju ne smiju dovoditi u povla\u0161\u0107eni ili neravnopravan polo\u017eaj gra\u0111ane po osnovu njihovih li\u010dnih svojstava. Poru\u010dio je da se li\u010dna svojstva i karakteristike kao pravno za\u0161ti\u0107eni osnovi diskriminacije ne smiju zloupotrebljavati, naro\u010dito ne u izbornim procesima.<\/p>\n\n\n\n \u201eDru\u0161tvena kohezija je preduslov za svaki napredak, od ekonomskog do evropskih integracija\u201c, zaklju\u010dio je Bjekovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Predstavljaju\u0107i konsolidovanu analizu o stanju diskriminacije, govora mr\u017enje i krivi\u010dnih djela po\u010dinjenih iz mr\u017enje, glavna savjetnica Za\u0161titnika Dina Kne\u017eevi\u0107, <\/strong>pojasnila je da je analizom obuhva\u0107en period od jula do oktobra ove godine, uz detaljno pra\u0107enje dru\u0161tvenih mre\u017ea i online portala.<\/p>\n\n\n\n Pojasnila je da je analiza komentara na Facebooku i portalima Vijesti, Borba, Analitika, Dan, Aktuelno i RTCG pokazala da je najve\u0107e popri\u0161te govora mr\u017enje upravo Facebook.<\/p>\n\n\n\n \u201eKad je u pitanju jul od 277.690 komentara, 97.805 (35 odsto) imalo je elemente mr\u017enje. Ve\u0107ina (66,2 odsto) pripadala je nivou niskog intenziteta, dok je visok nivo ozbiljnosti bio prisutan u 16,3 odsto. Etni\u010dki i nacionalni govor mr\u017enje dominirao je sa 16,6 odsto, religijski 5,2 odsto, a po osnovu pola i seksualne orijentacije 3,7 odsto. Najzastupljeniji je bio generalizovani, statusno zasnovani govor (74,1 odsto)\u201c, rekla je Kne\u017eevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kazala je da je u avgustu analizirano 422.147 komentara, od kojih je 150.221 (36 odsto) sadr\u017eavalo elemente mr\u017enje.<\/p>\n\n\n\n \u201eNivo visokog intenziteta rastao je na 19 odsto. Porast je povezan sa kontroverzama oko spomenika Pavlu \u0110uri\u0161i\u0107u i de\u0161avanjima u vezi sa SPC i istorijskim pitanjima. Etni\u010dki i nacionalni govor mr\u017enje bio je prisutan u 17,5 odsto, a govor po osnovu pola i seksualne orijentacije u 3,8 odsto\u201c, navela je Kne\u017eevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kazala je da je u septembru primije\u0107en pad u ukupnom govoru mr\u017enje – 77 odsto na Facebooku i 23 odsto na portalima.<\/p>\n\n\n\n \u201eEtni\u010dki\/nacionalni govor 16 odsto, religijski 5,6 odsto, dok je govor po osnovu pola i seksualne orijentacije blago porastao na 4,6 odsto. Pove\u0107anje je povezano s pripremama za odr\u017eavanje parade ponosa. Eksplicitni pozivi na nasilje bili su prisutni u 0,3 odsto slu\u010dajeva\u201c, kazala je Kne\u017eevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ukazala je da je oktobru broj komentara sa elementima mr\u017enje pove\u0107an je za 45 odsto u odnosu na septembar.<\/p>\n\n\n\n \u201eNivo visokog intenziteta iznosio je 5 odsto, srednji 26 odsto, a niski 69 odsto. Razlog pove\u0107anja je incident na Zabjelu i uznemirenja koja su uslijedila. Facebook ostaje glavno popri\u0161te (83 odsto), dok portali nose 17 odsto. Pove\u0107an je i govor mr\u017enje prema LGBT populaciji zbog odr\u017eavanja parade ponosa\u201c, navela je Kne\u017eevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Smatra da je ova analiza va\u017ena polazna osnova za kreiranje politika i mjera protiv govora mr\u017enje, kao i da me\u0111unarodni standardi i praksa Evropskog suda za ljudska prava pru\u017eaju jasne smjernice za prepoznavanje i reagovanje na sve oblike diskriminacije i mr\u017enje u Crnoj Gori.<\/p>\n\n\n\n Predstavljaju\u0107i analizu stavova roditelja iz upitnika \u201eKako vaspitavati djecu u vremenu stalnih promjena i razli\u0107itih uticaja\u201c, izvr\u0161na direktorica udru\u017eenja Roditelji Kristina Mihailovi\u0107 <\/strong>kazala je darezultati pokazuju visok nivo svijesti i volje roditelja da razvijaju kod djece vrijednosti tolerancije, nenasilja i prihvatanja razli\u010ditosti, ali ukazuju i na zna\u010dajne izazove u dosljednom i sistemati\u010dnom pristupu.<\/p>\n\n\n\n \u201eVe\u0107ina roditelja prepoznaje primarnu ulogu porodice u formiranju vrijednosnih stavova djece (96,9 odsto), dok 84,3 odsto isti\u010de i va\u017enost vrti\u0107a i \u0161kole kao partnera. Ipak, samo 53,6 odsto roditelja razgovara sa djecom o dru\u0161tvenim razlikama planski; 45,2 odsto to \u010dini tek kada se tema spontano pojavi. Polovina djece tako ne dobija kontinuiran razvoj vrijednosnih stavova\u201c, navela je Mihailovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njenim rije\u010dima, rezultati upitnika su pokazali da ve\u0107ina roditelja reaguje kada primijeti govor mr\u017enje, dok 19,9 odsto djece samo povremeno pokazuje isklju\u010duju\u0107e stavove.<\/p>\n\n\n\n \u201eNeki roditelji, iako nenamjerno, u razgovorima o nasilju dopu\u0161taju situacije u kojima se ono opravdava, \u010dime dolazi do normalizacije nasilnog pona\u0161anja. Otvoreni odgovori roditelja nagla\u0161avaju va\u017enost li\u010dnog primjera, otvorene komunikacije i razvoja empatije, ali i zabrinutost zbog nedostatka sistemske podr\u0161ke i stru\u010dnih resursa\u201c, rekla je Mihailovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ukazala je da je digitalno okru\u017eenje svakodnevica za ve\u0107inu djece, navode\u0107i da 48,3 odsto provodi 1\u20133 sata dnevno online, kako ka\u017eu njihovi roditeji, a dodatnih 38,7 odsto manje od sat.<\/p>\n\n\n\n \u201eDjeca konzumiraju razli\u010dite sadr\u017eaje \u2014 igrice, influensere, edukativne materijale i dru\u0161tvene mre\u017ee (39,8 odsto). Izlo\u017eenost govoru mr\u017enje je \u010desta: 31,4 odsto povremeno, 26,8 odsto rijetko, a 11,5 odsto \u010desto. Roditelji uglavnom aktivno razgovaraju sa djecom o online sadr\u017eajima (78,5 odsto) i prate koga djeca prate, ali izra\u017eena je zabrinutost zbog nedovoljne \u0161kolske edukacije o nasilju na internetu, govoru mr\u017enje, dezinformacijama i manipulacijama\u201c, navela je Mihailovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kazala je i da u situacijama konflikta, djeca naj\u010de\u0161\u0107e, tvrde njihovi roditelji, reaguju povla\u010denjem (43,3 odsto) ili poku\u0161ajem mirnog razgovora (35,2 odsto), dok 8,8 odsto reaguje burno.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko do\u017eive nasilje, 90 odsto bi se obratilo roditeljima, a 3,1 odsto bi \u0107utalo. Vi\u0161e od polovine roditelja (59,8 odsto) tra\u017ei uzrok nasilnog pona\u0161anja kod svoje djece i radi na njegovom ispravljanju, dok 40,2 odsto odmah razgovara\u201c, navela je Mihailovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ukazala je da su \u0161kole prema roditeljima najslabija karika u rje\u0161avanju konflikata i nasilja, navode\u0107i da samo 16,1 odsto roditelja smatra da \u0161kole adekvatno reaguju, 44,1 odsto da to \u010dine povremeno, a 29,1 odsto da ne reaguju na pravi na\u010din.<\/p>\n\n\n\n \u201ePozitivan trend u participaciji djece primje\u0107uje se u porodici: gotovo svi roditelji prepoznaju va\u017enost uklju\u010divanja djece u odluke, dok je u \u0161kolama i zajednici prostor za u\u010de\u0161\u0107e zna\u010dajno u\u017ei. Ve\u0107ina roditelja vjeruje da djeca treba da u\u010destvuju u rje\u0161avanju dru\u0161tvenih pitanja, poput vr\u0161nja\u010dkog nasilja i govora mr\u017enje (53,6 odsto potpuno, 41,8 odsto djelimi\u010dno)\u201c, rekla je Mihailovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n Ukazala je da su klju\u010dni mehanizmi za ja\u010danje u\u010de\u0161\u0107a djece razgovori u porodici i \u0161koli, \u0161kolske radionice i omladinske organizacije.<\/p>\n\n\n\n Projekat u okviru kojeg je odr\u017eana konferencija se sprovodi u okviru programa Zajedno za op\u0161te dobro \u2013 \u201cJa\u010danje povjerenja gra\u0111ana u institucije i izgradnja otpornih zajednica\u201d, koji realizuju UNDP, UNICEF i UNESCO, u saradnji sa Vladom Crne Gore. Projekat finansira Fond Ujedinjenih nacija za izgradnju mira.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U Crnoj Gori postoji sna\u017ena \u017eelja gra\u0111ana\/ki da doprinesu boljem i pravednijem dru\u0161tvu, ali nerazumijevanje razli\u010ditih pogleda i pristupa \u010desto postaje izvor podjela, poru\u010deno je na konferenciji \u201eU misiji za bolje dru\u0161tvo\u201c.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":909998,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[12],"tags":[447,1335,1336,1337],"naslovna":[],"class_list":["post-911753","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika","tag-ivana-vujovic","tag-razlicitosti","tag-snaga","tag-tenzije-u-drustvu"],"acf":[],"yoast_head":"\n![\"\"](\"https:\/\/gradski.me\/wp-content\/uploads\/2025\/12\/JA3A0591.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/gradski.me\/wp-content\/uploads\/2025\/12\/JA3A0968.jpg\")