Sun\u010dica Baki\u0107, direktorka Agencije za audiovizuelne medijske usluge, ukazala je na va\u017enost procjene kvaliteta, a
ne kvantiteta medijskog sadr\u017eaja u Crnoj Gori i istakla je da su svi segmenti programa sna\u017eno uslovljeni politi\u010dkim
kontekstom, \u0161to optere\u0107uje i umanjuje kvalitet, posebno kada je rije\u010d o kulturnom i obrazovnom programu.<\/p>\n\n\n\n
\u201eAko pitate predstavnike politi\u010dkih struktura, oni \u0107e kvalitet programa ocjenjivati kroz prizmu politi\u010dkog uticaja i
prisustva, odnosno na\u010dina na koji su analizirana njima va\u017ena politi\u010dka pitanja. To je ne\u0161to \u010dega se ne\u0107emo
osloboditi u du\u017eem periodu\u201c, navela je Baki\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Naglasila je da razli\u010diti programi – dokumentarni, kulturni, umjetni\u010dki i drugi – imaju razli\u010dite standarde i ciljeve,
te ih nije mogu\u0107e posmatrati kao jedinstvenu cjelinu, posebno ako se poredi nacionalni nivo i lokalni emiteri.
Prema njenim rije\u010dima, crnogorsko dru\u0161tvo funkcioni\u0161e u okviru narativa koji \u010desto nije istinska stvarnost, ve\u0107
konstrukcija razli\u010ditih medijskih aktera. \u201eJavni servis mora biti medij oslobo\u0111en takvog narativa – to je njegova
su\u0161tina\u201c, poru\u010dila je Baki\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Ona je istakla i da su o\u010dekivanja od regulatora \u010desto nerealno visoka. \u201ePostoji o\u010dekivanje da jedna institucija u
zemlji ka\u017ee \u0161ta je istina i koji je narativ prihvatljiv, a to nije posao regulatora,\u201c poja\u0161njava ona.
Prema njenom mi\u0161ljenju, ne mo\u017ee se o\u010dekivati da javni servisi zadovolje apsolutno sve gra\u0111ane. \u201eOdre\u0111en
stepen nezadovoljstva je \u010dak i koristan, jer podsti\u010de napredak. Problem nastaje kada je javni servis za jednu
grupu ‘dobar’, a za drugu apsolutno lo\u0161. To je klju\u010dni kriterijum za procjenu da li RTCG i lokalni emiteri
ispunjavaju svoju ulogu i odgovaraju javnosti, kako to zakon i dobre prakse nala\u017eu\u201c, zaklju\u010dila je Baki\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Vanja Vardjan, direktor Akademije RTV Slovenije, kazao je da se nada sna\u017enijem povezivanju zemalja regiona u
okviru Evropske unije, isti\u010du\u0107i da javni servisi pripadaju gra\u0111anima. \u201eJavni servisi pripadaju nama, svima koji ih
finansiramo – poreskim obveznicima\u201c, rekao je Vardjan, dodaju\u0107i da pripadaju i zaposlenima koji u njima rade.<\/p>\n\n\n\n
Komentari\u0161u\u0107i uslove rada u javnim servisima, naglasio je da je nezavisnost klju\u010dna za kvalitetno novinarstvo.
Politi\u010dki i drugi pritisci, kako je naveo, direktno uti\u010du na kvalitet programa i profesionalni integritet. Pojasnio je
da se u Sloveniji za javni servis mjese\u010dno izdvaja 14,20 eura po elektri\u010dnom priklju\u010dku, ali da taj iznos nije dovoljan
za stabilno funkcionisanje sistema. <\/p>\n\n\n\n
\u201eOko 70 odsto sredstava odlazi na plate, a svega 30 odsto na program. \u0160to imamo manje novca, to smo zavisniji\u201c, rekao je Vardjan, i dodao da se zbog toga u Sloveniji vodi intenzivna debata o izmje\u0161tanju modela finansiranja javnog servisa iz politi\u010dke sfere.
Govore\u0107i o ulozi Akademije RTV Slovenija, Vardjan je naglasio da ta institucija sve vi\u0161e postaje mjesto razmjene dobrih praksi. \u201eKod nas u Akademiji ljudi u\u010de na osnovu konkretnih iskustava, a nedavno smo ugostili i predstavnike RTV Vojvodine, koji \u017eele da razviju sli\u010dan model kod sebe\u201c, rekao je on. Dodao je da se medijska tehnologija i komunikacijski kanali razvijaju izuzetno brzo, zbog \u010dega se i Akademija neprestano prilago\u0111ava novim potrebama, specijaliziraju\u0107i se za obuku za odre\u0111ena TV zanimanja koja nijesu uklju\u010dena u postoje\u0107i obrazovni sistem, ali i njegovanje jezika.<\/p>\n\n\n\n
Neda Tadi\u0107, direktorica BHT1, istakla je da je BiH specifi\u010dan slu\u010daj u regionalnom i globalnom kontekstu, te da
posljednjih godina \u201esvjedo\u010dimo sistematskom uru\u0161avanju javnog servisa BiH od strane iste dr\u017eave koja bi
trebalo da ga \u0161titi\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Kako je pojasnila, taj proces traje dugo, a posebno se intenzivirao u posljednjih desetak godina. \u201eObilje\u017eavamo 80 godina postojanja, a istovremeno se suo\u010davamo sa mogu\u0107no\u0161\u0107u da naredna godina bude ona u kojoj \u0107e servis biti uga\u0161en ukoliko se hitno ne rije\u0161e klju\u010dni problemi\u201c, upozorila je Tadi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Objasnila je da ustavno ure\u0111enje BiH proizvodi izuzetno slo\u017een model javnog sistema, koji \u010dine jedan servis na
dr\u017eavnom nivou i dva na entitetskim. \u201eZakon je predvidio da se RTV taksa prikuplja u entitetima, a zatim dijeli po
formuli 50-25-25. Izostanak primjene tog modela i uskra\u0107ivanje sredstava od taksi doveli su BHT1 do dramati\u010dnog
smanjenja broja zaposlenih, \u0161tednje na proizvodnji programa i odlaganja pla\u0107anja ra\u010duna, a sve kako bismo
obezbijedili neto plate i zadr\u017eali ono malo preostalih profesionalaca\u201c, kazala je ona.<\/p>\n\n\n\n
Uprkos svemu, naglasila je da u BHT1 i dalje postoji sna\u017eno profesionalno jezgro koje odolijeva politi\u010dkim
pritiscima i poku\u0161ajima infiltracije. \u201eZbog toga smo stalna meta pritisaka, ali se borimo za opstanak\u201c, poru\u010dila
je Tadi\u0107. Dodala je da politika direktno uti\u010de na finansiranje javnog servisa, i kroz zakonska rje\u0161enja i kroz
upravne odbore, ali da uprkos tome urednici jo\u0161 uspijevaju da sa\u010duvaju profesionalnu autonomiju.<\/p>\n\n\n\n
Tadi\u0107 je ukazala i na odlazak velikog broja profesionalaca u privatne medije, \u0161to dodatno slabi kapacitete javnog
servisa, dok je interesovanje mladih za rad u BHT1 nisko. \u201eLo\u0161a finansijska situacija dovela je i do degradacije
programa, pa se borimo da zadr\u017eimo publiku. Informativni program je mo\u017eda jedini koji i dalje sna\u017eno povezuje
gra\u0111ane uz javni servis – i to ljudi prepoznaju kao vrijednost\u201c, zaklju\u010dila je ona.<\/p>\n\n\n\n
Iva Pavlovi\u0107, direktorka RTV Budva, istakla je da joj je posebno va\u017eno da se \u0161to vi\u0161e \u010duje glas lokalnih javnih
emitera. \u201eKada sagledam medijsku scenu, mislim da smo jedni od rijetkih koji nijesu pod medijskom \u0161apom velikih
sistema\u201c, kazala je Pavlovi\u0107, dodaju\u0107i da \u201enema slobodnih medija, a medijski savjeti su za\u0161ti\u0107eni kao bijeli
medvjedi\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Podsjetila je da je, kao urednica programskog dijela od 2017. do 2019. godina, radila u uslovima zna\u010dajnih
finansijskih ograni\u010denja i \u010destih promjena lokalne vlasti. \u201eTo je period kada \u017eelite ne\u0161to da unaprijedite, ali to
jednostavno nije mogu\u0107e \u2013 ni zbog dugova, ni zbog politi\u010dke nestabilnosti\u201c, navela je ona.<\/p>\n\n\n\n
Kao prednost RTV Budva, Pavlovi\u0107 je izdvojila \u010dinjenicu da medij funkcioni\u0161e u okviru finansijski stabilne op\u0161tine,
ali je upozorila da to mo\u017ee biti i \u201ema\u010d sa dvije o\u0161trice\u201c. Ukazala je i na aktuelne probleme – ozbiljna tehni\u010dka
ograni\u010denja, objekat u lo\u0161em stanju, kao i nedostatak mladog kadra spremnog da radi pred kamerama. \u201eMladi
se, kako ka\u017ee, uglavnom opredjeljuju za poslove iza kamere, dok je izuzetno te\u0161ko prona\u0107i one koji \u017eele da rade
pred kamerom\u201c, dodala je ona.<\/p>\n\n\n\n
Govore\u0107i o ure\u0111iva\u010dkoj politici, Pavlovi\u0107 je naglasila da lokalni javni emiteri imaju obavezu da se bave temama od
lokalnog zna\u010daja, ali i da prenose pitanja od nacionalnog interesa kada postoje jasni razlozi u javnoj sferi. \u201eNa
lokalnom nivou du\u017eni smo da obra\u0111ujemo teme koje su va\u017ene i na nacionalnom planu, ukoliko postoji jasan
javni interes\u201c, zaklju\u010dila je Pavlovi\u0107. Maja Marinovi\u0107, saradnica na programima.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za\u0161tita profesionalnog integriteta, depolitizovano i stabilno finansiranje javnih emitera klju\u010dni su za kvalitetan
\nrad javnih servisa, poruka je prvog panela \u201eUloga javnih emitera u savremenom medijskom pejza\u017eu\u201d na konferenciji \u201eKo ima mo\u0107 nad RTCG i kome ona treba da pripada?\u201c, koju je danas organizovao Centar za gra\u0111ansko obrazovanje (CGO) u okviru projekta \u201eMediji za demokratiju: ja\u010danje nezavisnosti RTCG-a za budu\u0107nost Crne Gore\u201c, uz podr\u0161ku Vlade Kraljevine Holandije.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":909157,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[95,502,503],"naslovna":[],"class_list":["post-911305","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-crna-gora","tag-javni-servis","tag-mediji"],"acf":[],"yoast_head":"\n