<\/p>\n\n\n\n
\u201eMo\u017eemo na sistemskom nivou biti vrlo zadovoljni dostignutim rezultatima, zahvaljuju\u0107i sinergetskom naporu bankarskog sektora sa Centralnom bankom (CBCG). Tu imamo u vidu nemogu\u0107nost uticaja na prekograni\u010dne uticaje geopoliti\u010dkih kretanja, \u0161to se odra\u017eava i na na\u0161u privredu\u201c, rekao je Pejakovi\u0107 u intervjuu agenciji Mina-business.<\/p>\n\n\n\n
Kada je rije\u010d o unutra\u0161njim izazovima, on je podsjetio na strukturiranost privrede, broj i vrijednost sredstava nelikvidnih i blokiranih preduze\u0107a, vremensko trajanje sudskih procesa u vezi naplate potra\u017eivanja i brzinu harmonizacije bankarskih propisa sa EU direktivama.<\/p>\n\n\n\n
\u201eSve se to odra\u017eava na tehni\u010dke, vremenske, investicione i organizacione pritiske u poslovanju banaka i ima odraz na dobit i profitabilnost\u201c, kazao je Pejakovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On je saop\u0161tio da bankarski sektor raspola\u017ee milijardom eura kapitala, gdje se bilje\u017ei rast od deset odsto u odnosu na uporedni period 2024. godine, \u0161to daje specifi\u010dnu te\u017einu za podr\u0161ku privredi, stanovni\u0161tvu, ali i dr\u017eavi.<\/p>\n\n\n\n
\u201eLikvidna aktiva se ve\u0107 du\u017ei period kre\u0107e oko 1,5 milijardi eura, kao garant pravovremene reakcije na tra\u017enju i pokri\u0107e svih obaveza banaka. Ukupna aktiva banaka je na nivou bruto doma\u0107eg proizvoda (BDP) dr\u017eave, odnosno na oko 7,5 milijardi\u201c, naveo je Pejakovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Bilje\u017ei se konstantan rast depozita i kreditne podr\u0161ke, a koeficijent solventnosti banaka iznosi 19,39 odsto, dok je zakonski minimum osam odsto.<\/p>\n\n\n\n
\u201eSve to ukazuje da klijenti mogu da imaju apsolutno povjerenje u banke kako u odgovorima na tra\u017enju kredita, tako i za depozitne poslove\u201c, rekao je Pejakovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On je dodao da sve to uti\u010de na poslovanje banaka, te da uz monetarno kreditnu politiku, fiskalna ima izuzetnu va\u017enost kroz uticaj na efikasno sprovo\u0111enje makroekonomske politike.<\/p>\n\n\n\n
\u201eZadatak fiskalnog menad\u017ementa je da preduzimanjem niza pozitivno podsticajnih mjera obezbjedi pove\u0107anje akumulacije i produktivnog investiranja, pro\u0161irenje proizvodnih kapaciteta i pove\u0107anje zaposlenosti, \u0161to se odra\u017eava na performanse kompletne privrede, a time i banaka\u201c, kazao je Pejakovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
\u010cinjenica je, kako je naveo, da je Crna Gora na dobrom putu pristupa EU, \u0161to pretpodstavlja ja\u010danje institucija i vladavinu prava. To su rezultati koji ukazuju na uslove za smanjenje kamatnih stopa u plasmanima banaka, kroz smanjenje rizika poslovanja.<\/p>\n\n\n\n
\u201eGeneralno, krediti su u odnosu na uporedni period 2024. godine porasli 15 odsto, \u0161to je gotovo \u010detiri puta vi\u0161e od projektovane stope rasta BDP-a. Prosje\u010dna ponderisana efektivna kamatna stopa na nove kredite odobrene privredi bilje\u017ei pad u posljednje tri godine i iznosi 5,21 odsto, gdje najboljim privrednim subjektima imate plasmane ispod tri odsto na godi\u0161njem nivou\u201c, saop\u0161tio je Pejakovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On je kazao da je zadovoljstvo vidjeti da, uprkos izazovima, nekvalitetni krediti na nivou sistema \u010dine 2,78 odsto ukupnih, \u0161to je zna\u010dajan trend stalnog pada i odraz kvalitetnog rada banaka, ali i prisustva regulatora, gdje se uva\u017eavaju i makroprudencijalne mjere u dijelu plasmana gra\u0111anima.<\/p>\n\n\n\n
Depoziti stanovni\u0161tva porasli su preko 265 miliona eura i nominalno su na kraju novembra iznosili 2,34 milijarde eura, pri \u010demu su ukupni kod banaka iznosili skoro 6,03 miilijardi eura. Efektivna kamatna stopa na nove kredite odobrene stanovni\u0161tvu iznosila je 6,93 odsto, \u0161to je njen najni\u017ei nivo u posljednjih deset godina.<\/p>\n\n\n\n
\u201eBitno je da imamo rast kod kreditiranja preduze\u0107a, kako sa aspekta investicionih zamaha, zaposlenosti, tako i kvalitetnog punjenja bud\u017eeta. Banke su na kraju novembra firmama rezidentnima odobrile ukupno oko 1,84 milijarde eura, \u0161to je skoro 300 miliona vi\u0161e nego u istom periodu 2024. godine\u201c, objasnio je Pejakovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On je dodao da je najve\u0107i dio tih sredstava usmjeren na teku\u0107e poslovanje i investicije.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePravna lica generalno najvi\u0161e koriste kredite za likvidnost, za realizaciju investicionog programa, refinansiranje obaveza i nabavku osnovnih sredstava. Krediti su se najvi\u0161e odobravali dru\u0161tvima koja se bave trgovinom na veliko i malo, zatim gra\u0111evinarstvom, te uslugama smje\u0161taja i ishrane. \u017deljeli bi u narednom periodu da imamo \u0161to vi\u0161e kvalitetnih projekata koji apliciraju kod banaka za pro\u0161irenje proizvodnje, ili green field u proizvodnji i podr\u0161ku IT, tehnolo\u0161kim projektima\u201c, poru\u010dio je Pejakovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On smatra da \u010dlanstvom u Jedinstvenom podru\u010dje pla\u0107anja u eurima (SEPA), crnogorski platni sistem postaje efikasniji, br\u017ei, pouzdaniji i jeftiniji, nego u prethodnom periodu.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePrimjetno je i da je sve vi\u0161e oslonjen na savremene tehnologije sa ciljem pune digitalizacije, gdje o\u010dekujemo sistemsku infrastrukturu i rje\u0161enja, jer banke su spremne. Kvalitetan iskorak je napravila Poreska uprava sa kojom UBCG ima kvalitetnu saradnju\u201c, naveo je Pejakovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On je dodao da se o\u010dekuje puna implementacija elektronskog potpisa.<\/p>\n\n\n\n
Pejakovi\u0107 je podsjetio da SEPA omogu\u0107ava pla\u0107anja u eurima bez ograni\u010denja u iznosu i unutar eurozone, gde se zahtjeva da broj ra\u010duna primaoca bude u IBAN formatu.<\/p>\n\n\n\n
SEPA pla\u0107anja se sprovode me\u0111u 28 zemalja EU, uz Norve\u0161ku, Island, \u0160vajcarsku i Lihten\u0161tajn, koje su \u010dlanice \u0160engenskog prostora. Dio tog dru\u0161ta od oktobra su Crna Gora, Moldavija, Sjeverna Makedonija i Albanija.<\/p>\n\n\n\n
\u201eDanas SEPA, a od jula 2026. godine TIPS Clone, \u010dine da se ubrzava integracija Crne Gore u EU i ja\u010da konkurentnost. Sve prethodno \u010dini da su banke u konstantnom naponu usvajanja novih usluga, oja\u010davanja sistema i kapitala da bi optimizovale servise i potrebe klijenata. O\u010dekivani rezultati i posve\u0107enost bankara intenzivno doprinose prevazila\u017eenju klju\u010dnih ekonomskih izazova i ubrzanju reformskog procesa, sa ciljem dodatnog osna\u017eivanja evropske perspektive Crne Gore\u201c, saop\u0161tio je Pejakovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On smatra da digitalizacija i napredna tehnolo\u0161ka rje\u0161enja predstavljaju budu\u0107nost poslovanja, kao i da su banke u Crnoj Gori pravovremeno prepoznale potrebu za promjenom tradicionalnog na\u010dina poslovanja i uvele brojne tehnolo\u0161ke inovacije.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNa taj na\u010din su klijentima pru\u017eile savremenu uslugu i usvojile nove standarde u sferi poslovnog bankarstva, gdje je i upotreba vje\u0161ta\u010dke inteligencije. Banke su morale djelovati jo\u0161 ranije po ovom pitanju, gdje je UBCG davalo pravovremene inpute, kako bi se pripremile za budu\u0107nost u kojoj \u0107e presudnu ulogu imati inovacije i nove tehnologije, grade\u0107i prilagodljive i digitalno pripremljene poslovne modele koji \u0107e im pomo\u0107i da odgovore na sve izazove koji ih \u010dekaju\u201c, naveo je Pejovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On je dodao da primjena nove tehnologije za bolje i efikasnije uskla\u0111ivanje sa regulatornim zahtjevima \u2013 regtech, postaje norma u bankarskoj industriji.<\/p>\n\n\n\n
\u201eDigitalizacija je proces koji nije ograni\u010den samo na kreiranje, modifikovanje i prodaju novih i unaprije\u0111enih servisa i usluga klijentima, ve\u0107 se usmjerava i na internu modernizaciju, unaprije\u0111enje procesa i pove\u0107anje efikasnosti unutar banke.<\/p>\n\n\n\n
Kod digitalizacije treba da nas vodi to da budemo prepoznati kao banka od povjerenja, gdje treba da se trudimo ne da budemo prodavci, ve\u0107 savjetodavci\u201c, kazai je Pejovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Digitalizacija je, prema njegovim rije\u010dima, na\u010din da se bolje radi i klijentu omogu\u0107i da obavlja \u017eivotne potrebe kroz servise koji mu se nude.<\/p>\n\n\n\n
Kada je rije\u010d o izazovima, Pejakovi\u0107 je rekao da su prepoznati u preregulisanosti bankarskog poslovanja, \u0161to uva\u017eava i Evropska centralna banka (ECB) kroz inicijativu EBF-a, a uti\u010de na nivo kapitala i likvidnosti.<\/p>\n\n\n\n
\u201eIzazovi su ekolo\u0161ki, dru\u0161tveni i upravlja\u010dki aspekti koji \u0107e uticati na plasiranje sredstava u budu\u0107nosti, a odnose se na ubla\u017eavanje klimatskih promjena, zelenu energiju, prepoznavanje odgovornog poslovanja klijenata, potom DORA ili zahtjevnost standarda u digitalnoj operativnoj otpornosti, vje\u0161ta\u010dka inteligencija i obim i struktura podataka potrebnih da bi ista adekvatno za\u017eivjela\u201c, naveo je Pejakovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Name\u0107e se, kako je dodao, dalje unapre\u0111enje finansijske pismenosti, podr\u0161ka ranjivim kategorijama dru\u0161tva, mladim preduzetnicima i \u017eenama u biznisu, implementacija digitalnog eura i priprema infrastrukture za njegovo prihvatanje.<\/p>\n\n\n\n
\u201eIskusni bankari \u0107e znati da tuma\u010de, pripreme se i implementiraju ove procese. Na\u017ealost generalno, nijesam siguran da ljudske resurse koji su klju\u010dni za razvoj adekvatno \u010duvamo, prepoznajemo i koristimo\u201c, zaklju\u010dio je Pejakovi\u0107.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bankarski sektor raspola\u017ee milijardom eura kapitala i bilje\u017ei rast od deset odsto u odnosu na uporedni period 2024. godine, saop\u0161tio je generalni sekretar Udru\u017eenja banaka (UBCG),\u00a0Bratislav Pejakovi\u0107, i dodao da su na sistemskom nivou zadovoljni dostignutim rezultatima.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":664212,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[27],"tags":[6209,6210,6211,6212,4428,1571,6213],"naslovna":[],"class_list":["post-906690","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-15-odsto","tag-265-miliona-eura","tag-depoziti","tag-krediti","tag-privreda","tag-rast","tag-stanovnistvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n