Iako je rije\u010d regrutacija postala popularna u evropskim prijestonicama, malo je vjerovatno da \u0107e se vratiti u punoj snazi \u0161irom kontinenta, ocjenjuje se u analizi briselskog \u010dasopisa Parlament, koji prati evropske politike u razli\u010ditim oblastima.<\/p>\n\n\n\n
Ukazuje se da su poslije Hladnog rata evropske zemlje znatno smanjile i oru\u017eane snage i odbrambene bud\u017eete, pretpostavljaju\u0107i da Moskva vi\u0161e ne predstavlja prijetnju. Me\u0111utim, poslije vi\u0161e od tri decenije i gotovo \u010detiri godine od po\u010detka agresije Rusije na Ukrajinu, bezbjednosno okru\u017eenje se promijenilo i Evropa je osjetljivija nego ikad.<\/p>\n\n\n\n
Od ruske aneksije Krima 2014. godine, koja je postavila temelje za invaziju na Ukrajinu 2022, nekoliko evropskih zemalja ponovo je uvelo obavezni vojni rok, uklju\u010duju\u0107i Litvaniju (2015), \u0160vedsku (2017), Letoniju (2023) i Hrvatsku, koja je ove godine postala deseta \u010dlanica EU koja \u0107e se oslanjati na regrutaciju.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, analiti\u010dari i vojni stru\u010dnjaci upozoravaju da \u0107e za ve\u0107inu \u010dlanica EU o\u017eivljavanje regrutacije biti preuranjeno jer ne postoje osnovni uslovi za to.<\/p>\n\n\n\n
“U ovom trenutku Evropa jo\u0161 nema kasarne, poligone za obuku ili instruktore potrebne za prijem ve\u0107eg broja regruta”, rekao je za \u010dasopis Parlament saradnik briselskog Centra za evropsku politiku (EPC) Kris Kremidas-Kortni.<\/p>\n\n\n\n
Dodao je da danas nema ni kulture liderstva i karijernih puteva potrebnih za zadr\u017eavanje talenata po zavr\u0161etku obaveznog slu\u017eenja, kao ni nacionalnog konsenzusa o vojnom roku.<\/p>\n\n\n\n
U EU se pristupi razlikuju i zemlje poput Austrije, Kipra, Danske i Gr\u010dke nikada nijesu ukinule regrutaciju, dok su se druge posljednjih decenija oslanjale na kombinaciju dobrovoljnih i profesionalnih snaga.<\/p>\n\n\n\n
Predsjednik krovne organizacije udru\u017eenja vojnog osoblja u Evropi Euromil Emanuel D\u017eejkob rekao je za Parlament da \u0107e dobrovoljna vojna slu\u017eba uspjeti samo ako nudi “stvarnu dodatu vrijednost”, \u0161to zna\u010di odgovaraju\u0107u obuku, zna\u010dajne uloge, pravednu platu i jasan put u profesionalni ili rezervni sastav.<\/p>\n\n\n\n
Istovremeno, analiti\u010dari ukazuju da se evropski napori da regrutuju vi\u0161e vojnika suo\u010davaju i sa kulturnim izazovom.<\/p>\n\n\n\n
Naime, danas mla\u0111e generacije ne vide mnogo razloga da “stave na \u010dekanje” karijere i li\u010dni \u017eivot kako bi slu\u017eile svojoj zemlji, posebno kada su suo\u010dene sa mogu\u0107no\u0161\u0107u, kako je to nedavno opisao generalni sekretar NATO-a Mark Rute, “rata razmjera onog koji su do\u017eivjele na\u0161e babe i djedovi”.<\/p>\n\n\n\n
Analiti\u010dari smatraju da najve\u0107i evropski problem nije regrutovanje ve\u0107 zadr\u017eavanje. Oni ukazuju da vojne snage na kontinentu br\u017ee gube talente nego \u0161to ih regrutuju.<\/p>\n\n\n\n
Kremidas-Kortni je upozorio da \u0107e ekspanzija vojske zasnovana na regrutaciji, ukoliko se ta kriza ne rije\u0161i, biti “statisti\u010dka iluzija”.<\/p>\n\n\n\n
Broj vojnika u Evropi, uklju\u010duju\u0107i Veliku Britaniju, pao je sa vi\u0161e od tri miliona devedesetih godina pro\u0161log vijeka na 1,47 miliona danas, prema podacima Stokholmskog me\u0111unarodnog instituta za istra\u017eivanje mira (SIPRI).<\/p>\n\n\n\n
“\u010cak i kada zemlje imaju relativno sna\u017ene nacionalne sisteme odbrane, socijalne i demografske promjene i dalje mogu ote\u017eati regrutovanje, razvoj i zadr\u017eavanje dovoljnog broja ljudi za ono \u0161to zahtijeva prijete\u0107e okru\u017eenje”, rekla je za Parlament istra\u017eiva\u010dica organizacije RAND Evropa Linda Slapakova.<\/p>\n\n\n\n
Drugi izazov za pove\u0107anje oru\u017eanih snaga, prema analiti\u010darima, jeste kako vojsku ponovo u\u010diniti privla\u010dnom.<\/p>\n\n\n\n
Prema istra\u017eivanju Euromila iz 2024. godine, pitanje zadr\u017eavanja u vojsci pojavilo se kao glavna briga u grupama za za\u0161titu prava vojnika jo\u0161 2011. i od tada se stanje pogor\u0161alo.<\/p>\n\n\n\n
“Bez sna\u017enih mjera za regrutovanje i zadr\u017eavanje, rizikujemo da imamo napredne sisteme, ali bez dovoljnog broja obu\u010denih ljudi da njima rukuju i odr\u017eavaju ih”, rekao je D\u017eejkob.<\/p>\n\n\n\n
Istra\u017eivanje Euromila pokazalo je da se kao razlozi za pad morala i rastu\u0107i odliv zaposlenih u vojsci navode lo\u0161a ravnote\u017ea izme\u0111u posla i privatnog \u017eivota, ograni\u010deno napredovanje u karijeri i nekonkurentne plate i beneficije.<\/p>\n\n\n\n
Rje\u0161avanje problema, prema Euromilu, mora po\u010deti pretvaranjem oru\u017eanih snaga u moderne poslodavce koji nude konkurentne plate, predvidljive uslove rada, moderno vo\u0111stvo, odgovaraju\u0107i smje\u0161taj i opremu, kao i puna socijalna prava.<\/p>\n\n\n\n
Kao potencijalno dobar model za privla\u010denje regruta u tekstu se navodi \u0161vedski, koji predvi\u0111a pozivanje odre\u0111enog broja osamnaestogodi\u0161njaka na vojnu obuku na osnovu potreba, a ne univerzalnu vojnu obavezu.<\/p>\n\n\n\n
Slapakova smatra da bi \u0161vedski model mogao da se primijeni i u drugim \u010dlanicama EU, ali bi “morao da bude politi\u010dki i kulturno prihvatljiv”.<\/p>\n\n\n\n
D\u017eejkob istovremeno ka\u017ee da je za uspje\u0161an model regrutovanja klju\u010dno “investiranje u ljude”.<\/p>\n\n\n\n
“Budu\u0107a odbrana Evrope oslanja\u0107e se na uravnote\u017eenu mje\u0161avinu profesionalnih snaga, dobro obu\u010denih i aktivnih rezervi i ciljanih programa dobrovoljne slu\u017ebe”, zaklju\u010dio je prvi \u010dovjek Euromila.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dok se evropske nacije, suo\u010dene sa ruskom agresijom i neizvjesnim ameri\u010dkim bezbjednosnim garancijama, bore da izgrade svoje vojske, zemlje od Njema\u010dke do Hrvatske \u017eele da uvedu nove oblike vojne slu\u017ebe, uklju\u010duju\u0107i obaveznu regrutaciju.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":447580,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[144],"tags":[10,5832],"naslovna":[],"class_list":["post-905409","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svijet","tag-eu","tag-vojni-rok"],"acf":[],"yoast_head":"\n