![\"\"](\"https:\/\/gradski.me\/wp-content\/uploads\/2025\/12\/novica-vukovic.jpg\")
Snagu i stabilnost ekonomije potvr\u0111uju i aktuelni sektorski trendovi i pokazatelji.<\/p>\n\n\n\n
Turizam, kao jedan od klju\u010dnih strate\u0161kih sektora, bilje\u017ei pozitivne rezultate kako sa aspekta broja turista, tako i sa aspekta prihoda. Zabilje\u017een je i rast stranih direktnih investicija (SDI), dok je bankarski sektor zdrav, visoko likvidan i profitabilan.<\/p>\n\n\n\n
Stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori je zabilje\u017eila istorijski minimum, dok je prosje\u010dna neto zarada pre\u0161la prag od hiljadu EUR, uz godi\u0161nji rast od preko 20 odsto.<\/p>\n\n\n\n
\u201eMinimalna i prosje\u010dna penzija su sna\u017eno uve\u0107ane, minimalna zarada pove\u0107ana je za gotovo 80 odsto u samo nekoliko godina, \u010dime je Crna Gora postala jedna od rijetkih zemalja koja je ostvarila realni rast zarada uprkos globalnim izazovima, \u0161to nedvosmisleno potvr\u0111uje inkluzivnost na\u0161eg ekonomskog rasta i efikasnost sprovedenih politika\u201c, rekao je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On je kazao da se u kontekstu prihoda bud\u017eeta, ekonomska situacija u zemlji u pro\u0161loj godini mo\u017ee ocijeniti kao pozitivna i stabilna.<\/p>\n\n\n\n
Bud\u017eetski prihodi bilje\u017ee kontinuirani rast, prije svega kao rezultat ve\u0107e ekonomske aktivnosti, rasta zaposlenosti i zarada, kao i boljeg obuhvata i naplate poreza i doprinosa, odnosno sna\u017ene fiskalne discipline i smanjenja sive ekonomije.<\/p>\n\n\n\n
\u201eSve glavne kategorije poreza bilje\u017ee rast kako u odnosu na prethodnu godinu, tako i odnosu na plan, od \u010dega dominantno prihodi bud\u017eeta po osnovu poreza na dodatu vrijednost, poreza na dobit pravnih lica, kao i poreza na dohodak fizi\u010dkih lica\u201c, dodao je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Prema njegovim rije\u010dima, rast prihoda ukazuje na formalizaciju tr\u017ei\u0161ta rada, kao i efekat implementiranih mjera poreske politike i reformi kojima je do\u0161lo do zna\u010dajnog \u0161irenja poreske baze.<\/p>\n\n\n\n
Indirektni porezi ostaju pouzdan izvor prihoda, naro\u010dito PDV, koji prati rast potro\u0161nje i turisti\u010dke aktivnosti.<\/p>\n\n\n\n
\u201eVa\u017eno je napomenuti da i u pogledu poreske administracije imamo ve\u0107u efikasnost, \u0161to se reflektuje kroz bolju naplatu. Struktura prihoda je stabilnija i otpornija na \u0161okove, uz smanjenje oslanjanja na jednokratne ili vanredne izvore, u odnosu na prethodne periode. Ono \u0161to mo\u017eemo sa sigurno\u0161\u0107u tvrditi jeste da u pro\u0161loj godini bud\u017eetski prihodi daju \u010dvrst oslonac fiskalnoj stabilnosti, stvaraju\u0107i prostor za pravovremeno finansiranje obaveza i pa\u017eljivo planiranje daljih razvojnih i reformskih politika, uz o\u010duvanje fiskalne odgovornosti\u201c, poru\u010dio je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Govore\u0107i o poreskim optere\u0107enjima, Vukovi\u0107 je podsjetio da je od po\u010detka 2022. godine, na predlog Ministarstva finansija, ukinut doprinos za zdravstveno osiguranje u kumulativnom iznosu od 10,8 odsto, te je reformisana stopa poreza na dohodak fizi\u010dkih lica sa proporcionalne od devet odsto na progresivne od nula odsto, devet odsto i 15 odsto.<\/p>\n\n\n\n
Dodatno, od 1. oktobra 2024. godine umanjena je stopa doprinosa za PIO, i to na teret isplatioca, sa 5,5 odsto na nula odsto i na teret osiguranika sa 15 odsto na deset odsto, odnosno kumulativno 10,5 odsto.<\/p>\n\n\n\n
\u201eSve pomenuto je doprinijelo da je danas Crna Gora dr\u017eava sa jednim od ni\u017eih poreskih optere\u0107enja po osnovu rada u Crnoj Gori, i isto na prosje\u010dnu zaradu iznosi 16,2 odsto, na minimalnu zaradu od 800 EUR iznos 13,5 odsto i na minimalnu zaradu od 600 EUR iznosi svega 11,1 odsto\u201c, precizirao je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je kazao da vjeruje da je Vlada, po pitanju poreskog optere\u0107enja na rad, u\u010dinila mnogo u posljednje tri godine, te da je uspjela u velikoj mjeri da suzbije sivu ekonomiju koja je godinama bila prisutna u oblasti oporezivanja li\u010dnih primanja.<\/p>\n\n\n\n \u201eUnapre\u0111enje poslovnog ambijenta i zadr\u017eavanje konkurentnih poreskih stopa \u0107e biti na\u0161 fokus i u narednom periodu, uz ja\u010danje borbe protiv sive ekonomije, koja \u0107e obezbijediti pravi\u010dnost i jednak poreski status za sve poreske obveznike u Crnoj Gori\u201c, poru\u010dio je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim rije\u010dima, borba protiv sive, odnosno neformalne ekonomije predstavlja strate\u0161ki prioritet ekonomske politike i sprovodi se kroz jasno definisan i mjerljiv okvir.<\/p>\n\n\n\n Program za suzbijanje neformalne ekonomije 2024\u20132026 zasnovan je na kombinaciji fiskalnih rastere\u0107enja, ja\u010danja institucionalnog nadzora i unapre\u0111enja regulatornog okvira, sa ciljem trajnog prelaska ekonomskih aktivnosti u formalne tokove.<\/p>\n\n\n\n \u201cDosada\u0161nji rezultati potvr\u0111uju da su mjere dale konkretne i mjerljive efekte ve\u0107 u prvoj godini primjene. Pored mjera koje se sprovode u okviru samog Programa, borba protiv neformalne ekonomije predstavlja i \u0161iri segment dr\u017eavne politike, \u0161to je vidljivo kroz druge aspekte djelovanja Vlade, prije svega u oblasti tr\u017ei\u0161ta rada i odlu\u010dne aktivnosti usmjerene na suzbijanje nelegalne trgovine\u201d, rekao je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n U tom kontekstu, Vlada je sprovela uni\u0161tenje oduzetih duvanskih proizvoda iz Slobodne zone Luka Bar, \u010dime je trajno uklonjena mogu\u0107nost zloupotrebe i \u0161verca duvanskih proizvoda i dodatno za\u0161ti\u0107eni legalni tokovi trgovine.<\/p>\n\n\n\n Istovremeno, unaprije\u0111ena je efikasnost inspekcijskog nadzora i normarivni okvir, \u010dime je dodatno osna\u017een institucionalni odgovor dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n \u201cSmanjenje poreskog optere\u0107enja rada na 16,2 odsto, rast broja registrovanih poslovnih subjekata i pove\u0107anje prihoda od poreza na dohodak fizi\u010dkih lica ukazuju na ja\u010danje formalnih ekonomskih tokova i su\u017eavanje prostora za neformalnu ekonomiju\u201d, naveo je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kako bi se na objektivan i uporediv na\u010din izmjerili ukupni efekti sprovedenih mjera, Vukovi\u0107 je najavio da je ve\u0107 raspisan tender za sprovo\u0111enje novog istra\u017eivanja obima neformalne ekonomije, koje \u0107e biti realizovano tokom ove godine.<\/p>\n\n\n\n \u201cTime \u0107e biti omogu\u0107eno jasno sagledavanje napretka u odnosu na 2022. godinu kao po\u010detnu referentnu ta\u010dku. Do tada, raspolo\u017eivi pokazatelji potvr\u0111uju da je pravac politike ispravan i da mjere daju o\u010dekivane rezultate\u201d, rekao je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Na pitanje kako obja\u0161njava jaz izme\u0111u rasta bud\u017eetskih prihoda i osje\u0107aja gra\u0111ana da im se \u017eivotni standard ne pobolj\u0161ava, Vukovi\u0107 je odgovorio da se, prije svega, pomenuti jaz ne mo\u017ee tuma\u010diti kao izostanak rasta \u017eivotnog standarda.<\/p>\n\n\n\n \u201eOno \u0161to mo\u017eemo navesti su objektivni i ostvareni rezultati, koji pokazuju da relevantni ekonomski i finansijski indikatori potvr\u0111uju da \u017eivotni standard od 2024. godine raste\u201c, ddao je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je kazao da je rast bud\u017eetskih prihoda direktna posljedica rasta plata, zaposlenosti i ekonomske aktivnosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eDakle, sna\u017eni fiskalni rezultati su rezultati rasta koji se prvenstveno zasniva na realnom pove\u0107anju dohotka gra\u0111ana i formalizaciji rada. Istovremeno, nijesu uve\u0107ani samo porezi koji dominantno zavise od potro\u0161nje, ve\u0107 podsje\u0107am da je naplata poreza na dobit pravnih lica na nikada ve\u0107em nivou, odnosno da imamo i porast profitabilnosti privrednih subjekata u ekonomiji i ve\u0107u naplatu po tom osnovu\u201c, saop\u0161tio je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, ono \u0161to pokazuju zvani\u010dni podaci, jeste da raspolo\u017eivi dohodak doma\u0107instava raste, \u0161to potvr\u0111uju kretanja prosje\u010dnih zarada, koje prevazilaze porast inflacije.<\/p>\n\n\n\n \u201eOdnosno, od 2024. godine do\u0161lo je do sna\u017enog porasta minimalne i prosje\u010dne neto zarade u realnom iznosu, dakle kada se isklju\u010di uticaj inflacije. Ono \u0161to imamo kao konkretan bud\u017eetski plan i o\u010dekivanja u narednom periodu jeste silazni trend inflacije, koji \u0107e opredijeliti stabilnija kretanja i po tom osnovu i dalje ja\u010danje \u017eivotnog standarda gra\u0111ana\u201c, dodao je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Na pitanje kakav je plan zadu\u017eivanja za ovu godinu, Vukovi\u0107 je odgovorio da se plan zasniva se na principima fiskalne odgovornosti, predvidivosti i o\u010duvanju stabilnosti javnih finansija.<\/p>\n\n\n\n Predlogom Odluke o zadu\u017eivanju Crne Gore za ovu godinu, definisana su nedostaju\u0107a sredstva u iznosu do 710 miliona EUR, koja \u0107e slu\u017eiti isklju\u010divo za uredno servisiranje ranije preuzetih obaveza po osnovu duga i finansiranje kapitalnih investicija, a ne za teku\u0107u potro\u0161nju.<\/p>\n\n\n\n Vukovi\u0107 je rekao da je u ovoj godini za otplatu duga potrebno obezbjediti oko 383,6 miliona EUR.<\/p>\n\n\n\n \u201eNajve\u0107i dio tih sredstava odnosi se na redovnu otplatu kredita kod kineske Exim banke iz 2014, obveznice emitovane na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu 2019, kredita zaklju\u010denih uz garanciju Svjetske banke (PBG 1 i PBG 2) iz 2018. i 2020. godine, kredit kod Deutsche banke iz 2023. godine, kao i obaveza prema doma\u0107im poslovnim bankama i me\u0111unarodnim finansijskim institucijama\u201c, precizirao je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Tro\u0161ak kamata po osnovu duga koji dospijeva ove godine iznosi oko 180 miliona EUR i bi\u0107e u potpunosti finansiran iz teku\u0107ih prihoda, \u0161to jasno potvr\u0111uje fiskalnu stabilnost i odr\u017eivost javnih finansija.<\/p>\n\n\n\n \u201eZa razliku od ranijih perioda, novo zadu\u017eenje se ne koristi za pokrivanje teku\u0107e potro\u0161nje, ve\u0107 kao instrument odgovornog upravljanja dugom. Dio potreba za ovu godinu bi\u0107e pokriven iz depozita koji bude obezbije\u0111en na kraju pro\u0161le godine, dok \u0107e eventualno novo zadu\u017eenje zavisiti isklju\u010divo od uslova na finansijskim tr\u017ei\u0161tima. Zakonski okvir predvi\u0111a mogu\u0107nost zadu\u017eenja do 500 miliona EUR za potrebe nedostaju\u0107ih sredstava\u201c, rekao je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Imaju\u0107i u vidu da u naredne tri godine dospijeva oko dvije milijarde EUR obaveza po osnovu glavnice i oko 600 miliona EUR po osnovu kamate, Vukovi\u0107 je naveo da je predvi\u0111ena i mogu\u0107nost dodatnog zadu\u017eivanja do jedne milijarde EUR isklju\u010divo radi stvaranja fiskalne rezerve za potrebe otplate duga i finansiranje kapitalnih i infrastrukturnih projekata u narednoj i 2028. godini.<\/p>\n\n\n\n Ovo nije obaveza, ve\u0107 preventivni mehanizam, koji dr\u017eavi omogu\u0107ava da pravovremeno reaguje ukoliko se uka\u017eu povoljni tr\u017ei\u0161ni uslovi i na taj na\u010din obezbjedi potrebna sredstva za naredni period\u201c, objasnio je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je saop\u0161tio da se u ovoj godini o\u010dekuje privremeni rast bruto javnog duga.<\/p>\n\n\n\n Vukovi\u0107 je kazao da razlog tome nije pogor\u0161anje fiskalne pozicije, ve\u0107 namjera dr\u017eave da unaprijed obezbijedi zna\u010dajna sredstva za izmirenje obaveza po osnovu duga koje dospijevaju u narednoj godini u iznosu od oko 1,2 milijarde EUR.<\/p>\n\n\n\n \u201eProcijenjeni depoziti u ovoj godini iznosi\u0107e oko 900 miliona EUR (uklju\u010duju\u0107i i zlato), pa \u0107e neto javni dug biti na nivou od oko 58,1 odsto BDP-a\u201c, precizirao je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Na pitanje da li je mogu\u0107e o\u010dekivati refinansiranje postoje\u0107ih dugova pod povoljnijim uslovima, Vukovi\u0107 je odgovorio da Ministarstvo finansija kontinuirano prati kretanja na me\u0111unarodnim i doma\u0107im finansijskim tr\u017ei\u0161tima i analizira mogu\u0107nosti refinansiranja postoje\u0107ih obaveza, u skladu sa aktuelnim tr\u017ei\u0161nim uslovima.<\/p>\n\n\n\n \u201ePri tome je va\u017eno naglasiti da su globalni uslovi finansiranja danas bitno druga\u010diji u odnosu na period prije pandemije, te da se povratak na tada\u0161nje niske kamatne stope ne mo\u017ee realno o\u010dekivati, ne samo u Crnoj Gori, ve\u0107 ni na globalnom nivou\u201c, kazao je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n U prethodnom periodu referentne kamatne stope u eurozoni, uklju\u010duju\u0107i Euribor, bile su na negativnom nivou, dok su danas, usljed promijenjene monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) i inflacionih pritisaka, ponovo pozitivne, \u0161to direktno uti\u010de na visinu kamatnih stopa na dr\u017eavna zadu\u017eenja.<\/p>\n\n\n\n U tom kontekstu, kako je objasnio Vukovi\u0107, refinansiranje se ne posmatra isklju\u010divo kroz prizmu ni\u017eih kamatnih stopa, ve\u0107 prije svega, kao instrument za produ\u017eenje ro\u010dnosti duga, smanjenje rizika refinansiranja i unapre\u0111enje strukture javnog duga.<\/p>\n\n\n\n \u201eDr\u017eava \u0107e, u skladu sa principima odgovornog upravljanja javnim finansijama, koristiti svaku povoljnu tr\u017ei\u0161nu priliku koja doprinosi dugoro\u010dnoj fiskalnoj odr\u017eivosti, stabilnosti javnog duga i smanjenju izlo\u017eenosti finansijskim rizicima. Va\u017eno je naglasiti da se eventualne aktivnosti refinansirnja sprovode isklju\u010divo u funkciji upravljanja postoje\u0107im obavezama i o\u010duvanja fiskalne stabilnosti, te ne predstavljaju signal za dodatno zadu\u017eenje dr\u017eave\u201c, rekao je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Na pitanje mo\u017eemo li o\u010dekivati novu emisiju obveznica za gra\u0111ane u ovoj godini, i pod kojim uslovima, Vukovi\u0107 je odgovorio da je cilj Ministarstva finansija da emisija obveznica za stanovni\u0161tvo postane redovna i stabilna praksa.<\/p>\n\n\n\n Prva emisija obveznica za stanovni\u0161tvo, kako je ocijenio, pokazala je da postoji interesovanje gra\u0111ana da svoja sredstva ulo\u017ee u siguran i transparentan dr\u017eavni instrument.<\/p>\n\n\n\n \u201eUkoliko tr\u017ei\u0161ni uslovi to budu dozvoljavali, u ovoj godini planiramo novu emisiju obveznica za gra\u0111ane, sa konkurentnim uslovima i jednostavnom procedurom ulaganja. Time se dodatno ja\u010da povjerenje gra\u0111ana u finansijski sistem, ali i diversifikuju izvori finansiranja dr\u017eave\u201c, smatra Vukovi\u0107. Vukovi\u0107 je gra\u0111anima koji imaju sumnju ili nedostatak povjerenja u dr\u017eavne finansije poru\u010dio da je glavni cilj 44. Vlade rast \u017eivotnog standarda i da na tome konstantno radi. <\/p>\n\n\n\n \u201eUnaprje\u0111enje \u017eivotnog standarda gra\u0111ana predstavlja glavni i dugoro\u010dni cilj ukupne ekonomske i fiskalne politike, \u0161to zna\u010di da smo posve\u0107eni kreiranju odr\u017eive i \u010dvrste osnove da se taj cilj ostvaruje postepeno, pravedno, i prije svega, trajno, kroz ve\u0107a primanja, kvalitetnije javne usluge i sna\u017eniju ekonomsku sigurnost\u201c, naveo je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Javne finansije su, kako je ocijenio, danas na stabilnijem i povoljnijem nivou nego ranijih godina, i to ne na osnovu subjektivnih procjena ili obe\u0107anja, ve\u0107 na osnovu konkretnih, mjerljivih rezultata.<\/p>\n\n\n\n Bud\u017eetski prihodi rastu kontinuirano, naplata poreza je efikasnija, a finansiranje kako javnih obaveza, tako i onih prema privredi i gra\u0111anima, se odvija redovno i pravovremeno.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo su pokazatelji koji jasno govore o ja\u010danju fiskalne discipline i odgovornijem upravljanju javnim finansijama. Istovremeno, ve\u0107a fiskalna stabilnost direktno zna\u010di ve\u0107u sigurnost za gra\u0111ane, sigurnije penzije i plate, stabilnije finansiranje zdravstva, obrazovanja i socijalnih usluga\u201c, rekao je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ono \u010demu \u0107e Vlada te\u017eiti u narednom periodu jeste kreiranje fer i pravednog fiskalnog okvira, kroz efikasniju strukturu prihoda bud\u017eeta i smanjenje neformalne ekonomije u pravcu ve\u0107e pravednosti i odr\u017eivosti.<\/p>\n\n\n\n \u201ePoruka gra\u0111anima je jasna, dr\u017eavne finansije su stabilnije, otpornije i transparentnije, a taj napredak predstavlja osnovu za dalji rast \u017eivotnog standarda svih gra\u0111ana\u201c, zaklju\u010dio je Vukovi\u0107.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Crna Gora u ovu godinu ulazi sa sna\u017enom fiskalnom pozicijom, predvidivim izvorima prihoda bud\u017eeta i visokom institucionalnom spremno\u0161\u0107u, \u0161to predstavlja kvalitetnu i pouzdanu osnovu za nastavak ekonomskog rasta, ja\u010danje \u017eivotnog standarda i dugoro\u010dnu fiskalnu odr\u017eivost, saop\u0161tio je ministar finansija, Novica Vukovi\u0107.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":478602,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[27],"tags":[1209,95,2655,1022],"naslovna":[5433],"class_list":["post-904836","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-budzet","tag-crna-gora","tag-novica-vukovic","tag-prihodi"],"acf":[],"yoast_head":"\n![\"\"](\"https:\/\/gradski.me\/wp-content\/uploads\/2025\/04\/Novica-Vukovic-ministar-foto-gradski-me-1024x638.jpg\")
<\/p>\n\n\n\n