<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
O\u010dekivana ukupna vrijednost investicije je 1,8 miliona eura, pi\u0161u Vijesti.<\/p>\n\n\n\n
Direktor Mo\u017eure, Senad Arabelovi\u0107,<\/strong> rekao je listu da je postrojenje u tehni\u010dkom smislu spremno za pu\u0161tanje u rad i da su dobijene potrebne saglasnosti Crngorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS).<\/p>\n\n\n\n \u201cElektrana je pu\u0161tena u probni rad krajem pro\u0161le godine. Po zavr\u0161etku probnog perioda, elektrana prelazi u komercijalni rad. Na\u0161e o\u010dekivanje je da \u0107e postrojenje raditi stabilno i na punom kapacitetu, te da \u0107e crnogorskom energetskom sistemu obezbje\u0111ivati dodatne koli\u010dine stabilne elektri\u010dne energije, uz istovremeno ostvarenje primarnog cilja, zna\u010dajno ekolo\u0161ko unapre\u0111enje kroz kontrolu i iskori\u0161\u0107enje deponijskog gasa\u201d, kazao je Arabelovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je naveo da je to prvi ekolo\u0161ki projekat ove vrste u Crnoj Gori i regionu, jer pokazuje da se otpad mo\u017ee tretirati kao resurs, a ne kao problem.<\/p>\n\n\n\n \u201cZa Bar to zna\u010di smanjenje emisija i uticaja deponije na okolinu, bolju kontrolu deponijskog gasa i dodatnu lokalnu proizvodnju elektri\u010dne energije. Za dr\u017eavu, projekat je va\u017ean jer donosi moderan primjer cirkularne ekonomije, dobijanje nove vrijednosti iz otpada, uz realno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te i za\u0161titu \u017eivotne sredine\u201d, saop\u0161tio je Arabelovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Elektrana na Mo\u017euri \u0107e, kako je kazao, funkcionisati tako \u0161to prikuplja deponijski gas koji nastaje razgradnjom otpada u sanitarnim kadama. Taj gas se, kroz sistem biotrnova (biobunara) i cjevovoda (mre\u017eu za aspiraciju), \u201chvata\u201d i dovodi do postrojenja, gdje se koristi kao pogonsko gorivo za gasni motor koji dalje pogre\u0107e generator.<\/p>\n\n\n\n \u201cPostrojenje je zasnovano na savremenoj tehnologiji brenda Jenbacher i u najve\u0107oj mjeri je automatizovano, \u0161to omogu\u0107ava stabilan rad, stalno pra\u0107enje parametara i visoku operativnu sigurnost. Instalisana snaga postrojenja je 0,99 megavata. Plan je da elektrana radi 95 odsto godi\u0161njih sati, odnosno oko 8,35 hiljada sati, a procijenjena godi\u0161nja proizvodnja u punom pogonu iznosi\u0107e pribli\u017eno 7,5 GWh elektri\u010dne energije. Takav re\u017eim rada \u010dini postrojenje pouzdanim izvorom stabilne energije, jer se deponijski gas proizvodi kontinuirano, za razliku od nekih drugih obnovljivih izvora koji zavise od vremenskih uslova\u201d, objasnio je Arabelovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim rije\u010dima, studija izvodljivosti iz 2022. godine potvrdila je da je kvalitet deponijskog gasa dobar i da se mo\u017ee pravilno i dugoro\u010dno koristiti kao pogonsko gorivo za elektranu. Klju\u010dni nalaz je da zahvaljuju\u0107i kvalitetnoj mre\u017ei za prikupljanje gasa u sanitarnim kadama i efikasnoj aspiraciji, postoji realna mogu\u0107nost da se \u201cuhvati\u201d oko 50 odsto gasa koji nastaje u sanitarnim kadama.<\/p>\n\n\n\n \u201cPosebno va\u017ean podatak je sastav gasa gdje metan \u010dini oko 50 odsto, uz konstantan kvalitet, \u0161to je bio presudan preduslov da projekat uop\u0161te u\u0111e u fazu realizacije. Ono \u0161to je studija predvidjela kasnije je potvr\u0111eno i kroz izradu glavnog projekta postrojenja. Studija tako\u0111e ukazuje na to da se deponijski gas mo\u017ee stvarati i do 30 godina nakon zatvaranja sanitarnih kada, \u0161to zna\u010di da projekat ima dugoro\u010dnu perspektivu i stabilnu bazu \u201cgoriva\u201d za naredne decenije\u201d, naveo je Arabelovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kada je rije\u010d o ekolo\u0161kim benefitima, on je kazao da je rije\u010d o projektu koji direktno doprinosi smanjenju emisija CO2-ekvivalenta, jer se metan gas sa sna\u017enim efektom staklene ba\u0161te, kontrolisano sakuplja i energetski iskori\u0161\u0107ava, umjesto da nekontrolisano odlazi u atmosferu.<\/p>\n\n\n\n \u201cUpravo zbog tog zna\u010daja, projekat je osvojio prvo mjesto u programu Energetskih skauta, u organizaciji Privredne komore Crne Gore i Njema\u010dke, i kao takav je prezentovan u Berlinu pro\u0161le godine. Kada je rije\u010d o ekonomskoj strani, studija i finansijske projekcije ukazuju na pozitivan efekat, uz o\u010dekivani povrat investicije u periodu od pet do \u0161est godina, \u0161to je za ovakav tip infrastrukture vrlo konkurentno. Projekat je i dalje u fazi realizacije. Preostaje ugradnja SCADA sistema po\u010detkom ove godine, koja \u0107e dodatno unaprijediti upravljanje i nadzor. O\u010dekivana ukupna vrijednost investicije je oko 1,8 miliona eura\u201d, saop\u0161tio je Arabelovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Finansiranje projekata je obezbije\u0111eno primarno iz novca deponije Mo\u017eura, kao nosioca realizacije projekta, Eko fond Crne Gore je finansirao izradu i reviziju glavnog projekta, kao i elaborat procjene uticaja na \u017eivotnu sredinu i slovena\u010dki partner CMSR (Centar za me\u0111unarodnu saradnju i razvoj) u\u010destvovao je sa donacijom od 631,8 hiljada eura, koja se odnosi na realizaciju svih faza izgradnje elektrane.<\/p>\n\n\n\n <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Crna Gora je dobila prvu elektranu na deponijski gas u regionu, ekolo\u0161ki projekat na deponiji komunalnog otpada Mo\u017eura kod Bara, koji donosi smanjenje emisija i uticaja deponije na okolinu, bolju kontrolu deponijskog gasa i dodatnu lokalnu proizvodnju elektri\u010dne energije.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":904129,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[27],"tags":[679],"naslovna":[],"class_list":["post-904128","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-mozura"],"acf":[],"yoast_head":"\n