On je u intervjuu za portal Bankar istako da je fokus Elektroprivrede o\u010duvanje finansijske stabilnosti kroz unapre\u0111enje efikasnosti, optimizaciju tro\u0161kova i pa\u017eljivo upravljanje investicionim ciklusom. Istovremeno, ka\u017ee \u0110ukanovi\u0107, kompanija nastavlja da balansira tr\u017ei\u0161ne pritiske i socijalnu ulogu, uz prioritet sigurno i cjenovno odr\u017eivo snabdijevanje doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n
Kako ocjenjujete poslovne rezultate EPCG u 2025. godini, posebno u pogledu prihoda i neto rezultata poslovanja?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Godina 2025. bila je izuzetno dinami\u010dna i izazovna, ali istovremeno i uspje\u0161na sa stanovi\u0161ta o\u010duvanja finansijske stabilnosti EPCG. I pored \u010dinjenice da \u0107e godina biti zavr\u0161ena sa gubitkom, taj rezultat je prije svega posljedica planskog isklju\u010denja TE \u201ePljevlja\u201c zbog realizacije strate\u0161ki va\u017ene ekolo\u0161ke rekonstrukcije, kao i nepovoljnih hidrolo\u0161kih uslova u drugom i tre\u0107em kvartalu. Ovaj gubitak je svjesno prihva\u0107en kao kratkoro\u010dna posljedica dugoro\u010dne investicione odluke, kojom se postavlja osnova za moderniji, ekolo\u0161ki uskla\u0111en i stabilniji energetski sistem.<\/p>\n\n\n\n Koliki je zna\u010daj izvoza elektri\u010dne energije za ukupne prihode EPCG, i da li je Crna Gora u ovoj godini bila neto izvoznik ili uvoznik struje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Izvoz elektri\u010dne energije predstavlja va\u017ean izvor prihoda EPCG, posebno u periodima povoljne hidrologije i dobrog rada svih proizvodnih kapaciteta, kada sistem ostvaruje vi\u0161kove energije. U 2025. godini planirano isklju\u010denje TE \u201ePljevlja\u201c i nepovoljna hidrologija smanjili su prostor za izvoz, pa je zna\u010dajan dio prihoda do\u0161ao iz regulisanog snabdijevanja doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta, uz balansiranje na regionalnim berzama u skladu sa trenutnim potrebama sistema. Na kojim tr\u017ei\u0161tima EPCG naj\u010de\u0161\u0107e plasira vi\u0161ak elektri\u010dne energije, i koliko kretanja cijena na regionalnim berzama uti\u010du na finansijski rezultat kompanije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n EPCG svoju trgovinu elektri\u010dnom energijom dominantno plasira na tr\u017ei\u0161ta regiona, pri \u010demu klju\u010dnu ulogu imaju tr\u017ei\u0161ta Italije i Ma\u0111arske, \u010diji su cjenovni signali najrelevantniji za formiranje veleprodajnih cijena u Crnoj Gori. Ostvarene prosje\u010dne cijene tokom godine iznosile su 116,48 \u20ac\/MWh na italijanskom i 108,67 \u20ac\/MWh na ma\u0111arskom tr\u017ei\u0161tu, dok su u zemljama okru\u017eenja vrijednosti bile sli\u010dne: u Srbiji 108 \u20ac\/MWh, u Hrvatskoj 105,49 \u20ac\/MWh, a u Albaniji ne\u0161to vi\u0161e \u2013 118,21 \u20ac\/MWh. Vjetroelektrana Gvozd je jedan od najzna\u010dajnijih novih projekata u oblasti obnovljivih izvora \u2013 u kojoj je fazi realizacije ovaj projekat i kada se o\u010dekuje puni doprinos proizvodnji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Vjetropark \u201eGvozd I\u201c je u zavr\u0161noj fazi realizacije: u novembru 2025. instaliran je vjetrogenerator snage 7 MW, sa stubom visine 120 metara i elisama du\u017eine 85 metara, \u010dime se prelazi sa planiranja na konkretan doprinos proizvodnji zelene energije. Projekat je vrijedan oko 82 miliona eura i finansira se kreditnim aran\u017emanom sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, a nakon zavr\u0161etka monta\u017ee i probnog rada o\u010dekuje se da vjetroelektrana u vrlo kratkom roku u\u0111e u puni komercijalni pogon i da stabilno doprinosi ukupnoj proizvodnji.<\/p>\n\n\n\n Koliki se godi\u0161nji proizvodni kapacitet o\u010dekuje od vjetroelektrane Gvozd, i kakav \u0107e njen uticaj biti <\/strong>na energetsku stabilnost i izvoz elektri\u010dne energije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Vjetroelektrana \u201eGvozd I\u201c ima planiranu godi\u0161nju proizvodnju od oko 150 GWh, \u0161to je dovoljno da podmiri potrebe pribli\u017eno 25.000 doma\u0107instava. Nastavak projekta kroz \u201eGvozd II\u201c snage 21 MW omogu\u0107i\u0107e da ova dva vjetroparka zajedno proizvode oko 220.000 MWh godi\u0161nje i generi\u0161u pribli\u017eno 20 miliona eura prihoda po tr\u017ei\u0161nim cijenama, \u010dime se zna\u010dajno ja\u010da energetska stabilnost sistema i Koliko projekti iz oblasti solarne energije danas u\u010destvuju u ukupnoj proizvodnji, i kakvi su planovi EPCG kada je rije\u010d o daljem razvoju solarnih elektrana i programa solarnih panela za doma\u0107instva?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Solarni projekti su postali jedan od klju\u010dnih razvojnih stubova EPCG: kroz programe \u201eSolari 3000+\u201c, \u201e500+\u201c i \u201e5000+\u201c ukupno 8.955 potro\u0161a\u010da je ugradilo fotonaponske sisteme na svojim objektima, sa ukupnom snagom od 87,454 MWp. Dosad instalirani i pu\u0161teni u rad sistemi generisali su oko 140 GWh elektri\u010dne energije, a novi projekat \u201eSolari 10.000+\u201c, za \u010dije finansiranje je interesovanje iskazala njema\u010dka KfW banka, bi\u0107e fokusiran na javne, zdravstvene i obrazovne ustanove. Paralelno se razvijaju veliki solarni projekti poput SE Kapino Polje (L1, L2, B1, B2), SE Krupac (50 MW), SE \u0160tedim (150 MW), SE \u017deljezara, SE Brana Slano i SE Brana Vrtac, za koje se intenzivno pribavljaju urbanisti\u010dko- Koliki je ukupan obim investicija u obnovljive izvore energije, uklju\u010duju\u0107i Gvozd i solarne projekte, i kako se oni finansiraju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n EPCG je u protekle tri godine investirala preko 200 miliona evra u razvoj energetskog sistema, pri \u010demu su obnovljivi izvori \u2013 vjetro, solarni i hidro projekti \u2013 u sredi\u0161tu ovog investicionog ciklusa. U Pljevljima se realizuju projekti ukupne vrijednosti preko 100 miliona eura (ekolo\u0161ka rekonstrukcija TE, toplifikacija grada, izmje\u0161tanje korita \u0106ehotine), dok vjetropark \u201eGvozd I\u201c vrijedi oko 82 miliona eura i finansira se kroz aran\u017eman sa EBRD, a modernizacija HE \u201eP\u0435\u0440\u0443\u045b\u0438\u0446\u0430\u201c (agregat A8) realizuje se uz kredit od 40 miliona eura sa KfW bankom; istovremeno se pripremaju novi projekti, uklju\u010duju\u0107i H\u0415 \u201eKomarnica\u201c i H\u0415 \u201eKru\u0161evo\u201c, kao i valorizacija voda Nik\u0161i\u0107kog polja kroz investiciju od 30 miliona eura.<\/p>\n\n\n\n Najavljena je mogu\u0107nost poskupljenja elektri\u010dne energije \u2013 koji faktori \u0107e presudno uticati na<\/strong> U ovom trenutku, nema naznaka koje bi upu\u0107ivale na promjenu cijene aktivne energije. Generalno, odluke o eventualnim korekcijama tog tipa uvijek su rezultat pa\u017eljive analize vi\u0161e faktora: kretanja cijena elektri\u010dne energije na regionalnim tr\u017ei\u0161tima, tro\u0161kova uvoza u periodima smanjene doma\u0107e proizvodnje, obima i dinamike investicionog ciklusa, kao i potreba da se o\u010duva finansijska stabilnost kompanije. Istovremeno, EPCG je u minule \u010detiri i po godine dokazala da zna da vodi ra\u010duna o socijalnoj ulozi i standardu gra\u0111ana, pa se prioritet daje unapre\u0111enju efikasnosti poslovanja i optimizaciji tro\u0161kova, kako bi se \u0161to ve\u0107i dio pritisaka apsorbovao unutar sistema prije razmatranja Kako Odbor direktora balansira izme\u0111u tr\u017ei\u0161nih kretanja, investicionih potreba i socijalne uloge EPCG, posebno kada je rije\u010d o cijenama struje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Odbor direktora balansira izme\u0111u ova tri zahtjevna cilja tako \u0161to EPCG defini\u0161e kao stub energetskog sistema Crne Gore, partnera dr\u017eave i privrede, ali i kompaniju koja vodi ra\u010duna o standardu zaposlenih, interesima akcionara i specifi\u010dnosti socio-ekonomskog statusa na\u0161ih kupaca. Investicije u ekolo\u0161ku rekonstrukciju TE \u201ePljevlja\u201c, nove hidro, solarne i vjetro kapacitete, kao i u modernizaciju postoje\u0107ih postrojenja, planiraju se tako da istovremeno obezbijede dugoro\u010dnu stabilnost sistema i omogu\u0107e da cijene elektri\u010dne energije ostanu odr\u017eive za doma\u0107instva i privredu, uz maksimalnu transparentnost i odgovorno upravljanje.<\/p>\n\n\n\n Koji su strate\u0161ki prioriteti EPCG za naredni period, kada je rije\u010d o izvozu, obnovljivim izvorima<\/strong> Strate\u0161ki prioriteti EPCG zasnivaju se na tri glavna pravca: razvoj, modernizacija i energetska tranzicija, uz o\u010duvanje stabilnosti sistema. To konkretno zna\u010di: zavr\u0161etak i valorizaciju ekolo\u0161ke rekonstrukcije TE \u201ePljevlja\u201c, sna\u017eno ulaganje u obnovljive izvore (vjetropark \u201eGvozd\u201c, veliki solarni projekti, nove hidroelektrane \u201eKomarnica\u201c sa 172 MW i oko 213 GWh godi\u0161nje i \u201eKru\u0161evo\u201c sa 82 MW i 170 GWh kao reverzibilna elektrana), razvoj bat\u0435\u0440ijskih sistema (BESS) i modernizaciju postoje\u0107ih hidroelektrana, uklju\u010duju\u0107i HE \u201ePeru\u0107ica\u201c. Cilj je da EPCG bude nosilac zelene transformacije Crne Gore, da pove\u0107a u\u010de\u0161\u0107e obnovljivih izvora, oja\u010da izvozni potencijal i istovremeno obezbijedi sigurno, stabilno i cjenovno prihvatljivo snabdijevanje doma\u0107ih potro\u0161a\u010da.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Struja u Crnoj Gori ne\u0107e poskupiti jer u ovom trenutku ne postoje razlozi koji bi upu\u0107ivali na korekciju cijene aktivne energije za doma\u0107instva i privredu, kazao je Milutin \u0110ukanovi\u0107, predsjednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":825943,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[27],"tags":[43,44],"naslovna":[],"class_list":["post-903923","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-epcg","tag-milutin-djukanovic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
EPCG je, u 2025. godini, na strani uvoza \u2013 saldo trgovine (uvoz-izvoz) imala nedostatak od 1.056 GWh, \u010dija je vrijednost oko 90 miliona evra.<\/p>\n\n\n\n
Kretanje cijena na ovim tr\u017ei\u0161tima ima direktan uticaj na finansijski rezultat EPCG, budu\u0107i da se vi\u0161kovi proizvedene elektri\u010dne energije tradicionalno plasiraju na regionalnim berzama i kroz bilateralne aran\u017emane sa partnerima u okru\u017eenju. Kada su cijene vi\u0161e, a proizvodnja iz hidro, termo i obnovljivih izvora stabilna, izvoz zna\u010dajno doprinosi prihodima kompanije. U periodima nepovoljne hidrologije ili planiranih zastoja u proizvodnji, prioritet postaje sigurnost snabdijevanja doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta i pa\u017eljivo upravljanje rizicima izlo\u017eenosti cjenovnim oscilacijama.<\/p>\n\n\n\n
pove\u0107ava izvozni potencijal Crne Gore u segmentu zelene energije.<\/p>\n\n\n\n
tehni\u010dki uslovi, gra\u0111evinske dozvole i projekti glavne dokumentacije.<\/p>\n\n\n\n
eventualnu odluku EPCG o pove\u0107anju struje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
poskupljenja.<\/p>\n\n\n\n
energije i sigurnosti snabdijevanja doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta?<\/strong><\/p>\n\n\n\n