<\/p>\n\n\n\n
Uz intenziviranje investicija u energetiku \u2013 od vjetroparka Gvozd do modernizacije elektroprenosne mre\u017ee \u2013 i planove za razvoj Luke Bar kao regionalnog logisti\u010dkog \u010dvori\u0161ta, 2026. se name\u0107e kao godina u kojoj infrastruktura postaje klju\u010dni test razvojne politike dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n
Prioritetna dionica auto-puta Bar\u2013Boljare od Smokovca (Podgorica) do Mate\u0161eva (Kola\u0161in) zavr\u0161ena je u julu 2022. nakon sedam godina gradnje, ko\u0161taju\u0107i skoro milijardu eura, uz kinesku kompaniju CRBC kao izvo\u0111a\u010da. Ta dionica duga 41\u202fkm pu\u0161tena je u saobra\u0107aj sa vi\u0161e od tri godine ka\u0161njenja u odnosu na prvobitni rok. Druga dionica \u2013 od Mate\u0161eva do Andrijevice, du\u017eine oko 23 km \u2013 po\u010dinje sa izgradnjom tek 2026. godine, poslije vi\u0161egodi\u0161njih odlaganja i vi\u0161e od deset godina od po\u010detka gradnje prve dionice. Ova dionica gotovo jednako zahtjevna kao prva (sadr\u017ei oko 4 km tunela i 7 km mostova), a njena gradnja je finansijski obezbije\u0111ena kombinacijom kredita i bespovratnih sredstava. Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je kredit od 200 miliona eura (u dvije tran\u0161e), dok Evropska unija daje investicioni grant od oko 150\u2013200 miliona eura (oko 40% vrijednosti).<\/p>\n\n\n\n
Preostala sredstva do procijenjene ukupne cijene od 600 miliona obezbijedi\u0107e dr\u017eava iz bud\u017eeta.<\/p>\n\n\n\n
Tender za izbor izvo\u0111a\u010da druge dionice sproveo je EBRD po svojim pravilima. Prijavilo se 10 ponu\u0111a\u010da iz vi\u0161e zemalja (me\u0111u kojima vi\u0161e kineskih, turskih, azerbejd\u017eanskih i dr.), \u0161to pokazuje veliko interesovanje. Ipak, nakon prve faze ocjene ponuda, u u\u017ei krug kvalifikovane su samo tri ponude \u2013 konzorcijum Cengiz (Turska) \u2013 Azvirt (Azerbejd\u017ean), zatim China Communications Construction Company (CCCC), te konzorcijum PowerChina \u2013 Stecol. Njihove finansijske ponude otvorene su krajem 2025, a Monteput i EBRD sada vr\u0161e finalnu evaluaciju.<\/p>\n\n\n\n
O\u010dekuje se da \u0107e po\u010detkom 2026. biti izabran izvo\u0111a\u010d i potpisan ugovor, nakon \u010dega gradnja mo\u017ee krenuti. Time \u0107e kona\u010dno po\u010deti realizacija druge dionice, koja \u0107e povezati sjeveroistok Crne Gore (Andrijevica, Berane, Ro\u017eaje, Plav i dr.) sa centralnim dijelom i Podgoricom.<\/p>\n\n\n\n
Podsjetimo da je ova dionica dio panevropskih koridora E-65 i E-80, odnosno \u0161ireg Koridora XI (Bari\u2013Bar\u2013Beograd\u2013Bukure\u0161t), te je od klju\u010dnog zna\u010daja za povezivanje Crne Gore sa susjedima i EU.<\/p>\n\n\n\n
U me\u0111uvremenu, planiraju se i ostale dionice auto-puta. Vlada je pokrenula izradu projektne dokumentacije za obilaznicu oko Podgorice (Smokovac\u2013Tolo\u0161i\u2013Farmaci) du\u017eine ~18 km, koja bi spojila autoput sa pravcem prema Baru i omogu\u0107ila da trasa zaobi\u0111e gradsko jezgro Podgorice. Tako\u0111e, u pripremi je dokumentacija za zavr\u0161nu dionicu od Andrijevice do Boljara (granica sa Srbijom), \u010dime bi se kompletirao autoput do granice. Prema dr\u017eavnom planu, nakon zavr\u0161etka 100% dr\u017eavnog vlasni\u0161tva nad Lukom Bar, cilj je privu\u0107i velikog svjetskog operatera koji bi razvoj luke povezao sa izgradnjom kompletnog auto-puta do Beograda i Budimpe\u0161te. Time se nagla\u0161ava me\u0111uzavisnost putne i lu\u010dke infrastrukture \u2013 sna\u017ean operater u Luci Bar bio bi motivisan da ulaganja usmjeri i u zavr\u0161etak autoputa ka sjeveru.
Drumski projekti \u0161irom zemlje<\/p>\n\n\n\n
Pored autoputa, modernizacija ostalih saobra\u0107ajnica odvija se \u0161irom Crne Gore. Jedan od najve\u0107ih projekata je izgradnja bulevara Tivat\u2013Jaz (Budva\u2013Tivat), du\u017eine 16 km. Radovi su po\u010deli u januaru 2024. godine, a \u010detvorotra\u010dna saobra\u0107ajnica sa 12 kru\u017enih tokova i biciklisti\u010dkim stazama trebalo je da bude gotova do januara 2026.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, rok \u0107e biti probijen zbog neplaniranih pote\u0161ko\u0107a (iznenadne podzemne instalacije, dodatni zahtjevi lokalnog stanovni\u0161tva za priklju\u010dke i sl.).<\/p>\n\n\n\n
Izvo\u0111a\u010d radova (kineski konzorcijum Shandong sa podizvo\u0111a\u010dem Bemax) zatra\u017eio je produ\u017eenje roka, ali je stav Vlade da bulevar mora biti zavr\u0161en do po\u010detka ljetnje turisti\u010dke sezone 2026. Do novembra 2025. bilo je zavr\u0161eno oko 50% radova, a o\u010dekuje se 80% do kraja godine, uz asfaltiranje planirano neposredno pred otvaranje.<\/p>\n\n\n\n
Finansiranje projekta od 54 miliona eura obezbije\u0111eno je EBRD kreditom, \u0161to pokazuje nastavak oslanjanja na me\u0111unarodne finansijske institucije za putnu infrastrukturu. Vlada je najavila i novi bulevar kroz Tivat (od aerodroma do Seljanova); 2025. potpisan je sporazum Op\u0161tine Tivat i Uprave za saobra\u0107aj i raspisan tender za izradu projekta, kako bi se nakon zavr\u0161etka dionice Tivat\u2013Jaz nastavilo sa rastere\u0107enjem saobra\u0107aja u Boki.<\/p>\n\n\n\n
Rekonstrukcija puta Plu\u017eine\u2013\u0160\u0107epan Polje: U cilju bolje povezanosti sa Bosnom i Hercegovinom, pokrenuti su postupci za obnovu ove magistrale koja vodi ka novom mostu na rijeci Tari (granica sa BiH). Uprava za saobra\u0107aj raspisala je tender za projektovanje rekonstrukcije 2,5 km najkriti\u010dnije dionice od budu\u0107eg mosta do postoje\u0107eg grani\u010dnog prelaza. O\u010dekuje se da \u0107e i BiH uskoro raspisati tender za svoj dio puta Fo\u010da\u2013\u0160\u0107epan Polje.<\/p>\n\n\n\n
Izgradnja novog mosta na Tari je dogovorena i finansirana iz EU fondova, pa se paralelno radi na pristupnim putevima \u2013 \u010dime bi opasni uski put kroz kanjon Tare kona\u010dno bio modernizovan. Time \u0107e ova me\u0111unarodna ruta prestati biti \u201ccrna ta\u010dka\u201d i posta\u0107e bezbjednija za saobra\u0107aj. Radovi na crnogorskoj strani trebalo bi da po\u010dnu tokom 2026, \u0161to \u0107e znatno skratiti vrijeme putovanja ka BiH i unaprijediti regionalnu trgovinu.<\/p>\n\n\n\n
Jadransko-jonski koridor: Iako gradnja autoceste du\u017e obale jo\u0161 nije po\u010dela, te\u010de priprema dokumentacije za pojedine dionice budu\u0107eg koridora. Brza saobra\u0107ajnica Lastva Grbaljska \u2013 Budva (Markovi\u0107i) jedan je od planiranih segmenata, a njen zna\u010daj potvr\u0111en je i u kontekstu vodovodne infrastrukture \u2013 prilikom gradnje puta planira se polo\u017eiti novi vodovodni cjevovod i izgraditi rezervoari za naselja Gornjeg Grblja.<\/p>\n\n\n\n
Ovo ilustruje integrisan pristup: koordinacijom saobra\u0107ajnih i komunalnih projekata posti\u017eu se u\u0161tede i trajnija rje\u0161enja. U narednom periodu o\u010dekuje se i nastavak izgradnje obilaznica oko turisti\u010dkih centara (Budve, Kotora), kako bi se smanjile gu\u017eve na jadranskoj magistrali. Za ljeto 2026. prioritet je da sve trenutne saobra\u0107ajne investicije (poput bulevara Tivat\u2013Jaz) budu zavr\u0161ene kako bi turisti\u010dka sezona protekla uz bolje puteve.
\u017deljezni\u010dka infrastruktura: Modernizacija pruge Bar\u2013Vrbnica<\/p>\n\n\n\n
Nakon dugogodi\u0161njeg zanemarivanja, 2025. i 2026. donose zna\u010dajne investicije u \u017eeljeznicu. Crnogorska pruga od Luke Bar do granice sa Srbijom (Vrbnica) dio je glavne Bar\u2013Beograd pruge i TEN-T koridora (Orient\/East-Med koridor), ali zbog dotrajalosti brzine su smanjene i na svega 70 km\/h, pa \u010dak 20\u201350 km\/h na kriti\u010dnim dionicama sa klizi\u0161tima.<\/p>\n\n\n\n
Da bi se to popravilo, obezbije\u0111en je paket finansijske podr\u0161ke EU i razvojnih banaka vrijedan preko 230 miliona \u20ac za rehabilitaciju ju\u017enog dijela pruge. Krajem 2025. Ministarstvo saobra\u0107aja potpisalo je ugovore sa Evropskom investicionom bankom (EIB) i spremilo ugovor sa EBRD za projekat rekonstrukcije pruge Golubovci\u2013Bar (posljednjih ~40 km pruge do mora).<\/p>\n\n\n\n
Projekat finansiraju EIB kredit od 63 miliona eura, EBRD kredit od 50 miliona eura, WBIF grant EU od \u010dak 112,62 miliona eura (\u0161to pokriva 50% tro\u0161kova), uz u\u010de\u0161\u0107e dr\u017eave oko 5 miliona. Tim sredstvima rekonstruisa\u0107e se 39,6 km otvorene pruge od stanice Golubovci do Bara, uklju\u010duju\u0107i i 17 km stani\u010dnih kolosijeka i 6 km manevarskih kolosijeka, kao i rje\u0161avanje kriti\u010dnih ta\u010daka (klizi\u0161te Ratac, tunel Sozina).<\/p>\n\n\n\n
Radovi \u0107e po\u010deti 2026. godine, nakon potpisivanja ugovora sa EBRD po\u010detkom 2026 i traja\u0107e nekoliko godina fazno. O\u010dekuje se da \u0107e ova sveobuhvatna obnova omogu\u0107iti pove\u0107anje brzine vozova, sigurnosti i kapaciteta, \u0161to \u0107e preusmjeriti dio tereta sa puteva na \u017eeljeznicu i pobolj\u0161ati odr\u017eivost transporta.<\/p>\n\n\n\n
Paralelno s tim, kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan odobren je i grant od 35,5 miliona eura (u dvije tran\u0161e) za modernizaciju ostalih dionica pruge Bar\u2013Vrbnica. Ugovori o implementaciji potpisani su juna 2025. \u2013 sredstva su namijenjena za rehabilitaciju kolosijeka i mostova, kao i za modernizaciju \u017eeljezni\u010dkih radionica za odr\u017eavanje voznih sredstava.<\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e, planira se i kredit EIB od dodatnih 40 miliona \u20ac za \u017eeljeznicu, \u010dime ukupna ulaganja u prvi talas modernizacije dosti\u017eu 80 miliona eura. Crna Gora u\u010destvuje sa oko 4,5 miliona vlastitih sredstava. Prioritet je sanacija najkriti\u010dnijih objekata \u2013 neke dionice pruge ve\u0107 su projektno pripremljene (IPA projekat iz 2025. izradio je glavne projekte za ~37 km pruge i studije bezbjednosti za 11 tunela).<\/p>\n\n\n\n
U 2026. fokus \u0107e biti na segmentu Golubovci\u2013Bar, dok \u0107e se za sjeverni dio pruge (Podgorica\u2013Bijelo Polje\u2013Vrbnica) nastaviti projektovanje i obezbje\u0111ivanje finansija u saradnji sa EU. Cilj je do 2030. kompletno obnoviti barsku prugu tako da ispunjava evropske standarde i bude pouzdana ki\u010dma transporta za Luku Bar i putnike prema Srbiji.<\/p>\n\n\n\n
Va\u017eno je napomenuti da je modernizacija \u017eeljeznice dio \u0161ireg regionalnog napora: Crna Gora, Srbija i EU zajedni\u010dki rade na unapre\u0111enju pruge Beograd\u2013Bar. U tom smislu, Crna Gora je strate\u0161ki posve\u0107ena \u017eeljezni\u010dkim projektima \u2013 od nabavke nove opreme (2023. su ugovoreni novi elektromotorni vozovi za lokalni saobra\u0107aj) do uvo\u0111enja novih tehnologija (npr. 2025. implementiran video-nadzor i automatska detekcija na pru\u017enim prelazima za ve\u0107u bezbjednost). Pored infrastrukture, ula\u017ee se i u ljudske resurse \u017dICG i O\u017dV, kako bi se osigurala odr\u017eivost ovih investicija. Sve ove aktivnosti treba da dovedu do pove\u0107anja broja putnika i tereta na \u017eeljeznici \u2013 ve\u0107 2025. zabilje\u017eeno je rekordnih preko 3 miliona putnika u \u017eeljezni\u010dkom saobra\u0107aju, \u0161to se djelimi\u010dno pripisuje obnovi pruge Nik\u0161i\u0107\u2013Podgorica i novim lokalnim linijama. Nastavak pozitivnog trenda o\u010dekuje se nakon \u0161to se skrati vrijeme putovanja vozom od Bara do granice (danas preko 10 sati, planirano ispod 7 nakon obnove).
Energetski projekti: Zeleni izvori i modernizacija kapaciteta<\/p>\n\n\n\n
U sektoru energetike, 2026. godina donosi zavr\u0161etak i po\u010detak nekoliko zna\u010dajnih projekata koji \u0107e unaprijediti odr\u017eivost elektroenergetskog sistema Crne Gore. Klju\u010dne investicije obuhvataju obnovljive izvore energije, ekolo\u0161ku modernizaciju postoje\u0107ih elektrana, kao i ja\u010danje elektroprenosne mre\u017ee radi bolje povezanosti sa regionom.<\/p>\n\n\n\n
Vjetropark Gvozd: Na krnovskoj visoravni u op\u0161tini Nik\u0161i\u0107 privodi se kraju izgradnja vjetroelektrane Gvozd snage 55 MW. Krajem 2025. EPCG je instalirala prvu od osam vjetroturbina \u2013 generator snage 7 MW koji je ujedno i najve\u0107i te vrste u Evropi. Time je zapo\u010deta finalna faza projekta, koji je podr\u017ean EBRD kreditom od 82 miliona eura.<\/p>\n\n\n\n
O\u010dekuje se da \u0107e svih 8 turbina biti pu\u0161teno u rad tokom 2026, a odmah zatim EPCG planira pro\u0161irenje parka na 75 MW dodavanjem jo\u0161 tri turbine (Gvozd II). Za tu drugu fazu ve\u0107 je obezbije\u0111en novi EBRD kredit od 26 miliona eura. Kompletan kapacitet od 75 MW planiran je da bude na mre\u017ei do kraja 2026. godine.<\/p>\n\n\n\n
Vjetropark Gvozd predstavlja prvu veliku proizvodnu investiciju EPCG nakon vi\u0161e od 40 godina i doprinije\u0107e pove\u0107anju udjela obnovljive energije. O\u010dekuje se godi\u0161nja proizvodnja oko 200 GWh (dovoljno za ~20 miliona eura prihoda). Gvozd \u0107e, zajedno sa postoje\u0107im vetroparkovima Krnovo i Mo\u017eura, zna\u010dajno osna\u017eiti zelenu energetsku tranziciju Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n
Ekolo\u0161ka rekonstrukcija TE Pljevlja: Termoelektrana Pljevlja \u2013 jedini veliki termo-energetski izvor u dr\u017eavi \u2013 prolazi kroz temeljnu ekolo\u0161ku sanaciju kako bi ispunila EU standarde o emisijama i produ\u017eila radni vijek. Radovi su po\u010deli 2021. i teku planiranom dinamikom; do avgusta 2022. bilo je zavr\u0161eno ~30% gra\u0111evinskih radova.<\/p>\n\n\n\n
Zavr\u0161etak ekolo\u0161ke rekonstrukcije vrijedne ~60 miliona eura bio je planiran do oktobra 2024. godine, kada su svi novi sistemi trebalo da budu pu\u0161teni u probni rad. To se, me\u0111utim nije desilo a termoelektrana je 1. decembra pu\u0161tena u rad, bez segmenta ekolo\u0161ke rekonstrukcije, za koju je novi rok mart 2026.<\/p>\n\n\n\n
U okviru ovog projekta, kinesko-crnogorski konzorcijum (DEC International, Bemax, BB Solar, Permonte) ugra\u0111uje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, denitrifikaciju (DeNOx), modernizaciju elektrofiltara, postrojenje za tretman otpadnih voda, novi rashladni toranj, prigu\u0161iva\u010de buke i dr. Po zavr\u0161etku, emisije SO\u2082 bi\u0107e smanjene sa ~6000 mg\/m\u00b3 na ispod 130 mg\/m\u00b3, a azotnih oksida sa ~300 na <150 mg\/m\u00b3, \u0161to je u skladu sa EU direktivama. Time \u0107e TE Pljevlja postati potpuno ekolo\u0161ki prihvatljivo postrojenje (osim CO\u2082, \u010dije \u0107e se emisije rje\u0161avati kroz ETS sistem trgovine) i mo\u0107i \u0107e nastaviti rad i nakon 2025. bez kr\u0161enja propisa.<\/p>\n\n\n\n
Ovaj projekat je strate\u0161ki va\u017ean jer osigurava energetsku stabilnost (TE Pljevlja pokriva oko 1\/3 godi\u0161nje proizvodnje struje) uz po\u0161tovanje ekolo\u0161kih standarda. EPCG je krajem 2025. saop\u0161tila da se \u201cPljevaljska termoelektrana krajem 2025. o\u010dekuje kao ekolo\u0161ki potpuno prihvatljivo postrojenje\u201d, \u010dime \u0107e Crna Gora izbje\u0107i EU sankcije zbog prekora\u010denja sati rada na ugljen bez filtera.<\/p>\n\n\n\n
Solarni projekti: Iako u 2026. ne\u0107e biti zavr\u0161en nijedan veliki solarni park, pripreme su u toku za vi\u0161e solarnih elektrana. Projekat SE Briska Gora (Ulcinj) nominalne snage preko 200 MW, koji je jo\u0161 2018. bio tenderisan, ponovo se aktivira \u2013 2024. je kona\u010dno poni\u0161ten stari tender zbog pravnih sporova i najavljeno je raspisivanje novog poziva za investitore.<\/p>\n\n\n\n
Briska Gora je najve\u0107i planirani solarni park u Crnoj Gori i jedan od ve\u0107ih u Evropi, sa investicijom procijenjenom na ~200 miliona eura. Vlada je svjesna kontroverzi (lokacija je biodiverzitetski osjetljiva, pa poru\u010duje da \u0107e novi tender voditi ra\u010duna i o ekolo\u0161kim standardima. O\u010dekuje se da \u0107e se tokom 2026. na\u0107i partner i otpo\u010deti realizacija, \u010dime bi Crna Gora zna\u010dajno podigla proizvodnju iz solarne energije do kraja decenije. Tako\u0111e, EPCG nastavlja program \u201cSolari 5000+\u201d \u2013 ugradnje krovnih solarnih sistema za doma\u0107instva i preduze\u0107a, subvencionisanih od dr\u017eave. Do kraja 2025. instalirano je preko 10 MW kroz ovaj program, a tokom 2026. predvi\u0111a se jo\u0161 najmanje toliko novih mikro elektrana, \u0161to gra\u0111anima smanjuje ra\u010dune a elektro-mre\u017ei dodaje distribuiranu proizvodnju.<\/p>\n\n\n\n
Hidroenergetski projekti: U 2026. godini se o\u010dekuju klju\u010dne odluke za budu\u0107e hidroelektrane. Projekat HE Komarnica (snage ~172 MW) nalazi se pred odlukom \u2013 EPCG planira da uklju\u010di me\u0111unarodnog partnera kako bi do 2028. investirala preko 72 miliona eura u po\u010detak gradnje.<\/p>\n\n\n\n
Studije izvodljivosti su gotove, ali projekat je kontroverzan ekolo\u0161ki. Vlada najavljuje da \u0107e do kraja 2025. donijeti odluku o gradnji novih velikih hidroelektrana. Komarnica je u planovima da bude zavr\u0161ena do 2032., a HE Kru\u0161evo (na Limu) do 2033. godine, \u010dime bi se moglo nadomjestiti postepeno povla\u010denje termoelektrane iz upotrebe. Ipak, tokom 2026. ne\u0107e krenuti konkretni gra\u0111evinski radovi, ve\u0107 \u0107e se raditi na pribavljanju dozvola, partnera i finansija. U me\u0111uvremenu, u toku su manji hidro projekti \u2013 revitalizacije postoje\u0107e infrastrukture (HE Peru\u0107ica i Piva) i zavr\u0161etak nekih malih HE koje su bile zapo\u010dete ranije uz rije\u010dne tokove, uz poja\u010dan nadzor usljed ranijih problema sa MHE.<\/p>\n\n\n\n
Elektroprenosna mre\u017ea: Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) ulazi u zavr\u0161nu fazu projekta 400 kV dalekovoda od primorja do sjevera. Trasom Lastva\u2013\u010cevo\u2013Pljevlja uspostavlja se sna\u017ena sjever-jug veza koja \u0107e integrisati podmorski kabl ka Italiji sa mre\u017eom u regionu. Do kraja 2025. izgra\u0111en je dio od Lastve do \u010ceva (2\u00d7400 kV prema Trebinju i Podgorici), a u 2026. treba da bude spojen i posljednji segment \u010cevo\u2013Pljevlja. Ovo je jedan od najva\u017enijih energetskih projekata u Crnoj Gori, jer \u0107e omogu\u0107iti stabilniji prenos struje iz novih izvora na sjeveru (vjetroparkovi, budu\u0107e HE) prema jugu i izvozu.<\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e, stvori\u0107e preduslove za novu interkonekciju sa Srbijom (planira se dalekovod Pljevlja\u2013Bajina Ba\u0161ta) i pove\u0107ati pouzdanost napajanja na sjeveru zemlje. O\u010dekuje se da \u0107e do sredine 2026. ovaj 400 kV dalekovod biti pu\u0161ten pod napon, \u010dime CGES zaokru\u017euje tzv. Transbalkanski elektroenergetski koridor kroz Crnu Goru.<\/p>\n\n\n\n
Ukupno gledano, 2026. bi trebalo da ozna\u010di prekretnicu ka zelenijoj i sigurnijoj energetici Crne Gore. Uz vjetropark Gvozd, saniranu termoelektranu i modernizovanu mre\u017eu, zemlja \u0107e pove\u0107ati energetsku nezavisnost i ispunjavati stro\u017ee ekolo\u0161ke zahtjeve. Ipak, izazovi ostaju \u2013 prije svega pronalazak balansne energije za vjetro i solar kapacitete (razmatra se izgradnja reverzibilne HE Kru\u0161evo ili velika baterija za skladi\u0161tenje), kao i ekonomska odr\u017eivost ulaganja u nove izvore bez ugro\u017eavanja cijena za potro\u0161a\u010de. Vlada planira da kroz javne pozive za koncesije tokom 2026. privu\u010de privatne investitore u sektor obnovljivih izvora i gasne infrastrukture. Konkretno, najavljeno je raspisivanje tendera za istra\u017eivanje nafte i gasa u podmorju do kraja 2024, \u0161to zna\u010di da bi 2026. mogao biti bu\u0161en novi istra\u017eni offshore bunar, nakon \u0161to prvi nije dao komercijalno otkri\u0107e. Tako\u0111e, planira se davanje koncesija za kori\u0161\u0107enje rijeka za srednje hidroelektrane, uz striktne uslove za\u0161tite \u017eivotne sredine.
Vazdu\u0161ni saobra\u0107aj: Aerodromi na prekretnici<\/p>\n\n\n\n
Aerodromi Crne Gore (Podgorica i Tivat) ve\u0107 nekoliko godina \u010dekaju rasplet po pitanju koncesije. Jo\u0161 2019. godine Vlada (premijer Du\u0161ko Markovi\u0107) usvojila je odluku o davanju aerodroma u koncesiju i raspisala me\u0111unarodni tender. Na pretkvalifikaciji je tada pro\u0161lo \u010detiri renomiranih ponu\u0111a\u010da: konzorcijum Groupe ADP\/TAV, indijski GMR Airports, ju\u017enokorejski Incheon International Airport Corp. i luksembur\u0161ko-ameri\u010dki Corporaci\u00f3n Am\u00e9rica Airports (CAAP).<\/p>\n\n\n\n
Plan je bio da koncesionar uplati 100 miliona eura jednokratne naknade i ulo\u017ei najmanje 200 miliona \u20ac u modernizaciju aerodroma. Me\u0111utim, proces je zaustavljen zbog promjene vlasti 2020. i pandemije COVID-19, pa je gotovo \u010detiri godine bio na pauzi. Krajem 2024. nova Vlada obnavlja postupak \u2013 u prolje\u0107e 2025. formalno je nastavljen tender, ali su se u me\u0111uvremenu okolnosti promijenile. Sindikati i dio javnosti o\u0161tro su se usprotivili koncesiji, zahtijevaju\u0107i referendum i isti\u010du\u0107i da Aerodromi CG i sada posluju profitabilno (dobit ~10\u201311 miliona \u20ac godi\u0161nje) te da mogu sami finansirati razvoj.<\/p>\n\n\n\n
U nastavljenom tenderu ostala su samo dva ponu\u0111a\u010da \u2013 Incheon (J. Koreja) i CAAP (Luksemburg\/SAD), jer su se ostali povukli. Tenderska komisija je 9. jula 2025. objavila rang-listu gdje je Incheon ocijenjen sa 96,2 poena, a CAAP sa 65,1- Progla\u0161enje ju\u017enokorejske ponude najpovoljnijom izazvalo je \u017ealbe oba u\u010desnika \u2013 i pobjednik i pora\u017eeni ulo\u017eili su prigovore i tra\u017eili uvid u dokumentaciju, izra\u017eavaju\u0107i sumnje u ispravnost postupka.<\/p>\n\n\n\n
U isto vrijeme, do\u0161lo je i do potresa unutar same Tenderske komisije: nekoliko \u010dlanova podnijelo je ostavke nakon \u0161to je Vlada amandmanima promijenila raspodjelu koncesione naknade u korist dr\u017eave (smanjuju\u0107i udio lokalnim op\u0161tinama Tivat i Zeta sa 70% na 20%).<\/p>\n\n\n\n
Ova de\u0161avanja dodatno su poja\u010dala skepticizam javnosti \u2013 postavilo se pitanje da li je koncesija uop\u0161te isplativa i potrebna ako aerodromi i bez toga dobro zara\u0111uju. Neke analize pokazuju da bi Aerodromi CG u narednih 30 godina samostalnog rada mogli ostvariti profit od ~400 miliona eura, \u0161to je vi\u0161e od ukupnog iznosa koncesije (naknada + investicije ~300 miliona).<\/p>\n\n\n\n
Trenutno, rasplet je neizvjestan. Postupak izbora koncesionara nije dovr\u0161en do kraja 2025. \u2013 nakon \u017ealbi, \u010deka se odluka Komisije za koncesije i potencijalno uklju\u010denje Vlade. Mediji su izvijestili da je \u010dak do\u0161lo do preokreta: rang-lista ponudja\u010da vra\u0107ena je na doradu zbog proceduralnih propusta.<\/p>\n\n\n\n
Tako se Crna Gora na\u0161la u paradoksalnoj situaciji da ni nakon \u0161est godina od po\u010detka inicijative nema kona\u010dnu odluku. U me\u0111uvremenu, dr\u017eava ulaguje vlastita sredstva u manje projekte na aerodromima (npr. pro\u0161irenje platforme u Podgorici, unapre\u0111enje bezbjednosne opreme) kako bi odr\u017eala nivo usluge. Ipak, veliki investicioni zamah \u2013 poput nove terminalne zgrade u Tivtu ili produ\u017eenja piste \u2013 vjerovatno \u0107e sa\u010dekati rje\u0161enje koncesije. Vlada najavljuje da \u0107e u prvoj polovini 2026. donijeti kona\u010dnu odluku: ili izbor koncesionara (ako se pravne prepreke otklone), ili odustajanje od modela koncesije i tra\u017eenje alternativnog finansiranja razvoja aerodroma. Ovaj slu\u010daj otvorio je \u0161iru debatu u dru\u0161tvu o tome treba li strate\u0161ku infrastrukturu dati pod koncesiju. Zagovornici koncesije isti\u010du da bi renomirani operater doveo know-how i putnike, dok protivnici (sindikati, opozicija) navode primjere iz regiona gdje su dr\u017eave same razvile aerodrome uz pomo\u0107 EU fondova (npr. Dubrovnik).<\/p>\n\n\n\n
Kako god bude, 2026. \u0107e biti klju\u010dna godina za budu\u0107nost crnogorskih aerodroma \u2013 ili kroz partnerstvo sa strancima ili kroz dr\u017eavnu modernizaciju, kapaciteti moraju rasti jer Crna Gora bilje\u017ei dvocifren porast broja putnika (2023. je kroz aerodrome pro\u0161lo rekordnih 2,2 miliona putnika).
Vodovodna i kanalizaciona infrastruktura: EU standardi i sporni projekti<\/p>\n\n\n\n
Intenzivni infrastrukturni radovi o\u010dekuju se i u oblasti vodovoda i kanalizacije, jer Crna Gora mora ispuniti evropske standarde u za\u0161titi voda. Poseban fokus u 2026. bi\u0107e na projektima za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda (POV) i pobolj\u0161anje vodosnabdijevanja u primorskim i centralnim op\u0161tinama.<\/p>\n\n\n\n
Najvi\u0161e pa\u017enje privuklo je Postrojenje za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda u Botunu (Podgorica) \u2013 najve\u0107i ekolo\u0161ki projekat u istoriji Glavnog grada, vrijedan preko 50 miliona \u20ac i sufinansiran zna\u010dajnim EU grantom. Nakon dugotrajnog planiranja i brojnih peripetija, krajem decembra 2025. otpo\u010deli su radovi na terenu \u2013 ali uz dramati\u010dne scene. Predstavnici Podgorice i izvo\u0111a\u010da (turski Kuzu Group) stigli su u zoru 30. decembra sa ma\u0161inama pod policijskom pratnjom, jer su mje\u0161tani Botuna mjesecima kampovali na lokaciji u znak protesta.<\/p>\n\n\n\n
Do\u0161lo je do sukoba \u2013 oko 50 mje\u0161tana Zete je privedeno, uklju\u010duju\u0107i i predsjednika Op\u0161tine Zeta Mihaila Asanovi\u0107a, koji je podr\u017eavao protest. Intervenisala je specijalna policija zbog blokada puteva, \u0161to je izazvalo i politi\u010dku krizu \u2013 lider DNP-a Milan Kne\u017eevi\u0107 (\u010dija partija je dio vladaju\u0107e ve\u0107ine) stao je uz mje\u0161tane i najavio izlazak svoje stranke iz Vlade zbog \u201cpolicijske brutalnosti\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Sre\u0107om, incident se zavr\u0161io bez te\u017eih posljedica; privedeni gra\u0111ani ubrzo su pu\u0161teni, a ma\u0161ine su po\u010dele pripremne radove uz policijsko obezbje\u0111enje.<\/p>\n\n\n\n
Ovaj doga\u0111aj je uzdrmao vlasti \u2013 pokazao je koliko su komunalni projekti postali politi\u010dki osjetljivi. Ipak, i Vlada i Glavni grad ostali su pri stavu da se projekat mora realizovati: podsjetili su da je za\u0161tita zdravlja gra\u0111ana zakonska obaveza, te da bi odustajanje zna\u010dilo gubitak najve\u0107eg eko-granta EU dodijeljenog Crnoj Gori i nastavak svakodnevnog izlivanja fekalija ~150 hiljada ljudi u Mora\u010du, Skadarsko jezero i Jadran.<\/p>\n\n\n\n
U saop\u0161tenju podgori\u010dkog Vodovoda istaknuto je da EU ne bi ulo\u017eila desetine miliona u projekat koji truje ljude, ve\u0107 isklju\u010divo u one koji \u0161tite zdravlje \u2013 nagla\u0161avaju\u0107i da je POV Botun \u201clijek, a ne rizik\u201d za lokalnu zajednicu. Radovi \u0107e se odvijati fazno; prvo se gradi za\u0161titni zeleni pojas oko postrojenja (sadnja drve\u0107a, za\u0161titne barijere) da bi se ubla\u017eio uticaj na selo.<\/p>\n\n\n\n
Planirano je da nova savremena fabrika za tretman otpadnih voda Podgorice bude pu\u0161tena u probni rad do kraja 2026., \u010dime \u0107e se kona\u010dno prestati sa direktnim izlivanjem kanalizacije u vode. Time Podgorica rje\u0161ava vi\u0161edecenijski problem kanalizacionog otpada, a kapacitet postrojenja (za 220 hiljada EK \u2013 ekvivalent stanovnika) bi\u0107e dovoljan i za narednih 30-ak godina rasta grada.<\/p>\n\n\n\n
U skladu s evropskim standardima, narednih deset godina \u0161irom Crne Gore gradi\u0107e se oko 30 sli\u010dnih postrojenja za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda. Ve\u0107 su u toku projekti u vi\u0161e op\u0161tina: Nik\u0161i\u0107 zapo\u010dinje gradnju svog PPOV uz podr\u0161ku KfW banke, Cetinje privodi kraju dugo odlagano postrojenje uz pomo\u0107 EU fondova, a na primorju su povu\u010dena EU sredstva za PPOV u Herceg Novom i Ulcinju. Me\u0111utim, i drugi projekti nailaze na otpore \u2013 npr. lokacija PPOV za Budvu svojevremeno je izazvala spor, ali je postrojenje u naselju Vje\u0161tica ipak izgra\u0111eno (uprkos aferama). U Kotoru se planira dogradnja i pro\u0161irenje postoje\u0107eg sistema za tretman otpadnih voda, jer stari kapaciteti ne mogu pratiti porast turisti\u010dke posjete. Podaci govore da je Crna Gora trenutno ispunila tek tre\u0107inu obaveza u oblasti tretmana otpadnih voda, tako da \u0107e period do 2035. biti period intenzivne izgradnje kanalizacione infrastrukture. Evropska unija finansira zna\u010dajan dio ovih ulaganja kroz IPA i WBIF mehanizme, uz uslov da lokalne zajednice obezbijede odr\u017eivost (stru\u010dne kadrove i bud\u017eete za pogon postrojenja).<\/p>\n\n\n\n
\u0160to se ti\u010de vodosnabdijevanja, i tu su u toku va\u017eni projekti. Regionalni vodovod Crnogorsko primorje (koji snabdijeva vodom ve\u0107inu primorskih op\u0161tina) u saradnji sa lokalnim vodovodima radi na pove\u0107anju kapaciteta i pouzdanosti sistema do ljeta 2026. \u2013 o\u010dekuje se zna\u010dajno pove\u0107anje dotoka vode za Bokokotorski zaliv zahvaljuju\u0107i novim investicijama. Konkretno, prioritet je rekonstrukcija podmorskog cjevovoda Pr\u010danj\u2013Dobrota u Kotoru, \u0161to \u0107e omogu\u0107iti bolju raspodjelu vode iz regionalnog sistema ka toj op\u0161tini.<\/p>\n\n\n\n
Planira se i pobolj\u0161anje mre\u017ee na poluostrvu Lu\u0161tica i podru\u010dju Radanovi\u0107a (Op\u0161tina Kotor\/Tivat) \u2013 kroz rekonstrukciju rezervoara \u201cStara Forteca\u201d i prekidne komore \u201cRadanovi\u0107i\u201d. Ve\u0107 tokom 2025. regionalni vodovod je intervenisao da obezbijedi dodatne koli\u010dine vode za Kotor u \u0161picu sezone, \u0161to je uspje\u0161no ostvareno<\/p>\n\n\n\n
Za 2026. cilj je da nijedna primorska op\u0161tina ne trpi restrikcije vode tokom ljeta, uprkos rastu broja turista. Osim toga, pokre\u0107u se i lokalni projekti: npr. u Bijelom Polju se gradi novi izvori\u0161ni kapacitet i zamjenjuje dotrajali cjevovod, Pljevlja zavr\u0161avaju fabriku vode \u201cBreznica\u201d, Herceg Novi rekonstruira mre\u017eu u Zelenici i na rivijeri uz EIB kredit, itd. Kroz nacionalni Plan razvoja vodovodne infrastrukture 2023\u20132028, predvi\u0111eno je ulaganje od oko 150 miliona \u20ac u vodovodne sisteme, uz kombinaciju dr\u017eavnih sredstava i privatnih investicija (koncesije za kori\u0161\u0107enje izvori\u0161ta). Cilj je smanjenje gubitaka vode (koji sada u prosjeku prelaze 50%) i obezbje\u0111enje pouzdane 24h isporuke vode svim gra\u0111anima.<\/p>\n\n\n\n
Jedan zanimljiv projekat je \u201csmart metering\u201d \u2013 u 2026. nekoliko vodovodnih preduze\u0107a (Podgorica, Budva, Tivat) uvode pilot-projekte pametnih vodomjera i daljinskog o\u010ditanja potro\u0161nje, \u0161to \u0107e pomo\u0107i da se br\u017ee detektuju kvarovi i curenja. Tako\u0111e, digitalizacija mre\u017ee napreduje: do kraja 2026. sve op\u0161tine treba da imaju digitalne katastre vodovodne i kanalizacione mre\u017ee, \u0161to je preduslov za bolje planiranje odr\u017eavanja. Ove \u201cnevidljive\u201d reforme \u010desto su uslovljene EU podr\u0161kom \u2013 npr. EBRD je u Podgorici dao zajam za vodovod uz zahtjev da se smanje komercijalni gubici i uvede GIS sistem.
Luka Bar: Planovi za razvoj i integraciju sa kopnenom infrastrukturom<\/p>\n\n\n\n
Luka Bar, najva\u017enija morska luka Crne Gore, ulazi u 2026. sa ambicioznim planovima i zna\u010dajnim investicijama koje bi trebalo da je pozicioniraju kao regionalni logisti\u010dki centar. Dr\u017eava je jasno istakla strate\u0161ki cilj: vratiti Luku Bar u punom (100%) dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, a zatim prona\u0107i svjetskog lu\u010dkog operatera koji bi ulo\u017eio u njen razvoj i pretvorio je u moderni hub.<\/p>\n\n\n\n
Tada\u0161nji premijer Dritan Abazovi\u0107 je 2022. naveo da je turski investitor Global Ports Holding (koji dr\u017ei koncesiju na kontejnerski terminal kroz kompaniju Port of Adria) izrazio spremnost da se povu\u010de. Tokom 2023. i 2024. dr\u017eava je ve\u0107 pove\u0107ala svoj udio u AD Luka Bar na preko 54%, osigurav\u0161i pravo veto na klju\u010dne odluke, \u0161to je prvi korak ka eventualnom spajanju sa Port of Adria.<\/p>\n\n\n\n
Imenovana je radna grupa i anga\u017eovani su njema\u010dki konsultanti (Hamburg Port Consulting) koji su izradili \u201cdue diligence\u201d studiju spajanja dva operatera. Prema nezvani\u010dnim saznanjima, studija je pokazala da Port of Adria posluje s gubitkom, \u0161to komplikuje integraciju.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, Vlada ostaje pri namjeri da ujedini lu\u0161ke kapacitete, smatraju\u0107i da jedinstvena kompanija mo\u017ee lak\u0161e privu\u0107i strate\u0161kog partnera. Taj partner bi, prema viziji, ulo\u017eio u pro\u0161irenje kontejnerskih terminala (npr. izgradnju mega-huba za kontejnere), i time bi \u201cmotivaciono djelovao\u201d da se zavr\u0161i autoput do Beograda i modernizuje pruga do srednje Evrope. Jer, kako je istakao Abazovi\u0107, Luka Bar sama po sebi nije interesantna velikom operateru ako nema kvalitetne drumske i \u017eeljezni\u010dke veze ka tr\u017ei\u0161tu ve\u0107em od 600 hiljada ljudi. Zato se lu\u010dki razvoj posmatra u \u0161irem kontekstu \u2013 kao okida\u010d za bolje povezivanje sa Srbijom, Kosovom, BiH i dalje ka Ma\u0111arskoj.
Investicije i zeleni razvoj luke<\/p>\n\n\n\n
Trenutni menad\u017ement Luke Bar najavljuje zna\u010dajne kapitalne projekte u narednih nekoliko godina, uz naglasak na odr\u017eivost i bezbjednost poslovanja. Ilija Pje\u0161\u010di\u0107, izvr\u0161ni direktor AD Luka Bar, istakao je da kompanija ide ka \u201ccarbon free\u201d poslovanju: planirana je izgradnja solarne elektrane na lu\u010dkom podru\u010dju za potrebe napajanja, \u0161to \u0107e smanjiti tro\u0161kove struje i ekolo\u0161ki otisak.<\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e, radi se na daljem razvoju Slobodne zone luke \u2013 cilj je privu\u0107i nove investitore koji bi u zoni vr\u0161ili preradu, sklapanje ili pakovanje robe (ve\u0107 posluju firme poput Hemosana, Cemexa, Nimonta. Klju\u010dni projekat koji se najavljuje je izgradnja novog terminala za pretovar te\u010dnih tereta (npr. te\u010dnih goriva ili kemikalija) \u2013 greenfield investicija vrijedna ~13 miliona \u20ac koja bi bila prvi takav terminal u istoriji luke.<\/p>\n\n\n\n
Ovim bi Luka Bar diversifikovala usluge (trenutno dominantno rukuje kontejnerima, rasutim teretom \u2013 boksit, ugalj, \u017eitarice \u2013 i generalnim teretom). Izgradnja te\u010dnog terminala planira se u partnerstvu sa privatnim ulaga\u010dem i mogla bi zapo\u010deti ve\u0107 tokom 2026. ako se ispune regulatorni uslovi.<\/p>\n\n\n\n
Na pobolj\u0161anju ekolo\u0161kih performansi luka je ve\u0107 dosta uradila: zahvaljuju\u0107i rastu pretovara (sa 300 hiljada tona koncentrata bakra 2021. na preko 820 hiljada tona 2022, ostvareni prihodi su ulo\u017eeni u smanjenje zaga\u0111enja \u2013 kupljene su nove ma\u0161ine \u010distilice, zasa\u0111en zeleni pojas izme\u0111u lu\u010dkog terminala i grada, modernizovana oprema za pretovar.<\/p>\n\n\n\n
Danas se roba poput ruda transportuje u zatvorenim kontejnerima umjesto otvorenim vagonima, pa je problem pra\u0161ine gotovo eliminisan. Uveden je i sistem monitoringa kvaliteta vazduha kvartalnim mjerenjima, koji pokazuje da su \u010desti\u010dne materije sada u dozvoljenim granicama u okolini luke. Ove mjere su dovele do toga da su pritu\u017ebe gra\u0111ana naselja oko luke prestale, a Luka Bar se svrstava me\u0111u \u201cnajbezbjednije luke u regionu\u201d po rije\u010dima direktora (\u0161to se ti\u010de za\u0161tite na radu i ekologije). To je va\u017eno i za imid\u017e, jer sve vi\u0161e globalnih \u0161peditera preferira \u201czelene luke\u201d.
Finansijski rezultati i integracija saobra\u0107ajnica<\/p>\n\n\n\n
Poslovno, Luka Bar bilje\u017ei rast \u2013 u prvih 9 mjeseci 2025. imala je prihod ~11,5 miliona eura i dobit ~1,3 miliona eura, te zapo\u0161ljava oko 500 radnika direktno (jo\u0161 ~300 radi u Port of Adria, plus indirektno 1000+ u firmama povezanim s lukom).<\/p>\n\n\n\n
Oko 3.000 ljudi u Crnoj Gori egzistenciju ostvaruje zahvaljuju\u0107i luci i vezanim djelatnostima (\u017eeljeznica, \u0161pedicija, transport). To je temelj ekonomije Bara i od vitalnog je zna\u010daja za dr\u017eavu. Vlada je svjesna te va\u017enosti, pa je stoga i pokrenula proces da se luka ne otu\u0111i ve\u0107 da ostane pod dr\u017eavnom kontrolom dok se ne na\u0111e pravi strate\u0161ki partner. Jedan od uslova za dalji razvoj luke svakako je pobolj\u0161anje pristupne infrastrukture. U tom pogledu, 2026. \u0107e donijeti napredak: bolja \u017eeljeznica (zahvaljuju\u0107i rekonstrukciji pruge Bar\u2013Podgorica) i gradnja autoputa ka sjeveru (dionica Mate\u0161evo\u2013Andrijevica) i te kako \u0107e koristiti luci. Luka Bar ima tu prednost \u0161to ve\u0107 ima solidnu bazu \u2013 duboki gaz, izgra\u0111ene gatove i povezanost saobra\u0107ajnicama \u2013 za razliku od nekih susjednih zemalja koje tek planiraju gradnju novih luka (Albanija npr. planira ulo\u017eiti milijardu eura u novu luku kod Dra\u010da).<\/p>\n\n\n\n
Crna Gora zato mo\u017ee relativno brzo modernizovati svoju luku kroz ciljane investicije.<\/p>\n\n\n\n
U 2026. o\u010dekuje se i kona\u010dno rje\u0161enje vlasni\u010dkih odnosa u luci: ili otkup preostalih akcija od manjinskih akcionara (me\u0111u kojima je i turski Global Ports sa ~18% u Port of Adria), ili neka vrsta dil-a sa privatnim sektorom. Kako god, cilj je da Luka Bar ponovo bude jedinstveno preduze\u0107e koje dr\u017eava mo\u017ee ponuditi globalnom operateru pod svojim uslovima.<\/p>\n\n\n\n
Premijer i resorni ministri su ve\u0107 obavili razgovore s potencijalno zainteresovanim lukama \u2013 pominju se Luka Kopar (Slovenija) i DP World (Dubai) u kuloarima, iako ni\u0161ta zvani\u010dno. Strate\u0161ki partner trebao bi donijeti kapital za izgradnju novog kontejnerskog terminala i logisti\u010dkog centra, \u010dime bi se kona\u010dno valorizovala pozicija luke kao najju\u017enije EU deep-sea luke na Jadranu. Abazovi\u0107 je u Skup\u0161tini slikovito rekao da onaj ko do\u0111e kao veliki operater ne\u0107e do\u0107i zbog malog crnogorskog tr\u017ei\u0161ta, ve\u0107 zbog regionalnog zna\u010daja i potencijala da autoputem pove\u017ee Luku Bar sa Beogradom i Budimpe\u0161tom.<\/p>\n\n\n\n
U tom svjetlu, \u010ditav plan razvoja luke sinergijski je povezan sa izgradnjom autoputa Bar\u2013Boljare i modernizacijom \u017eeljeznice \u2013 \u0161to su upravo infrastrukturni projekti koji su u 2026. u punom zamahu.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Crna Gora u 2026. ulazi sa najambicioznijim infrastrukturnim planom u posljednjoj deceniji. Nakon vi\u0161e od deset godina od po\u010detka gradnje prioritetne dionice Smokovac\u2013Mate\u0161evo, auto-put Bar\u2013Boljare kona\u010dno dobija nastavak kroz dionicu Mate\u0161evo\u2013Andrijevica, dok se paralelno pokre\u0107u klju\u010dni tenderi i projekti u drumskom, \u017eeljezni\u010dkom, energetskom i komunalnom sektoru. Godinu obilje\u017eavaju i zavr\u0161etak bulevara Jaz\u2013Tivat, velika obnova \u017eeljezni\u010dke pruge Bar\u2013Golubovci uz sna\u017enu podr\u0161ku Evropske unije, neizvjestan rasplet koncesije Aerodroma Crne Gore zapo\u010dete jo\u0161 2019, te politi\u010dki i dru\u0161tveno osjetljiv po\u010detak gradnje postrojenja za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda u Botunu.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":903813,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[27],"tags":[95,4327,4277],"naslovna":[],"class_list":["post-903812","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-crna-gora","tag-investicije","tag-projekti"],"acf":[],"yoast_head":"\n